Beskompromisnim marketingom do održivog razvoja

Uprkos naslovu, transformacija poslovanja u okviru održivog razvoja definitivno više nije pitanje vezano tek za pozitivan imidž kompanije u javnosti. Svaki pogrešan potez sada može značiti gubitak korisnika i njihovog dugoročnog poverenja, napuštanje zaposlenih, kao i ignorisanje od strane potencijalnih investitora.
Camapign creators/foto on unsplash

Kako onda marketing može da pomogne na putu ka održivoj budućnosti?

Marketari danas imaju sjajnu mogućnost da ovu industriju vrate tzv. “srži onoga što marketing jeste” – istraživanje, otkrivanje i deljenje iskustava različitih kuća, u želji da naprave razliku, ono “drugačije” što javnost pamti. Uz to, ova misija sada ima potporu u najvažnijem mogućem cilju – očuvanju planete.

Prethodne dve godine, izazovne za svakoga, polako ostaju u našem sećanju. Kao i posle bilo koje druge katastrofe, na red dolazi obnavljanje i prilika da ono što se izgradi bude bolje.

To, nažalost, ne znači da će put biti ikako lakši od ovog momenta: Oko 37 odsto marketara zaključilo je da je pandemija, iako je ukazala na osetljivost planete kao celine, usporila napore ka održivom razvoju. Takođe, nastala je kritična tenzija između onoga što su ciljevi kompanije i onoga što predstavlja etički pogon poslovanja – čak 60 odsto marketara beleži žalbe klijenata prema kojima su izuzetno zapetljani planovi na polju održivog razvoja, jer u nekoj meri podrazumevaju uskraćivanje komercijalnih potreba.

Buduće ekonomije svakako će se oslanjati na ostvarenje balansa održivosti i komercijalnog razvoja kao ključni cilj, a u središtu ostvarenja tog cilja su opet – marketari. Između brenda, komunikacije, stejkholdera i razvoja proizvoda, uloga marketara biće ključna, kako na organizacionom i korisničkom nivou, tako i na globalnom.

Takva uloga se ne obezbeđuje preko noći. Ako je na marketingu da doprinese dugoročnoj promeni, svaki marketar mora biti hitno “naoružan” veštinama neophodnim da ohrabri i inspiriše pozitivne promene kod klijenata i krajnjih korisnika.

Zašto je marketing deo rešenja?

U okviru marketinških agencija i marketinških sektora u kompanijama mora se spoznati činjenica da je marketing, takođe, deo problema. Proizvodi i usluge koji se oglašavaju nesumnjivo zahtevaju energiju i stvaraju otpad, zbog čega marketing kao “sila dobra” mora pokrenuti organizacione promene od samog vrha.

Živimo u vremenu rastuće „autentičnosti“ u kojoj sva istraživanja pokazuju da korisnici zahtevaju transparentnost kada je reč o praksama održivog razvoja. Ignorisanje klimatskih promena više nije opcija, a marketari koji izaberu rizičan put „teranja po starom“ dovode u pitanje svoje pojedinačne karijere, ali i rizikuju da budu obeleženi kao „oni koji dolivaju ulje na vatru“.

Uloga marketinga i njegova prava vrednost leži u razumevanju svake kompanije/klijenta da marketing više nije samo uspešna prodaja proizvoda ili usluge – marketing u dobru i zlu oblikuje ponašanje koje je nebrojeno puta u prošlosti vodilo ka direktnim uzrocima neodrživosti, nekontrolisanih nivoa konzumiranja i nemoguće kontrole otpada.

Pandemija je dokazala da je marketingu mesto u krugu koji odlučuje kako će se proizvod ili usluga percipirati, kakvu vrednost će promovisati i do kojih granica će ići da njihov plasman postane primer dobre prakse. U zemljama Zapadne Evrope kompanije su uglavnom postale svesne toga, i obraćaju se marketarima tražeći savete, brze reakcije i predloge za adaptaciju poslovanja. Takođe, izuzetno ih interesuje kako da transformišu svoj način komunikacije.

Što je najvažnije, kompanije sada žele da njihov brend bude viđen kao nešto na šta ljudi mogu da računaju, čemu mogu da veruju u trenucima kada se malo čemu može u potpunosti verovati, a nesigurnost i strah su na globalnom nivou endemske pojave.

Sa održivim razvojem je princip isti, samo su problemi kompleksniji a rešenja moraju biti daleko dugoročnija.

Kada je reč o marketingu, zaključci do kojih se dolazi na svetskim konferencijama posvećenim održivom razvoju mogu se sumirati na: “Ugljeničku pismenost” kao obaveznu veštinu bez koje marketar budućnosti ne može da opstane, remetilačke inovacije kao srž kružne ekonomije, i zaokružena slika poslovanja kompanije koja se najmanje ogleda kroz konkretan proizvod, a najviše kroz sve elemente njegovog nastanka.

Saradnja sa marketarima je, dakle, kritična tačka u ovim ciljevima, ali ne sme poći od ikakvog građenja “slike”, već od efikasne komunikacije koja inspiriše razumevanje i napredak, kojim će se definisati ko jeste a ko nije spreman da napravi sledeće korake.

Foto: Campaign Creator on Unsplash

Novembar gallery
PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin