Građani svakodnevno protestuju i štite nasip, a podneli su i više krivičnih prijava protiv nadležnih organa. Razlog tome su buldožeri i bageri koji su početkom, tačnije 9. marta, bez bilo kakvog obaveštenja i dozvole pojavili i počeli da kopaju sa jedne i druge strane nasipa.
Savski kej je u više navrata imao problem da sačuva svoje resurse, a ova priča dovodi se u vezu sa nelegalnim splavovima koji se godinama gomilaju na ovom delu obale. Međutim, prema poslednjim aktivnostima gradske uprave, 28 najvećih će dobiti priliku da bude ozakonjeno.
„Obala reke, koja pripada svim Beograđanima biće „iznajmljena“ privilegovanim pojedincima. Da bi grad imao opravdanja za ubiranje visokih zakupnina, obavezao se da do svakog splava dovede struju i vodu. Tu, zapravo, nastaju problemi. Najkraći put za izvođenje ovih aktivnosti je „kroz nasip“. Sa druge strane, nasip je infrastrukturni objekat, u nadležnosti preduzeća „Srbijavode“, koji brani od poplava Novobeograđane, a od direktne ugroženosti 100.000 stanovnika Savskih blokova. Dakle, Zakon o vodama, član 133. jasno kaže da se nasip ne sme bušiti”, objašnjava Mirjana Gomilanović ispred udruženja građana Zajednička akcija Blok 70 i 70a.
Nakon pritiska građana koji su zahtevali odgovore nadležnih, u subotu, 25. marta, gradski urbanista Marko Stojčić je posetio Savski nasip i okupljenim građanima rekao da se ne radi o bušenju nasipa, već je u pitanju politička odluka da se sredi Savski nasip za stanovnike Beograda i Novog Beograda. Urbanista Stojčić je tom prilikom prisutnima pokazao spornu dozvolu za izvođenje radova, koju je ekološki aktivista i narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta tada pocepao.
Problem sa spornom dozvolom je, kako objašnjava Mirjana Gomilanović, u tome što, kada su radovi otpočeli 9. marta, dozvola za rad nije postojala, već je naknadno izdata.
„Jedino odgovorno preduzeće kada je u pitanju savski nasip je JP „Srbijavode“. Zahtev za dozvolu je podnet 15.3. (nedelju dana nakonpočetka radova na nasipu), tek nakon pritiska javnosti. Zahtev je tog dana, nakon 16 časova, dakle, po završetku radnog vremena, podnelo preduzeće „Beogradski vodovod i kanalizacija“ (izvođač radova koji nema ekspertizu za radove na nasipu), a 16.3. oko 8 časova je dozvola bila izdata od strane gradskih vlasti. Dakle, grad je tražio dozvolu – grad, koji nije nadležan, je izdao dozvolu. Brzina izdavanja dozvole nam ukazuje na nedovoljnu svest i razumevanje posledica ovakvih radnji. Drugim rečima – validna dozvola ni dan-danas ne postoji”, navodi ona.
Urbanista Stojčić je i u intervju na RTS-u istakao da se kopanje vrši po površinskom sloju do 80 cm dubine, što je, kako je naveo, po zakonu dozvoljeno, kao i da su dobili građevinsku dozvolu, u skladu sa projektom koji je podnet.
„Niko nije nenormalan da ruši Savski kej, građani nemaju razloga za nikakvu brigu. Predložio sam gradonačelniku da ponudimo, ukoliko imaju nekog predstavnika koji je ovlašćeno tehničko lice za ovu vrstu radova, neka nam se slobodno pridruži, da prati ovo što radimo”, rekao je Stojčić u pomenutom gostovanju na RTS-u.
Mirjana Gomilanović ističe, ipak, da gradski urbanista Stojčić ovakvim istupanjem dovodi u zabludu nedovoljno obaveštene ili edukovane sugrađane, te direktno ugrožava njihove živote.
„Paušalne izjave gradskog urbaniste, koji po struci nije niti hidrolog, niti građevinski inženjer, da postoji „podnasip“, da će se nasip bušiti na dubini od 80 cm i slično samo pokazuju neozbiljnost u celoj situaciji i površan pristup kompleksnom problemu,” dodaje ona.
Prema poslednjoj informaciji koju su na svom Instagram profilu podelili ispred udrženja Zajednička Akcija blok 70 i 70a, u ovom momentu, radovi na nasipu su potpuno nelegalni i ne postoji prijava radova koja je neophodna pre početka kopanja, što je, kako navode, potvrdio i građevinski inspektor.
Podnete krivične prijave protiv naručioca i izvođača radova
Građani su otišli korak dalje, te su pomoć potražili u zakonu. Neformalna grupa građana je u ponedeljak, 27. marta, u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu podnela krivičnu prijavu protiv izvođača radova i naručioca, tačnije za sada nepoznatog lica iz JP „Beogradski vodovod i kanalizacija” i Grada Beograda. Branislav Tomić iz neformalne grupe građana „Za naš kej” i jedan od sedmoro podnosilaca ove tužbe, izjavio je za N1 kako krivičnom prijavom zahtevaju ne samo da se utvrdi odgovornost za aktuelne radove, već i da se izrekne i privremena mera njihove obustave. Podnosioci tužbe navode da ovaj čin predstavlja krivično delo oštećenja nasipa i ugrožavanja života i imovine ljudi.
Branislav Tomić je u izjavi za N1 rekao da su podnete još neke tužbe protiv nadležnih organa i naglasio sledeće: „Mi, na sreću, znamo da čitamo dokumentaciju, koje su im dozvole potrebne. Nisu imali nikakve dozvole 9. marta kad su započeli radove. Ne postoji građevinska dozvola, već samo rešenje o odobrenju radova, za koje ne znamo da li je pravosnažno.“
Zašto je važno da se sačuva nasip
Građani danonoćno štite nasip jer on prvenstveno služi za odbranu ovog dela grada od poplava, te ističu da ih je upravo nasip nebrojeno puta do sada odbranio od potapanja Novog Beograda.
Aleksandra Smiljanić, prof. dr sa Elektrotehničkog fakulteta, je u emisiji Utisak nedelje objasnila zbog čega je važno da se nasip ne buši i istakla da to direktno može da ugrozi građane Novog Beograda.
„Kada probušite nasip tim cevima, onda kada je visok vodostaj i traje izvesno vreme, voda širi tu rupu, posle jednog vodostaja biće malo šira, posle sledećeg će se još više proširiti i taj proces će se nastaviti sve dok nasip ne pukne. Zato je pravilo struke da se nasipi ne buše”, objašnjava ona.
Kako bi sprečili ponovni upad bagera i buldožera, građani su organizovali celodnevne straže i svakoga dana blokiraju radove. Takođe, zatrpavaju rupe i kanale koji su mimo propisa iskopani početkom marta. Između ostalog, građani su podeljeni na dve lokacije, jedna je u Bloku 70, a druga u Bloku 45.
„Od samog početka radova smo se samoorganizovali i postavili 24/7 dežurstva na mestima koja su iskopana. Sve tri rupe i jedan kanal smo zatrpali i ogradili, zbog bezbednosti stanovnika, ali i posetilaca našeg kraja. Dežurstva se nastavljaju, a veliki broj ljudi spremnih da se bori zapoštovanje zakona i institucija ove države je konstantno u komunikaciji i spreman da dođe da brani nasip, ukoliko se na licu mesta pojavi teška mehanizacija i radnici sa nalogom da nastave da buše nasip”, objašnjava Mirjana ispred udruženja ZA blok 70 i 70a.
Građani su jasni u svojoj nameri da odbrane Savski nasip, te su izašli i sa jasnim zahtevima. Prvi od tri zahteva je da se Savski nasip vrati u prvobitno stanje, zatim da se zaustave svi radovi u ovom trenutku i nađe alternativno rešenje za instalacije i da se ljudi uključe u planiranje toga kako će izgledati Savski nasip.
„Najveći strah, nevezano samo za ovu situaciju, je da će pobediti sila nad razumom i zakonom, nad interesima građana ove zemlje i ovog grada i da će se nastaviti sa nestručnim i bahatim investitorskim urbanizmom, koji štiti već zaštićenu i odabranu grupu pojedinaca. Sve ostalo nas manje brine. Mi smo odlučni u našoj nameri da istrajemo, da sačuvamo naše i živote naše dece, da očuvamo dostojanstvo i građanski duh ovog grada. Jer, sigurnost je ustavom zagarantovana svim građanima. Pa, i onima koji žive pored reka”, zaključuje Mirjana Gomilanović.
U narednim danima uslediće odgovor Trećeg osnovnog javnog tužilaštvu u Beogradu na podnete tužbe građana. Da li će u ovoj situaciji razum da nadvlada silu, ostaje da vidimo, a odlučni građani spremni su da se bore za svoja prava i životnu sredinu.
Naslovna fotografija: Marija Janković, preuzeto sa sajta nedeljnika Vreme
