Ova cifra se prevodi kao jedan od svakih 11 ljudi širom sveta i svaka peta osoba u Africi. Prema aktuelnim trendovima, svet je značajno skrenuo sa puta u misiji da eliminiše glad, nesigurnost hrane i neuhranjenost do 2030. godine. Ukoliko se sadašnja praksa nastavi, oko 582 miliona ljudi suočiće se sa glađu do kraja decenije, a polovina njih će živeti u Africi.
U izveštaju se navodi da su globalni nivoi gladi stagnirali u poslednje tri godine. U 2023, između 713 i 757 miliona ljudi bilo je pothranjeno, što predstavlja porast od 152 miliona od 2019. Ovaj izveštaj je bio zajednički napor, koji su objavili Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO), Svetski program za hranu UN, Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i UNICEF.
Regionalno gledano, Afrika je imala stalni porast gladi, gde je pogođeno 20,4% stanovništva. Nasuprot tome, stopa gladi u Aziji ostala je stabilna na 8,1%, dok je Latinska Amerika pokazala izvesno poboljšanje, sa 6,2% njenog stanovništva koje se suočava sa glađu. Međutim, nesigurnost hrane se pogoršala na Karibima, u zapadnoj Aziji i većini afričkih subregija od 2022. do 2023. godine.
Afričku krizu gladi pokreću tri glavna faktora: klimatski ekstremi, sukobi i ekonomski padovi. Rat je i dalje „glavni pokretač“ gladi, pogoršavajući prehrambene krize u mnogim zemljama.
Drugi značajni nalazi iz izveštaja uključuju da je oko 2,33 milijarde ljudi širom sveta iskusilo umerenu do tešku nesigurnost hrane, dok je preko 864 miliona ozbiljno nesigurno u hranu, što znači da nisu imali hranu tokom dužeg perioda. Samo u Africi je utvrđeno da 58% stanovništva nije imalo hranu tokom dužeg perioda.
Izveštaj je takođe otkrio da 2022. godine 2,8 milijardi ljudi širom sveta nije moglo da priušti zdravu ishranu. U zemljama sa visokim dohotkom, 6,3% stanovništva se bori da priušti hranljive namirnice, dok je u zemljama sa nižim prihodima ta cifra iznosila neverovatnih 71,5%.
Da bi se postigao UN-ov cilj održivog razvoja – nula gladi, izveštaj preporučuje holistički pristup, uključujući transformaciju poljoprivredno-prehrambenih sistema, čineći zdravu ishranu pristupačnijom i dostupnijom, ali i rešavanje postojećih nejednakosti. Takođe se poziva na povećanje isplativijeg finansiranja i razvoj standardizovanog pristupa ishrani i bezbednosti hrane. Značajna ulaganja nisu samo moralna obaveza već i ulaganje u budućnost.
Prema izveštaju, 63% od skoro 120 uključenih zemalja sa niskim i srednjim prihodima, ima ograničen pristup neophodnim finansijskim sredstvima dok se suočava sa višestrukim izazovima koji doprinose nesigurnosti hrane. Izveštaj naglašava važnost usvajanja veće tolerancije na rizik, povećanja transparentnosti i poboljšanja koordinacije podataka kako bi se podstakli napori u borbi protiv globalne nesigurnosti hrane i smanjio finansijski jaz.
Foto: Freepik
