GAI letnja lektira: Knjige

U sledećem tekstu predstavljeni su nedavno objavljeni naslovi kojima bi trebalo posvetiti pažnju.

Tekst preuzet sa sajta: greenartincubator.org

Tri ekologije – Feliks Gatari (FMK)

Gatari u ovoj studiji beleži da je vreme da ekologiju prestanemo da povezujemo sa slikom male grupe zaljubljenika u prirodu ili ekoloških stručnjaka, te da ekologija kakvu on zastupa dovodi u pitanje čitavu kapitalističku subjektivnost i kapitalističke formacije moći.

Knjiga Tri ekologije je manifest za nov način mišljenja problematike proizvodnje ljudske egzistencije u novim istorijskim kontekstima. Proširujući definiciju ekologije kako bi obuhvatila društvene odnose i ljudsku subjektivnost, kao i brigu o životnoj sredini, Feliks Gatari tvrdi da su ekološke krize koje prete našoj planeti direktan rezultat ekspanzije novog oblika kapitalizma i da nam je potreban novi, ekofilozofski pristup koji uvažava razlike između svih živih sistema.

Autorova društvena ekozofija, koja životnu sredinu promišlja u korelaciji sa socijalnom i mentalnom ekologijom, odriče se pseudonaučnih paradigmi u korist kretanja i intenziteta evolutivnih procesa, i zagovara rekonstrukciju ljudskih odnosa na svim nivoima sociusa.

Posle apokalipse – Srećko Horvat

Srećko Horvat je jedan od najpoznatjih filozofa i mislilaca svoje generacije. Do sada je objavio petnaest knjiga, a knjigom Posle apokalipse čitaoce poziva da razmotre apokalipsu u okvirima „otkrovenja“ pre nego „kraja sveta“.

On pokazuje da su različite pretnje opstanku čovečanstva i čitave planete, kao što su nuklearna pretnja i klimatska kriza, međusobno povezane ne samo tekućom pandemijom kovida 19 već pre svega virusima kapitalizma i fašizma. U pokušaju da sagleda budućnost Černobilja, Mediterana ili Maršalovih Ostrva, ali i mnogih mesta pogođenih virusom kovid 19, Horvat smatra da je na pomolu doslovno izumiranje, kraj bez presedana: alternativa nije više socijalizam ili varvarstvo, već radikalno osmišljavanje novog sveta ili samouništenje.

Korona, klima, kapitalizam – Andreas Malm

Kriza je vrlo ozbiljna, i rešenja moraju biti radikalna. Nema više opravdanja za nedelanje, svako odlaganje je fatalno. 

Ekonomski i društveni uticaj pandemije koronavirusa je bez presedana. Suočene sa pandemijom, vlade su bile primorane da uvode drastične mere i da svoje interese podrede zajedničkom preživljavanju. Zašto onda sličan pristup ne bi mogao da se upotrebi i u borbi protiv klimatske krize?Andreas Malm, vodeći ekološki mislilac, u ovom alarmantnom eseju ne ograničava se samo na ilustrovanje razlika između ove dve vanredne situacije (i na reakcije kapitalističkog društva na njih), već uočava njihove duboke veze i iznosi konkretne predloge. Podstaknut metaforom „ratnog stanja“, koju su vlade zloupotrebljavale od ranih meseci 2020. godine, autor reaktualizuje Lenjinov model „ratnog komunizma“ i mobiliše ga za potrebe sprečavanja ekološke katastrofe ka kojoj srljamo.

U sledećem tekstu predstavljeni su naslovi koji su nedavno objavljeni a kojima bi trebalo posvetiti pažnju.

Naslovna fotografija: Tirachard Kumtanom/StockPhoto

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin