IPCC postoji „da svetu pruži jasan naučni pogled na trenutno stanje klimatskih promena i potencijalnim ekološkim i socio-ekonomskim uticajima istih“.
Jedinstvena moć ovog UN-ovog tela za klimu leži u širini i dubini njegovih izveštaja o klimi: hiljade stručnjaka iz celog sveta sintetizuju najnovija naučna otkrića o uticajima i potencijalnim odgovorima na klimatske promene. IPCC objavljuje sveobuhvatne Izveštaje svakih pet do sedam godina, a slično telo ne postoji nigde na svetu.
Ali koliko rada stoji iza ovih izveštaja?
Peti izveštaj o proceni, na primer, objavljen je pod nazivom AR5. Eksperti iz više od 80 zemalja dali su doprinos ovoj proceni, koja je objavljena u tri dela tokom 2013. i 2014. Više od 830 vodećih autora i urednika recenzija sintetizovalo je rad hiljadu saradnika za Izveštaj, dok je oko 2.000 stručnih recenzenata ostavilo više od 140.000 komentara. Konačni proizvod je zaista zajednički rad ljubavi – dužine 4.000 stranica.
Otkad je osnovan pre više od 30 godina, IPCC je objavio šest ovih globalnih izveštaja, koji informišu o međunarodnoj politici i pregovorima o klimi širom sveta.
Ovi izveštaji o proceni imali su tih, ali moćan efekat – naglašavanjem važnosti međunarodne saradnje u rešavanju klimatskih izazova, Prvi izveštaj o proceni IPCC-a iz 1990. godine odigrao je glavnu ulogu u stvaranju drugog UN-ovog tela za klimu, Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC), 1992. i stvaranju Konferencije stranaka (COP), prvi put održane u Berlinu 1995. godine.
Dvadeset godina kasnije, UNFCCC je, koristeći proces COP, na kraju usvojio istorijski, Pariski sporazum o klimatskim promenama, koji sada obavezuje svet da zadrži ukupno globalno zagrevanje na znatno ispod 2° Celzijusa.
Za „napore IPCC-a i bivšeg potpredsednika SAD, Ala Gora, da izgrade i šire znanje o klimatskim promenama uzrokovane čovekovim delima i da postave temelje za mere koje su potrebne da bi se toj promeni suprotstavili“, 2007. godine dodeljena im je Nobelova nagrada za mir. Nagrada je dodeljena nakon što je komisija objavila Četvrti izveštaj o proceni 2007. godine, u kojem je naglašeno da je „zagrevanje klimatskog sistema nedvosmisleno“ i informisalo o cilju Pariskog sporazuma o održavanju porasta globalne temperature znatno ispod 2°C.
Koja su najnovija otkrića IPCC-a?
Od svog osnivanja pre više od 30 godina, IPCC objavio je još pet Izveštaja.
- U jednom od svojih najrevolucionarnijih izveštaja, Specijalnom izveštaju: Globalno zagrevanje od 1,5ºC, koji je objavljen u oktobru 2018. godine, naučnici IPCC-a odgovorili su na pitanje: Kako svet može da postigne zacrtani temperaturni cilj od 1,5ºC i šta se dešava ako ga ne postignemo? Njihovo istraživanje otkriva da moramo preduzeti do sada neviđene i široko rasprostranjene akcije. Da bismo sprečili zagrevanje iznad 1,5ºC i ekstremne klimatske promene, moraćemo da dostignemo nultu neto emisiju do 2050. godine.
- U maju 2019. godine, IPCC je objavio Dopunu Smernica za nacionalne inventare gasova staklene bašte, prvobitno objavljene 2006. godine, a koja obezbeđuje metodologiju o upravljanju nacionalnim inventarima emisija izazvanih od strane ljudi.
- IPCC je objavio i Specijalni izveštaj o klimatskim promenama i zemljištu u avgustu 2019. godine, koji se fokusira na veze između klimatskih promena, bezbednosti hrane i održivog upravljanja zemljištem.
- U Petom izveštaju objavljenom u septembru 2019. godine, IPCC je istraživao o promenama u okeanima i kriosferi i tome kako žive ljudi koji zavise od priobalnih, okeanskih, polarnih i planinskih ekosistema.
Više o najnovijem, Šestom izveštaju, možete pročitati ovde.
