Postalo je izvesno da je došao kraj istorijskom trenutku kada su firme nekontrolisano crpele prirodne resurse i emitovale štetne materije bez preuzimanja odgovornosti, ili čak razmišljanja o ovim postupcima. Pa tako, jedan od termina koji sve češće čujemo i sistem poslovanja kojem se okreću brojne kompanije i udruženja jeste cirkularna ekonomija, a koja podrazumeva kružni proces u okviru kojeg otpad postaje resurs koji može ponovo da se proizvodi.
Jedno od udruženja koje u svom radu spaja prepoznavanje važnosti zaštite životne sredine, cirkularno preduzetništvo i socijalni rad jeste Bio Idea. Ovo udruženje nastalo je još 2011. godine od neformalne grupe žena koje su se angažovale u sferi socijalne ekonomije, a od 2015. godine se postepeno i profilisalo za rad u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja. Bio Idea se u svom radu bavi različitim aktivnostima, a centralni stub delovanja predstavlja pravljenje sapuna, za koje koriste inovativni patent za izradu sapuna od otpadnog ulja u kućnim uslovima, i besplatne radionice pravljenje sapuna za žene, koje se održavaju barem tri puta godišnje za sve zainteresovane. Ovo udruženje kroz svoje delovanje osnažuje marginalizovane grupe, prvenstveno žene sa sela i pomaže im da ostvare ekonomsku nezavisnost.
„Naša misija je razvoj inovativnog poslovnog modela socijanog/ekološkog preduzetništva, koji iz ograničenih resursa stvara društvene i ekološke vrednosti, prvenstveno u korist društveno marginalizovanih grupa, radi uspostavljanja društvene kohezije i boljeg pravednijeg života za sve. Koristimo poslovni model socijalnog, to jest, zelenog preduzetništva za postizanje održivosti i umrežavamo ljude na principima solidarnosti, samopomoći i aktivizma”, kaže Sanida Klarić, predsednica udruženja Bio Idea.
Njihova vizija je da, savijanjem linearnog sistema proizvodnje i potrošnje, ostvare brend „BIO IDEA sapuna“ – brend koji je proverljiv, dostupan i od poverenja, koji predstavlja alternativu za pojedinca koji želi pozitivne promene u svojim navikama radi zdravijeg i dužeg života u zaštićenoj životnoj sredini. Kako Sanida podvlači, Bio Idea sapuni su brend koji koristi „pogrešno raspoređene resurse” i doprinosi održivom i ravnomernom razvoju društva kroz upošljavanje ranjivih grupa u zajednici.
Nastanak Bio Idee
Ideja o Bio Idea sapunima rodila se, kako Sanida kaže, iz čiste „egzistencijalne potrebe”. Sanida je u firmi u kojoj je bila zaposlena proglašena tehnološkim viškom, te je, našavši se u nezavidnoj poziciji, odlučila da situaciju preokrene u svoju korist. S ozbirom na to da je radila u kozmetičkoj kući, gde je bila zaposlena na poziciji vođe projekta za prirodnu kozmetiku, rešila je da uloži svoju otpremninu u proizvodnju prirodnih, ručno rađenih sapuna.
„Već sam imala iskustva oko organizacije proizvodnje, poznavala sam zakonske propise o sanitarnom nadzoru, a iz prethodnog posla imala kontakte među potencijalnim dobavljačima. Istražila sam tržište i videla potrebu potencijalnih kupaca za ovim proizvodom. Oblik organizovanja zanatske radionice je bio najjednostavniji oblik organizovanja, gde su porezi bili najniži”, rekla je Sanida za portal Onasnaživanje.
Kako je poznavala nekoliko žena koje su želele da započnu neki posao, rodila se ideja o udruživanju, povoljnijoj nabavci sirovina, povećanju proizvodnje i lakšeg pristupa kanalima prodaje. Socijalna franšiza bila je sledeći korak u strategiji rasta.
Bio Idea – socijalna franšiza nastala je iz potrebe da se na jednostavan način jedan održiv posao multiplicira kroz niz obuka posebno prilagođenih novim franšizerima, te da im se pomogne da lako usvoje neophodna znanja i veštine proizvodnje eko sapuna, a da proizvod koje naprave u sklopu franšizne mreže prodaje veoma brzo bude prisutan na tržištu.
„Franšiza je namenjena marginalizovanim grupama stanovništva koje su po pravilu i socijalno ugrožene kategorije. Cilj obuka je da se posao napravi održivim i da se tako postigne cilj socijalnog preduzetništva – definitivno poboljšanje stanja ugroženih kategorija i dovođenja u stabilnu ravnotežu. Socijalna franšiza je strategija poslovanja koja se zasniva na replikaciji održivog poslovnog koncepta koji se deli besplatno na jedan fleksibilan, ali kontrolisan način preko licenciranja i partnerstva od strane matične organizacije radi postizanja društveno korisnih ciljeva”, objašnjava Sanida.
Šta to zapravo znači? Bio Idea kao franšizer podučava svoje franšize celokupnom poslovnom formatu, pruža im podršku kroz obuku i komunikaciju za sve vreme trajanja njihovog poslovnog odnosa. Matična radionica koju Bio Idea drži zainteresovanima daje kompletan franšizni paket primaocu franšize – zaštićeni znak (brend) – žig, dokazano znanje, operativni priručnik i uslugu podrške besplatno, tačnije bez ulazne franšizne naknade u zamenu za saradnju na već započetim projektima ili zajednički rad na projektima kojima se obezbeđuju inicijalna donatorska sredstva za opremu i obuke za pilot radionice novopridošlih franšizera. Radionice se održavaju u seoskim domaćinstvima koja se već bave proizvodnjom mlečnih proizvoda, ručnih radova ili zimnice, pa tim delatnostima dodaju i proizvodnju i prodaju bio sapuna.
„Mi pomažemo: oko pronalaženja prostora za radionice kroz uspostavljanje saradnje sa lokalnim zajednicama, pronalaženje inicijalnih sredstava za opremanje radionice nove franšize, kroz saradnju sa centrima za socijalni rad, Nacionalnom službom za zapošljavanje ili kroz dostupne projekte, obuke i zajednički plasman proizvoda. Od buduće franšize se očekuje da potpiše Ugovor o franšizi kojim preuzima franšizu. Franšiza je besplatna”, objasnila je Sanida u tekstu za portal Onasnaživanje, dodajući da se sve može naučiti, jer nijedno znanje nije nedostupno:
„Ali najvažniji je aktivizam, želja za promenom na bolje i upornost u ostvarivanju svojih životnih ciljeva. I, naravno, umrežavanje – zajedno smo jače i lepše.”
Danas, Bio Idea ima 9 potpisanih franšiznih ugovora sa svojim franšizerima.
„Neke franšizne radionice su preduzetničke, neke se nalaze u institucijama, a neke su u sklopu udruženja. Svaka radionica ima minimum 2 zaposlena. Franšize se finansiraju od svoje proizvodnje, a udruženje od donacija i realizovanih projekata na koje konkuriše. Naši kupci su društveno odgovorne kompanije iz Foruma za odgovorno poslovanje PKS i oni nam osiguravaju siguran plasman. Saradnja je dugogodišnja, ali se Ugovori na duži rok ne zaključuju, nego se radi na osnovu uspostavljenog poverenja. Naši franšizeri sem naše mreže prodaje za društveno odgovorne kompanije koriste mnogobrojne sajmove u svojim lokalnim zajednicama za prodaju svojih proizvoda. Svaka franšiza je slobodna da ima i svoje sopstvene kupce”, objašnjava Sanida.
Borba protiv nezaposlenosti i osnaživanje žena
Ono što je veoma specifično za Bio Ideu jeste upravo vrlo jasna i precizno određena socijalna komponenta, a posebno usmerenost na pomaganje ženama iz teže upošljivih kategorija, kao što su one iz ruralnih područja ili žene iz gradova koje su nakon 45. godine života ostale bez posla. Inače, bios na starogrčkom označava život, a idea je pokretač tog života. Sanida ističe da stvaranjem Bio Idea socijalne franšize žele da pokrenu živote ranjivih grupa sa margina na kojim su sada.
„Glavni razlog za pokretanje ovakvog biznis modela je odgovor na društveni izazov trajne nezaposlenosti, koja je prouzrokovana globalnim društvenim, ekonomskim i političkim promenama na koje pojedinac, koji pripada ranjivim grupama, ne može uticati. Sa druge strane, siromaštvo koje je uzrokovano nezaposlenošću dovodi do devijantnih pojava u društvu i jedan je od uzroka nasilja nad ranjivim grupama. Smatramo da širenjem mreže Socijalne franšize BIO IDEA i povećanjem konkuretnosti ovog inovativnog preduzetničkog poslovnog modela, koji iz ograničenih resursa stvara društvene vrednosti prvenstveno na korist ugroženih marginalizovanih grupa, doprinosimo promociji socijalne kohezije i boljeg pravednijeg života za sve”, kaže Sanida Klarić iz udruženja BioIdea.
Ona dodaje da su žene sve više uključene u cirkularno preduzetništvo, posebno u ruralnim sredinama, gde imaju priliku da iskoriste lokalne resurse i smanje otpad kroz inovativne poslovne modele. Na primer, žene na selu mogu da iskoriste preostali bio-otpad od prerade voća i povrća za proizvodnju prirodne kozmetike i sapuna, koji mogu kao inovativni i održivi proizvodi da se prodaju na lokalnim i svetskim tržištima.
Žensko cirkularno preduzetništvo podrazumeva i inkluzivnost, s obzirom na to da se ženama pruža mogućnost da se aktivno uključe u procese održive proizvodnje i upravljanja životnom sredinom, kao i da grade svoje karijere i biznise u ovom sektoru.
„Ovaj pristup ima za cilj da promoviše nezavisnost i osnaživanje žena u ovoj oblasti, kao i da pomogne u izgradnji društva koje poštuje rodnu ravnopravnost. Na ovom nivou možemo napraviti vezu između ženskog cirkularnog preduzetništva i savremenog ekofeminizma, što se ogleda u njihovoj zajedničkoj borbi za ekološku održivost i rodnu ravnopravnost. Ekofeminizam se zasniva na ideji da se sistemski problemi vezani za klimatske promene i degradaciju životne sredine ne mogu rešiti bez uvažavanja i uključivanja žena u procese donošenja odluka i aktivizma u ovoj oblasti”, zaključuje Sanida.
Ekološka osvešćenost i pravljenje sapuna od prirodnih materijala
Razlog za odabir delatnosti – proizvodnju ručno rađenih ekološki sapuna bio je taj što u savremenom svetu postoji sve veća potreba za rešavanjem problema dermatoloških alergija, ali i trend ekološke osvešćenosti i želje ljudi da koriste ekološka sredstva za održavanje higijene koja ne zagađuju životnu sredinu, prvenstveno tekuće vode.
„Iz ovih razloga očekujemo povećanu potražnju za eko proizvodima, a našu šansu umreženih radionica pod zajedničkim prepoznatljivim brendom, vidimo u relativno slobodnoj prodajnoj niši koja je rezultat razjedinjene konkurencije u vidu radionica sa malim kapacitetima. Bitan razlog za odabir ove delatnosti je i taj što je investicija za pokretanje ovog posla prihvatljiva za ranjive grupe jer je tehnologija jednostavna i zasniva se većim delom na ljudskom radu. Bitna karakteristika BIO SAPUNA je atraktivan, prirodan izgled, te razni negujući omekšavajući, stimulirajući, opuštajući, protiv upalni i regenerišući efekti na kožu. Potražnja za ovako osmišljenim ekološkim proizvodom izraženija je u zemljama Evrope, te je naš sledeći iskorak prekogranična saradnja”, objašnjava Sanida.
Bio Idea je prepoznala šansu da koristi jestivo otpadno ulje kao sirovinu za proizvodnju sapuna u radionicama ženskog socijalnog preduzetništva širom Srbije jer, kako Sanida navodi, domaćinstva u Srbiji mesečno potroše oko 2.300 tona jestivog ulja, od čega skoro trećina završi u prirodi.
„Potrošnja jestivih ulja u 2022. godini u domaćinstvima u Srbiji bila je oko 90.000 tona. Pretpostavljamo da ova količina ostaje nevidljiva za javne službe koje su nadležne za zbrinjavanje komunalnog otpada jer Zakon o upravljanju otpadom ne predviđa obavezu odvojenog sakupljanja bio otpada, dok se Pravilnik o uslovima, načinu i postupku upravljanja otpadnim uljima odnosi samo na pravna lica sa preko 50 obroka. Rezultat je da se ovo ulje u obliku „fatberga“ pojavljuje na deponijama i to trostruko uvećano, umešano sa toalet papirom i drugim otpadom. Domaćinstva nisu dovoljno informisana o ovom problemu, koji sama izazivaju, a zbog nedostatka edukacija većina od njih nije upoznata kako da doprinese rešavanju ovog problema”, kaže Sanida.
Upravo zbog toga, Bio Idea nudi opciju da se ulja ne bacaju u kanalizacione odvode nego da se sakupljaju u domaćinstvima u lepu i funkcionalnu posudu sa filterom od zeolita. Kroz kreativne i zanimljive obuke, kao i proverene recepture, učesnici mogu samostalno napraviti sapune od ovih ulja. Na ovaj način se skreće pažnja na problem bio otpada i problem, kako kažu, „pogrešno raspoređenih sirovina“ koje se mogu iskoristiti za nove proizvode i dodatnu vrednost za lokalnu zajednicu.
„Korisnije je za čoveka i prirodu ako industrijski sapun, u čijoj se proizvodnji i distribuciji koriste naftni derivati, zamenimo prirodnim. U tradiciji je našeg naroda da se ništa ne baca. Vekovima su ljudi sami sebi pravili sapun“, zaključuje Sanida Klarić u tekstu za UNDP.
U srcu Bio Idee nalazi se entuzijazam, solidarnost i želja da se uspostavi sistem koji je pravedniji za sve. I sve to materijalizovano u dobroj umreženosti i malim, ali veoma pažljivo pripremljenim i nežnim sapunima za sve, koji pomažu mnogima.
Ilustracije: Olga Đelošević
