Mladi iz Srbije i Kosova u zajedničkoj borbi za bolji region: Program razmene “Važni smo mi”

Više od tridesetoro mladih iz Srbije i Kosova učestvovalo je na programu razmene “Važni smo mi”, koji smo organizovali u saradnji sa Inicijativom za mirovne promene (PCI), od 13. do 17. decembra.

Preuzeto sa sajta yihr.rs

Program “Važni smo mi” organizovan je u trenutku političkih tenzija između Srbije i Kosova i blokada na severu Kosova. Odsustvo dijaloga, medijska propaganda i međusobne optužbe između Beograda i Prištine obeležili su trajanje programa, ali je spremnost mladih iz Srbije i Kosova, da pored ovakve društveno-političke situacije razgovaraju, podele svoje perspektive koje su često potpuno suprotne, i nauče više o zloupotrebama različitih identiteta, kao i o dominatnim nacionalističkim narativima, učinila ovaj program jedinstvenim.

Kreiranje alternativa porukama mržnje u javnom prostoru

Prvi dan programa „Važni smo mi” počeo je uvodnom sesijom “Slika Ratka Mladića”, koju je moderirala viša predavačica u Školi dizajna na Londonskom koledžu za komunikaciju, Univerzitet umetnosti London dr Nela Milić. Učesnici i učesnice programa “Važni smo mi” su tokom sesije razgovarali o razlikama između ikone, ikoničnog i simbola. Dr Milić objasnila je kako je cilj radionice da kroz primer murala i grafiita Ratka Mladića u Beogradu učesnici i učesnice programa nauče kako murali i nacionalistički narativi u javnom prostoru menjaju društvo i kako vremenom postaju ikone.

Nakon radionice “Slika Ratka Mladića”, studentkinje Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) predstavile su svoj projekat “Na mirnoj strani ulice” koji se suprotstavlja govoru mržnje i nacionalističkim narativima.

Tokom poslednjeg dela programa, učesnici i učesnice dobili su zadatak da pronađu simbole, grafite i murale Ratka Mladića na ulicama Beograda, da ih fotografišu i na osnovu njih kreiraju alternativne poruke i narative i da na taj način mrzilačkim grafitima daju nova značenja.

Identiteti i percipiranje “Drugog”

Drugi dan programa “Važni smo mi” započeo je radionicom „Otkrivanje identiteta“, koju je moderirao edukator za ljudska prava Luka Božović. Tokom radionice učesnici i učesnice programa razgovarali su o kolektivnim i individualnim identitetima i šta im oni znače. Božović je zaključio da iako neke identitete biramo iz različitih razloga i koliko god oni bili različiti  “ipak treba da živimo i koegzistiramo u miru”.

Feministkinja i antiratna aktivistkinja Lepa Mlađenović razgovarala je sa učesnicima i učesnicama programa o ženskoj perspektivi tokom ratnih sukoba, sa fokusom na ratove devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije. Radionica “Ženska perspektiva konflikta” pružila je priliku mladima da iznesu svoja mišljenja o različitim temama kao što su pol i rod, seksualnost, seksualno nasilje, diskriminacija i stereotipi. Tokom radionice, mladi su stekli osnovna znanja o rodno zasnovanom nasilju u ratu.

Psihološkinja Tamara Tomašević je sa polaznicima i polaznicama programa razmene “Važni smo mi” na radionici “Protiv dehumanizacije i diskriminacije” razgovarala o stereotipima i predrasudama i kako oni mogu dovesti do zločina iz mržnje.

Poslednja aktivnost drugog dana programa bila je ”Fish tank” koji je moderirala aktivistkinja i omladinska edukatorka Dejana Dexi Stošić. Tokom radionice učesnici/ce debatovali su o različitim tvrdnjama, dok je Stošić istakla da je cilj radionice “da razmišljamo izvan okvira i stavimo se u poziciju drugog”.

Stavljanje u poziciju “Drugog” i razumevanje

Poslednji dan programa započeo je radionicom „U tvojim cipelama”, koju je moderirala programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović. Tokom radionice, učesnici i učesnice programa analizirali su dominantne medijske narative u Srbiji i na Kosovu, i naučili kako da provere informacije, prepoznaju činjenice i odvoje ih od dezinformacija. Pored toga, učesnici i učesnice bili su podeljeni u dve grupe gde je trebalo da se stave u poziciju „Drugog“, i razmisle o njihovim strahovima i perspektivama.

Nakon toga, usledila su predavanja „Kosovo i Srbija – između činjenica i mitova“ Jasmine Lazović i „Kosovo i Srbija – politika sećanja” Luke Božovića. Učesnici i učesnice razgovarali su o ratnim zločinima tokom devedesetih, mehanizmima tranzicione pravde, i procesima pomirenja.

Poslednja radionica bila je „Nenasilna komunikacija i aktivno slušanje“, koju je održala psihološkinja Tamara Tomašević, gde su učesnici/ce razgovarali o tome kako da slušaju jedni druge bez stereotipa i predrasuda.

“Nenasilna komunikacija je posebno korisna zbog kontinuiranog jezičkog nasilja koje dolazi iz medija i od političkih aktera, posebno u kontekstu odnosa Srbije i Kosova”, rekla je Tomašević.

Foto: yihr

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin