Biodiverzitet je neophodan za opstanak čoveka

Povodom Međunarodnog dana biodiverziteta koji se obeležava 22. maja, Univerzitet Singidunum organizovao je događaj pod nazivom Od papira do akcije: Oživljavanje biodiverziteta, radi podizanja svesti o ovoj, bitnoj temi.
biodiverzitet

Na događaju su govorili profesorka Jelena Milovanović, koja je istakla moto Međunarodnog dana biodiverziteta, Lidija Amidžić, koja je govorila o pojmu i značaju biodiverziteta, te Suzana Đorđević-Milošević, koja je podelila znanje o agrodiverzitetu.

Daniela Cvetković osvrnula se na povezanost biodiverziteta i ekosistemskih usluga, a Miroslav Popović je učesnicima manifestacije dao priliku i da posete laboratorije Univerziteta Singidunum.

Detaljnije o značaju ovog Međunarodnog dana za Daily Green govorila je Jelena Milovanović.

Profesorka Jelena Milovanović

DG: Zbog čega je važno očuvanje biodiverziteta?

JM: Biodiverzitet je generalno neophodan za opstanak čoveka jer on ne bi mogao da opstane na planeti bez drugih živih bića. Takođe, živi svet reguliše i klimatske probleme. Veliki problem sa kojim se suočavamo je problem erozije, odnosno opadanja broja vrsta živih bića na Planeti. Najnovija istraživanja pokazuju da je biodiverzitet opao za 69% u poslednjih 70 godina, a podaci iz 1992. godine ukazivali su na problem rapidnog nestanka živog sveta. Tada je na godišnjem nivou nestajalo oko 27000 vrsta, što je 74 vrste dnevno! Danas, situacija je još gora, te dnevno nestane i do 100 vrsta, što predstavlja ubrzan proces prirodnog nestanka vrsta. Čovek je taj koji ubrzava ovaj proces i sledi nam veliko izumiranje, poput onog od pre 60 miliona godina. Upravo zbog toga, potrebno je da se sprovedu mere zaštite biodiverziteta tj. mesta gde se nalaze ugrožene vrste.

DG: Koliko, po vašem mišljenju, obraćamo pažnju na biodiverzitet u Srbiji?

JM: U poslednje vreme Srbija povećava interesovanje za biodiverzitet – na to nas obavezuju zakoni Evropske unije, koji se poštuju zbog procesa ulaska zemlje u istu u budućnosti. Biodiverzitet je jedan od prioriteta u Srbiji i Sporazum o bioraznolikosti mora da se poštuje. Kunming-Montreal globalni okvir za biodiverzitet, usvojen 2022. godine, ističe da do 2050. godine mora da se obustavi nestajanje živih vrsta – potrebno je da to ispoštujemo. U Srbiji se uglavnom štite područja i to je fokus. Svega 8% živog sveta je zaštićeno u Srbiji, te se teži da ovaj broj poraste na, barem, 10%.

DG: Kako možemo pomoći biodiverzitetu?

JM: Obični građani definitivno mogu doprineti zaštiti biodiverziteta tako što će voditi računa i od prirode ne uzimati ono što ne treba. Potrebno je težiti umerenosti, u pripremi hrane ne praviti višak iste, obratiti pažnju na izbor namirnica i slično. Takođe, u turističkim aktivnostima i izletima potrebno je da otpad počistimo za sobom, ne palimo vatru i ne zagađujemo prirodu. Što više vodimo računa, više čuvamo biodiverzitet.

DG: Koji je cilj projekta Od papira do akcije?

JM: Naša parola je upravo to, da od papira, odnosno sporazuma, dođemo do akcije oživljavanja biodiverziteta. Cilj je i praćenje smernica Kunming-Montrealskog okvira kako vrste ne bi izumirale našim uticajem. Takođe, na Univerzitetu Singidunum u okviru studijskog programa Životna sredina i održivi razvoj studenti stiču znanje kroz predmete koji se direktno tiču biodiverziteta i naš cilj je da sprovedemo akciju kako bismo zaštitili živi svet i njegove vrste.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin