Kakvo je mišljenje mladih povodom uvođenja zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru?

Pitali smo mlade šta misle o aktuelnoj temi uvođenja zabrane pušenja u restoranima, kafićima, barovima i noćnim klubovima.
zabrana pušenja srbija

Preuzeto sa sajta Oblakoder

Sećam se jedne situacije kada sam se kao mala vozila javnim prevozom, tada sam prvi put zapazila da ljudi u gradskom prevozu puše cigarete. Sećam se i da su u autobusima postojale pepeljare koje su uvek bile pune opušaka od cigareta, ali i da su se pušači najčešće u gradskom prevozu naslanjali na prozor i tako tresli pepeo. Sve to me sada podseća na scene iz filmova i serija, koje su posebno u domaćoj kinematografiji bile često zastupljene. Najčešće su mi u sećanju one scene iz kancelarija, gde je cigara bila must have stvar da se osoba „smiri” od stresa koji joj stvara šef. Zanimljivo je i da se tek sredinom dvadesetog veka počelo govoriti o štetnosti cigareta po naše zdravlje i organizam. Tridesetih godina prošlog veka u Americi i Zapadnoj Evropi su se cigarete reklamirale kao pomoćno sredstvo pevačima da bi imali bolji glas, čak su određene marke promovisale da doktori puše njihove cigarete. Pre toga se smatralo da duvan ima lekovito dejstvo, te se koristio u brojne svrhe lečenja, a smatralo se i da dim stimuliše um.

Međutim, početkom 2000. godine počinje da se širi svest o štetnosti cigareta, stoga većina zemalja uvodi mere zabrane pušenja u zatvorenom prostoru, a pojedine zemlje čak i na javnim mestima (parkovi, plaže). U skladu sa time i u Srbiji je 2010. godine uveden Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Nakon stupanja na snagu, ovim zakonom zabranjeno je pušenje u zatvorenom radnom i javnom prostoru, kao i u javnom prevozu, ali su ugostiteljski objekti ostali izuzetak.

Mnogi kafići i restorani tada su uveli posebne delove za pušače, a cigarete i duvanski dim dozvoljeni su u objektima većim od 80 kvadratnih metara i to u 50% prostora ili u zasebnim prostorijama. Izvestan broj ugostiteljskih objekata i danas poštuje podelu prostora, polovina je za pušače, a druga polovina za nepušače. Ipak, najveći broj kafića i barova dozvoljava pušenje u celom objektu, što je slučaj i u gotovo 90% klubova. Delimično je razlog tome veliki procenat stanovnika koji konzumira cigarete, ali i hedonistički način života (cigara/piće i kafa) koji je svojstven našem podneblju.

Da li se uskoro bliži uvođenje zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama?

Srbija je među retkim zemljama u Evropi (pored Bosne i Hercegovine, koja je tek nedavno zabranila konzumiranje cigareta u javnom prostoru) u kojoj je i dalje dozvoljeno pušenje u zatvorenim prostorijama (kafići, klubovi, restorani), međutim, čini se da se tome uskoro nazire kraj. Ministarka zdravlja Danica Grujićić pre par dana u javnom obraćanju u okviru kampanje „Rak je izlečiv” pozvala je građane da podrže donošenje zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru.

Ministarka je, između ostalog, istakla da je prevencija raka pluća moguća i da je jedan od koraka upravo zabrana pušenja u kafićima, restoranima, barovima… Pozivajući se, pre svega, na to da je pušenje jedan od glavnih uzroka nastanka brojnih bolesti, raka pluća, jezika, usne duplje, jednjaka, dok nepovoljno utiče i na plodnost kod muškaraca i žena.

„Molim vas da podržite Ministarstvo zdravlja da donese zakon u vezi sa zabranom pušenja u zatvorenom prostoru. Pritisak se mora izvršiti na Ministarstvo finansija koje tvrdi da država od cigareta zarađuje novac. Prioritet mora biti zdravlje naših ljudi”, rekla je Grujičić, kako prenosi Tanjug.

Ministarka Grujičić je u svom obraćanju istakla da postoji blagi otpor Ministarstva finansija prema usvajanju ovog zakona, jer cigarete donose veliki profit. Takođe, uvođenje ovog zakona bi moglo da utiče i na vlasnike ugostiteljskih objekata, naročito jer su Srbi poznati po dobrom provodu, a cigarete su, za pušače, sastavni deo toga. Ipak, postavlja se pitanje da li je profit u ovom slučaju ispred zdravlja ljudi?

Kada će zakon zvanično biti usvojen još uvek se ne zna, međutim, kako navodi ministarka Grujičić, zakon je skoro završen, samo je pitanje kada će proći vladu i doći do skupštine na glasanje.

„Što se nas tiče, može da bude za mesec dana. Zabrana pušenja će početi da važi onog trenutka kada se zakon objavi u Službenom glasniku”, izjavila je doktorka Grujičić za NS Uživo.

Ministarstvo zdravlja se i ranijih godina bavilo ovom temom, te je 2015. godine oformljena radna grupa da se zakon izmeni, a tada je napravljen i nacrt koji predviđa zabranu pušenja u zatvorenom prostoru.

„Predali smo nacrt Ministarstvu, bilo je i nekoliko sastanaka, ali se od toga nije odmaklo – svake godine pošaljemo novi zahtev i ništa se ne desi”, izjavila je tada Srmena Krstev iz Republičke stručne komisije za kontrolu duvana, za BBC.

Iako zvaničnici često najavljuju da će ovaj nacrt izmene zakona biti usvojen, već sedam godina se ništa nije desilo, sve do ovog obraćanja Ministarke koje je u javnosti probudilo brojne polemike, naročito na društvenim mrežama.

Šta mladi misle o uvođenju zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru?

Kako bismo saznali šta mladi misle o ovoj temi, Oblakoder je napravio anonimnu online anketu u kojoj je učestvovalo 1305 ispitanika. Najveća procentualna razlika primetna je već na samom početku ankete, a odnosi se na to da li je neko pušač ili ne. Naime, 54,8% anketiranih izjasnili su se kao nepušači. Približan je broj pušača (22%) i social smoker-a (14%), dok ostatak konzumira elektronske cigarete ili vejpuje. Takođe, mali broj ispitanika opisao je sebe kao bivšeg pušača. Samim tim što preko polovina ispitanika ne konzumira cigarete prikazuje nam pozitivnu sliku jer je u pitanju mlado stanovništvo, u najvećoj meri učesnici ankete bili su starosti između 21 i 35 godina.

Međutim, ono što je posebno važno istaći je podatak da se nešto više od 78 posto ispitanika slaže da treba uvesti zakon o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru, dok svega 16% ispitanika smatra da ne treba uvoditi ovaj zakon, što dalje implicira da i polovina ispitanika koji su pušači ili social smoker-i ipak smatraju da je potrebno uvesti ovaj zakon. Određeni broj anketiranih ističe da bi im uvođenje zabrane pušenja pomoglo da manje konzumiraju cigarete ili, čak, prestanu da puše. Ostali su neutralni i zalažu se za „balans”, odnosno, uvođenje odvojenog prostora za pušače i nepušače, kao što je praksa u evropskim gradovima. Situacija u regionu je po ovom pitanju nešto bolja od situacije u Srbiji, pa se tako u tekstu na sajtu BBC-ja navodi da je Crna Gora 2019. godine uvela zakon o zabrani pušenja na javnom mestu i da se taj zakon poštuje. Tada su zakonski previđene obaveze koje ugostiteljski objekti moraju da ispune, te su pušačke i nepušačke zone odvojene tako da dim ne može da se širi u nepušački deo, što kod nas često nije slučaj, uprkos tome što u pojedinim lokalima postoji „odvojeni deo”.

U istom tekstu dalje se navodi da su Hrvatska i Slovenija delimično zabranile pušenje u kafićima i pabovima (dozvoljeno u posebnim prostorijama u kafićima i pabovima), a potpuno je zabranjeno u restoranima. Makedonija je potpuno zabranila u kafićima, pabovima i restoranima. Bosna i Hercegovina je tek u mart 2022. godine usvojila zakon kojim se zabranjuje konzumiranje duvanskih proizvoda u svim javnim zatvorenim objektima, javnom prevozu, ali i u privatnim automobilima u kojima se nalaze deca.

Ispitanici u anketi istakli su da prednost uvođenja zakona o zabrani pušenja u zatvorenom jeste, pre svega, zdravlje. Najčešći odgovori u anketi bili su da duvanski dim podjednako utiče i na pasivne pušače, koji su hteli to ili ne, izloženi duvanskom dimu, što opet direktno utiče na zdravlje. Takođe, neprijatan mirs kose i garderobe nakon izlaska ili malo dužeg boravka u kafiću je bio čest odgovor na pitanje zašto bi trebalo usvojiti ovaj zakon. Učesnici ankete su isticali i da im od dima suze oči, peče ih grlo, a mnogi su govorili da imaju zdravstvene probleme, poput alergija na dim i astmu, te zato izbegavaju izlaske i duže zadržavanje u zatvorenom prostoru gde je pušenje dozvoljeno.

Posebno su isticali i problem sa ventilacijom kao spornu prepreku da boravak u kafićima bude prijatiniji. Jedan od odgovora iz ankete glasio je: „Barovi i kafići decenijama ne rešavaju problem ventilacije, koja, kad bi adekvatno postojala, ne bi bilo potrebe da se išta zabranjuje. Ljudi su generalno skloni svim preterivanjima ukoliko im neko nešto najstriktije ne zabrani, tako da bi se ovim zakonom sigurno makar smanjio broj najzagušljivijih prostorija.”

Još jedan od komentara u Oblakoderovoj anketi ukazao je i na veliki broj pušača u Srbiji, te je, kako kažu, gotovo nemoguće biti u društvu u kojem niko ne konzumira cigarete. Prema podacima Svetske zdravestvene organizacije, procenjuje se da oko 2,8 miliona stanovnika Srbije konzumira cigarete, navodi se u tekstu na sajtu Politike.

„U Srbiji svaka druga osoba je pušač. Kad uđem u neki restoran ili kafić, za svakim stolom ima uvek minimum dva pušača, jednostavno je previše, naročito ako je prostor mali, nakupi se toliko dima da se jedva vidi, a kamoli diše. Stvarno je previše, stvarno je zagušljivo i moram povremeno izlaziti napolje. Dosadilo mi je više da samo prolaskom kroz kafić, odmah moram kući da stavljam stvari na pranje”, navela je jedna od ispitanica u anketi.

Anketirani su isticali i da nepušači ne treba da biraju restoran ili kafić po tome da li je unutra zagušljivo ili ne, kao i da zbog toga ne mogu da uvedu decu u zadimljenu prostoriju, odnonso, kafić. Međutim, bilo je i oprečnih mišljenja, da ne treba da se uvodi zakonska zabrana, već da svaki lokal koji želi uvede nepušački deo. Ipak, neki ispitanici su kritikovali upravo nepušačke zone koje se retko poštuju i ispunjavaju određene propisane standarde.

„Treba uvesti ovaj zakon zbog trovanja nepušača i bahatog ponašanja pušača. Nepušačke zone se u praksi ne poštuju. Skoro se nigde ne može ući u restoran/kafić, a da trudnica ili majka sa malom decom ima gde da sedne i da nije okružena dimom. Hroničnim bolesnicima remeti zdravlje. Da ne govorimo o tome što, kad se napuste ti prostori, svi na pepeljare mirišemo”, glasio je još jedan od odgovora.

Zdravlje je svakako primarni razlog zbog kog je većina anketiranih za uvođenje ovog zakona. Anketirani se posebno osvrću na zdravlje dece, asmatičara i osetljivih grupa, koje se na ovaj način ugrožava, a kako ističu, ne njihovom zaslugom.

Ipak, u Beogradu, prema podacima sa sajta BBC postoji preko 100 kafića i restorana u kojima je potpuno zabranjeno pušenje, dok se veliki broj kafića pridržava podele na delove za pušače i nepušače.

Izvestan broj anketiranih naveo je da u Srbiji trenutno postoji niz drugih problema, a posebno su istakli zagađen vazduh koji takođe utiče na zdravlje, te ga stavljaju ispred zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru.

„Mislim da ima mnogo većih faktora koji su destruktivni i direktno utiču na naše zdravlje od cigareta, otrov od vazduha koji udišemo, na primer. Ako već želimo da uspostavimo viši životni standard, koji imaju razvijene zemlje, što je u ovom trenutku, za nekoga ko živi u zemlji Srbiji toliko tužno da boli, bolje bi nam bilo da se pozabavimo stranim investitorima koji nam eksploatišu prirodna dobra, smanjenjem cena, otklanjanjem medijskog mraka, itd. Ne oduzimajte nam sitnicu koja još uvek uspeva da nas smiri i popravi dan. Dajte ljudima taboo, da ne vide šta se dešava iza kulisa”, stav je jednog od ispitanika iz ankete.

Na koji način bi uvođenje ovog zakona uticalo na mlade?

Ukoliko do uvođenja ovog zakona dođe, pitanje je kako će on uticati na određene grupe ljudi. Sigurno je da će nepušači biti zadovoljni, pre svega, jer neće morati pasnivno da udišu duvanski dim. Pušačima bi ovaj zakon možda olakšao da prestanu da puše, što su ispitanici i navodili u anketi, a to je, takođe, pozitivna stvar, jer koliko god ljudi svakodnevno konzumirali cigarete, svesni su da su one štetne po zdravlje. Ipak, ovaj zakon primorao bi ih da cigarete koriste u određenim obeleženim delovima kafića ili čak ispred objekata, ukoliko bude potpune zabrane pušenja.

Usvajanje ovog zakona u Srbiji moglo bi da utiče i na ekonomiju i ugositelje, tako što bi neki pušači pre odabrali da ostanu u stanu ili posete mesto gde je pušenje, barem u određenim delovima, dozvoljeno. Ipak, postoje i primeri stranih zemalja u kojima je već godinama unazad zabranjeno pušenje u zatvorenom prostoru, što potvrđuje da to nije previše uticalo na ekonomsku situaciju, a i čini se da su se građani vremenom prilagodili. Jedan od zanimljivijih primera je i zakon koji je prošle godine uveo Novi Zeland, u cilju da iskoreni pušenje (Novi Zeland ima jedan od najmanjih procenata pušača u svetu). Ovim zakonom se zabranjuje prodaja cigareta svima rođenima posle 1. januara 2009. godine tokom celog njihovog života.

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da godišnje od posledica i izloženosti duvanskom dimu umre više od sedam miliona ljudi širom sveta, dok se taj podatak za Srbiju procenjuje na oko 15.000 ljudi godišnje, što ukazuje na direktnu štetnost po zdravlje ljudi.

Brojni su odgovori i protiv uvođenja ovog zakona, pre svega, u klubove, te jedan od njih glasi: „Ne bi trebalo da se zakon primenjuje u kafićima / barovima i klubovima, jer je to veliki gubitak za ugostitelje, a i pušaci bi trebalo da imaju ista prava kao nepušači, da postoje ugostiteljski objekti gde može da se puši.”

Koliko je moguće napraviti ovakav, može se reći utopijski sistem, gde će i obe strane biti zadovoljne, upitno je, ali nije nemoguće. Možda se to upravo može postići boljim regulisanjem odvojenih zona u kafićima i barovima. Noćni klubovi bi u ovom slučaju možda najviše bili pogođeni, ako je sudeći po određenom broju komentara iz ankete u kojima su ispitanici istakli da bi u tom slučaju prestali da izlaze ili bi se ispred kluba stvarao red pušača.

Sa druge strane, nepušačima bi to pogodovalo, jer su mnogi isticali da bi u tom slučaju češće izlazili, pogotovo zimi.

„Mogao bih da posećujem mesta poput restorana i kafića i da imam kvalitetniji društveni život, jer mi trenutno mnogi ugostiteljski objekti nisu dostupni zbog astme od koje bolujem”, navodi jedan od učesnika u anketi.

Postoje i nepušači koji su tolerantni i ne zahtevaju strogo ukidanje i zabranu pušenja, te ističu da su protiv, ali da ovaj zakon ne bi previše uticao na njih: „Ne bi nikako, ne pušim, samo sam protiv. Ljudima je već dovoljno teško u ovom bednom životu u ovoj državi i spas mnogi pronalaze u cigari. Iako to ima štetne zdravstvene posledice po njih, to je njihova stvar, duvanski dim ne smeta ljudima toliko koliko pričaju, ljudi jednostavno vole da se žale, to im je u prirodi”.

Odgovor jedne od učesnica ankete dolazi iz Slovenije u kojoj je uveliko na snazi ovaj zakon: „Kao Slovenka preko 10 godina „živim” ovaj zakon i iz prve ruke govorim kad kažem da u je u praksi taj zakon jedino postigao da u periodu kada nije moguće sedeti napolju velika većina mog društva, kao i ja sama, jednostavno ne odlazimo više toliko u ugostiteljske objekte i umesto toga, druženja organizujemo privatno”.

Dok se u Srbiji tek sada razmatra uvođenje zabrane pušenja u zatvorenom prostoru, mnoge države su daleko ispred nas. Početkom januara 2023. godine, Meksiko je usvojio još rigorozniji zakon kojim se zabranjuje pušenje na svim javnim mestima. Ovo pored hotela, kancelarija i restorana, uključuje i zabranu pušenja u parkovima i na plažama. Upotreba isparivača i elektronskih cigareta je takođe ograničena, posebno u zatvorenom prostoru. Ukoliko vam zabrana pušenja u restoranima i kafićima deluje rigorozno, zamislite da ne smete da zapalite cigaru dok sedite u parku.

Shodono onoj priči sa početka, sada nakon više od deset godina od zabrane konzumiranja cigareta u javnom prevozu, gotovo mi je nezamislivo da neko puši u prevozu dok se, na primer, ujutru vozim na posao. Kao što je tada, pre petnaestak godina, bilo normalno da ljudi duvane dok se voze, ili su na svom radnom mestu, danas je to većini ljudi gotovo neprihvatljivo. Mnogima sada tako deluje uvođenje zabrane u restoranima, kafićima, barovima, te i ova polemika možda za pet ili deset godina bude delovala apsurdno, jer tada možda već uveliko ne budemo pušili u zatvorenom prostoru – i to će nam verovatno biti potpuno u redu.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin