Preuzeto sa sajta oblakoder.org.rs
Svake godine na Međunarodni dan mladih – 12. avgusta, KOMS tradicionalno objavljuje rezultate istraživanja, a tako je bilo i prošlog petka u Medija Centru u Beogradu.
Istraživanje je sprovedeno u periodu od aprila do jula 2023. godine, pri čemu su korišćene kvalitativne i kvantitativne metode istraživanja i prikupljanja podataka. U okviru istraživanja metodologija je sačinjena iz: analize dokumenta (desk analize) pomoću koje je analiziran institucionalni i normativni okvir i sve tematske oblasti koje određuju položaj mladih, čije je podatke moguće prikupiti kroz desk istraživanje;
intervjue sa relevantnim akterima korišćeni su za kvalitativno istraživanje pojedinih tema, sa odabranim učesnicima na osnovu kriterijuma relevantnosti za datu temu; onlajn upitnik za mlade uzrasta od 15 do 30 godina na teritoriji Republike Srbije, koji koristi tip uzorka je namerni, odnosno ciljan na populaciju mladih kao dela opšte populacije u odnosu na godine, a u okviru tog skupa, uzorak je slučajni, stratifikovan na osnovu godina, pola i mesta stanovanja (reprezentativni uzorak za mlade u Srbiji).
Neki od najvažnijih nalaza koje je ovo istraživanje pokazalo su sledeći:
Kada je reč o uticaju mladih na političke procese i odluke, istraživanje je pokazalo da više od polovine ispitanika (54,2%) smatra da politički sistem u Srbiji uopšte ne omogućava mladima da utiču na političke procese i odluke. Da politički sistem u potpunosti omogućava uticaj mladih na političke procese i odluke, smatra tek 0,7% mladih ispitanika.
Stav prema izborima u Srbiji: 76,4% mladih nema poverenja u izborni sistem, a samo 1,6% anketiranih odgovorili su da su izbori u potpunosti fer i pošteni. Mladi nemaju poverenja ni u jednu od institucija koje su ispitivane u istraživanju. Sa najmanjim poverenjem se ističu mediji, političke partije i političke institucije. Mladi najmanje nepoverenje imaju u Vojsku, Crkvu i kancelarije za mlade.
Poverenje u demokratiju je u odnosu na prethodnih nekoliko godina, kada je iznosilo preko 40%, palo na 36,2%, dok je nepoverenje za godinu dana poraslo sa 23,2% na 29,4%. Ovo je najveći pad podrške demokratiji od kada se ovo pitanje postavlja u Alternativnom izveštaju.
Gotovo 60% mladih smatra da je Srbiji potreban jak vođa i lider koga će narod slediti, što je najviši rezultat u poslednjih šest godina. Takođe, 24,8% misli da bi Srbija trebalo da bude monarhija.
U poređenju sa prethodnim izdanjima Alternativnog izveštaja, pozitivna reakcija na EU ove godine je na rekordno niskom nivou, dok je negativna blizu rekordno visokog nivoa iz 2020. godine.
Ove godine, po prvi put, najviše mladih podržalo je povratak kontrole nad Kosovom vojnim sredstvima. Za dve godine podrška ovoj opciji porasla je sa 18,7% na 31,1%.
Po pitanju vrste ugovora zaposlenih mladih, zabrinjavajući je podatak da čak 18% mladih radi bez ugovora, to jest „na crno”. Takođe, 43,6% mladih ne zarađuje, a tek 11,8% zarađuje preko 110.000 dinara. Čak 43% mladih bilo je na neplaćenoj radnoj praksi, dok je na plaćenoj bilo oko 13%, što je upola manje u odnosu na prošlu godinu.
Mladima najviše nedostaje zdravstveno i seksualno obrazovanje u obrazovnom sistemu (71,7%) i međuljudski odnosi (69,6%).
Gotovo polovina (49,2%) mladih planira da se iseli iz Srbije, pri čemu 23,6% ispitanika već planira odlazak, dok 25,6% još uvek nije ušlo u proces planiranja. Svega 11% mladih tvrdi da neće napustiti Srbiju. Viši životni standard je glavni razlog zbog koga bi se mladi odselili iz zemlje (32,2%), a odmah iza njega je dostojanstveniji život (27,7%). Zanimljiv je rast u isticanju važnosti boljih javnih usluga.
Čak 42% mladih smatra da nasilje može biti opravdano, što je značajan porast u odnosu na prošlu godinu (27%). Takođe, 49% mladih je bilo izloženo fizičkom nasilju, što je za 9% više u odnosu na prethodnu godinu.
Čak 60% ispitanih smatra da je stručna pomoć za brigu o mentalnom zdravlju nedostupna mladima, dok je preko polovine mladih (52,7%) navelo da se često oseća anksiozno, a 72,1% da se često susreće sa stresom.
Najveći procenat mladih, njih 59% ističe da se informiše putem društvenih mreža. Visok procenat ispitanika i ispitanica smatra i da može da prepozna lažnu vest – čak 62,8% mladih.
Čak 66,8% mladih ispitanika smatra da je kvalitet životne sredine u Srbiji loš.
