Preuzeto: talas.rs
Nakon nedavno objavljenog intervjua sa serijskim silovateljem, zgrada medija Infomer bila je mesto protesta pokrenutog od strane kolektiva Ženska solidarnost. Na protestu su dominirale žene, parole poput “Sloboda za žene, robija za nasilnike” i generalna atmosfera solidarnosti među prisutnima.
Trenutnom besu žena u Srbiji dodatno su doprineli i nedavni slučajevi femicida i fizičkog nasilja nad ženama. Želja za aktivizmom trenutno je inspirisana i masovnim protestom žena u Iranu. Iako ženski bes bez sumnje ima prodornost i snagu, da li je on dovoljan da promeni sistem koji dovodi do femicida i intervjua sa silovateljem u jednom dnevnom listu? Šta ako su nam za revoluciju ipak neophodni i muškarci?
Životni ciklus protesta je kratak
Protest koji je organizovao kolektiv Ženska solidarnost nije prvi put da vidimo opravdani bes žena u Srbiji na delu. Sličnu reakciju šoka i besa na sistem i društvo videli smo i u decembru prošle godine kada je na Tviteru nastala kampanja #NisamPrijavila.
Nina Stojaković iz Pokreta slobodnih građana podelila je tada kako je njenu sestru Lidiju, bivši dečko i reper Uroš Radivojević fizički zlostavljao i maltretirao. Pre dve godine Srbija je takođe bila u šoku nad zlostavljanjem koje je pretrpela Marija Lukić od strane Milutina Jeličića Jutke, SNS funkcionera i tadašnjeg predsednika opštine Brus koji je kao posledica odslužio kaznu od tri meseca zatvora.
Nedavno smo i na Kosovu videli protest usled silovanja 11-godišnje devojčice, a protesti na Kosovu su naročito razumljivi ako u obzir uzmemo 36 prijava za silovanje ove godine.
Šta je verovatni ishod većine protesta koji su većinski predvođeni ženama? Usled toga što nisu česti, protesti na kojima učestvuju većinski žene neretko dobiju značajan prostor u domaćim i stranim medijima. Prizori ženske solidarnosti jako lako postanu viralni na društvenim mrežama, što izaziva samo još više interesovanja i posećenosti protesta.
Protesti orijentisani na probleme žena često i dobiju svoj epilog. Uhapšen je silovatelj kojeg je intervjuisao Informer (usled navodne prijave Informera), dok su direktor Kosovske policije Samedin Mehmeti i Alji Gaši, direktor Uprave za postupanje sa zatvorenicima i maloletinicima, podneli ostavke nakon pomenutih protesta na Kosovu.
Međutim, da bi se promenila svakodnevnica žena potrebne su korenite promene koje nijedan protest ne može preko noći doneti. Protesti imaju kratak životni ciklus, medijski prostor ubrzo zauzmu druge teme, a inicijalni bes zameni ravnodušnost prema veličini problema sa kojim se suočavamo.
Za zaustavljanje nasilja i mizoginije potrebna je korenita promena normi prihvatljivog ponašanja koju žene ne mogu doneti same. Neophodna nam je pomoć muškaraca.
Zašto ženska revolucija mora uključivati muškarce?
Prvi korak ka ravnopravnijem svetu gde je nasilje nad ženama anomalija jeste otvoreno pokazivanje ženskog besa. Žene su često socijalizovane ka suzbijanju pokazivanja besa, u pitanju je “neženstvena” emocija koja nije u skladu sa smernom i brižnom prirodom zahtevanom od žena. Zato su važni protesti poput onog koji je organizovala Ženska solidarnost: oni poručuju svim devojčicama i ženama da je njihov bes legitiman, dozvoljen i čak poželjan.
Nakon inicijalnog okidača i ženskog besa, neophodno je ipak uključiti i ostatak društva, prvenstveno muškarce. Tokom borbe za ženska prava antagonizam prema muškarcima nije nužnost. Deo muškaraca, čak i u Srbiji, često istinski osećaju bes zbog primera nasilja nad ženama.
Neki od njih ne podržavaju nasilje iz principijelnih razloga, dok neki to posmatraju kao potencijalnu pretnju po njihove sestre, drugarice, majke. Tokom protesta usled Informerovog intervjua, mogli smo da vidimo da su brojni muškarci takođe reagovali sa gnušanjem, podržavajući proteste žena. Dijalog sa muškarcima otkrio bi gde se tačno razilazimo, a gde smo saglasni kad pričamo o rodnom nasilju.
Empatija muškaraca prema problemima žena nužan je preduslov za promenu mizoginih normi. Muškarci koji govore protiv seksizma, muškarci koji će zaustaviti nasilje prema ženama kada ga vide, muškarci koji ne misle da su žrtve silovanja delimično odgovorne za to što im se dogodilo su nam potrebni za bilo koju veliku promenu rodnih normi.
Podrži Talas donacijomNije dovoljno samo da žene ispolje svoj bes na ulici. Muškarci moraju da taj bes shvate ozbiljno, da ga dožive kao nepravdu koja ih boli, pa da potom i sami ustanu protiv nasilnika. Zato je važno da sa muškarcima oko nas pričamo o tome zašto nas boli Informerov intervju. Da im približimo probleme koje su možda za njih nevidljivi jer ih nikad nisu istrpeli.
Mnoge žene se ježe na pomisao rasprave o feminizmu sa muškarcima, ali ne postoji drugi način za širenje razumevanja među polovima. Rasprave o feminizmu gotovo da nisu deo školskog programa u Srbiji, teme rodnog nasilja često su skrajnute i retko dolaze u centar političkih rasprava, pa je stoga još važnije zalaganje za razgovor o ovim temama sa muškarcima u našoj okolini. Samo u svetu gde muškarci osećaju nepravdu koju trpe žene kao nepravdu koja se dešava i njima ćemo moći da svi zaista budemo bezbedniji i sigurniji.
Uspešna ženska revolucija teško će uključivati samo žene. Njen koren jeste u ženskom besu, ali menjanje društva iz korena je posao za oba pola.
Foto: talas.rs
