Čovečanstvo je po svemu sudeći spremno da se vrati na Mesec – program “Artemida” je u punom jeku, a NASA tvrdi da je to prvi korak ka Marsu. Ako stavimo na stranu sve lepote istraživanja svemira, postavlja se pitanje da li će ove destinacije pripadati celom ljudskom rodu?
Ko će, dakle, pobosti zastavicu? Doktor Aron Bouli, profesor fizike i astronomije na Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji, jedan je od malobrojnih eksperata koji se bave “administrativnim problemima” kada je Mesec kao teritorija u pitanju. Ovo su njegovi zaključci:
Šta se dešava sa Mesecom trenutno?
Mnogi igrači, uključujući Sjedinjene Države, Kinu i Rusiju, čeznu za trajnim prisustvom na Mesecu. Najkonkretniji prelaz sa reči na dela jeste gore spomenuta Artemida 1 – trodelna misija koja počinje lansiranjem bez posade i završava se vraćanjem ljudi na površinu Meseca.
Iza nas su decenije iskustva u kretanju po niskoj Zemljinoj orbiti, međutim lunarne operacije su znatno drugačije, a planirane daleko prevazilaze Apolo misije od pre pola veka. Sada je, dakle, cilj obezbediti trajno ljudsko prisustvo sa neophodnom infrastrukturom. Orbitalna stanica obezbedila bi vezu između Zemlje i Meseca za složenije operacije. Ovaj program takođe će omogućiti ljudima da nauče kako da izvlače i koriste resurse u svemiru, što je osnovni uslov za trajno prisustvo ljudi van Zemlje. Najkonkretniji primer je lunarni led, koji se može koristiti kao zaštita od zračenja ili u sistemima za održavanje života, ili kao gorivo.
Prisustvo na Mesecu će takođe otvoriti brojna vrata naučnicima, kako u orbiti tako i na samoj površini, koji će doći u priliku da konačno postave jasniju lunarnu hronologiju, i uz pomoć lokacija i površinskih uzoraka, otkriju bitne informacije o istoriji Zemlje u Sunčevom sistemu.
Da li je “vlasnički list” uopšte bitan?
Zabadanje zastavice na Mesecu je u biti simbolično. Ipak, postavlja se pitanje da li vam pripada hipotetički kamen koji biste poneli sa Meseca? Ili led, bilo koji drugi resurs, pa makar i informacija naučena iz ičega lunarnog?
Valjalo bi pre svega toga uspostaviti multilateralne sporazume koji će se baviti ovim pitanjima. Oni uključuju i protokole za rešavanje konflikta ukoliko se dva moćna igrača ustreme na isti resurs, ili ukoliko neka kompanija otkrije važne naučne informacije koje bi trebalo da budu dostupne javnosti. Na kraju, trebalo bi razmišljati i o kulturnoj i prirodnoj baštini.
Aktuelni korpus međunarodnog prava koji se bavi svemirskim pitanjima, uključujući Ugovor o svemiru iz 1967. godine, pruža važan osnov ali nije u stanju da odgovori na sva ova pitanja. Sjedinjene Države promovišu tzv. “Artemidin Sporazum”, političku posvećenost određenoj viziji saradnje na Mesecu, koju potpisuje Kanada. Međutim, o tome se nije pregovaralo multilateralno.
Nasuprot tome, pri Komitetu UN za miroljubivo korišćenje svemira, osnovana je radna grupa kako bi se postiglo međunarodno razumevanje korišćenja resursa na nebeskim telima. Ali za takav rad je potrebno vreme, a zemlje se utrkuju da uspostave prakse koje bi mogle uticati na ishod tog procesa.
Zašto su ovi sporazumi važni?
Bez sporazuma, mogli bismo gledati kako države testiraju jedne drugima strpljenje i utrkuju se oko zamišljenih suvereniteta u svemiru, na isti način na koji su to vekovima radile u morima i okeanima Zemlje. Na primer, jedna država bi tako odvezla svoj rover blizu aktivnosti druge države, čisto “peckanja” radi, uz pozivanje na slobodan pristup svemiru.
Takav primitivan pristup ovakvim dimenzijama otkrića može dovesti do gubitka naučnih informacija ili mogućnosti za razmenu podataka, a to se u samom startu mora sprečiti. Naravno, čitavoj planeti mora da bude jasno da o ovom putu ne sme da odlučuje samo šačica država.
Istraživati Mesec znači postavljati pitanja o poreklu Zemlje i čovečanstva. Istorijski gledano, svemir je oduvek delovao stabilizujuće po čovečanstvo, jer su svi njegovi činioci morali da rade zajedno u tako opasnom okruženju.
Inače bi stvari krenule po zlu prilično brzo, čemu najbolje svedoče Međunarodna Svemirska stanica i Kospas-Sarsat program.
Foto: malith d karunarathne na Unsplash
