Svetski dan bez duvanskog dima

Svetski dan bez duvanskog dima obeležava se svake godine 31. maja sa ciljem ukazivanja na zdravstvene i ekološke probleme koje sa sobom nose duvanski proizvodi.

Svetski dan bez duvanskog dima je dan koji se obeležava 31. maja. svake godine. Osnovale su ga 1987. godine države članice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kako bi podigle svest o štetnosti koju duvanski proizvodi nanose ljudima, javnom zdravlju, zajednicama i životnoj sredini.

Tema Svetskog dana bez duvanskog dima za 2022. godinu je „Zaštitimo životnu sredinu“, naglašavajući da tokom svog životnog ciklusa duvanski proizvodi zagađuju planetu i štete zdravlju svih ljudi.

Iako se duvan u različitim oblicima koristio duž ljudske istorije, tek nakon industrijske revolucije duvanski proizvodi postaju masovno dostupni i popularni. Danas se procenjuje da 1,3 milijarde ljudi širom sveta koristi duvanske proizvode, od toga je 80% njih u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Nikotin sadržan u duvanu izaziva veliku zavisnost, a upotreba duvana je jedan od glavnih faktora rizika za kardiovaskularne i respiratorne bolesti, preko 20 različitih tipova ili podtipova raka i mnoga druge zdravstvene probleme. Svake godine više od 8 miliona ljudi umre od posledica izazvanih upotrebom duvanskih proizvoda. Većina ovih smrtnih slučajeva dešava se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Duvan takođe može biti opasan za nepušače. Pasivna izloženost duvanskom dimu takođe ima posledice po zdravlje ljudi. Procenjuje se da 1,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje u svetu bude izazvano upravo od pasivnog unosa duvanskog dima. Skoro polovina sve dece na svetu udiše vazduh zagađen duvanskim dimom, a 65.000 dece umre svake godine zbog bolesti povezanih sa pasivnim udisanjem duvanskog dima.

Pored štetnog uticaja duvana na zdravlje, proizvodnja duvana štetno utiče na životnu sredinu, a opušci koji ostaju nakon konzumiranja cigareta predstavljaju još jedan vid zagađenja. Uzgajanje duvana doprinosi krčenju šuma, posebno u zemljama u razvoju. Krčenje šuma za plantaže duvana promoviše degradaciju zemljišta i smanjenje prinosa ili sposobnosti zemljišta da podrži rast bilo kog drugog useva ili vegetacije. Svake godine se uništi oko 3,5 miliona hektara zemlje za uzgoj duvana. Proizvodnja duvana takođe troši više vode i zahteva veću primenu pesticida nego većina drugih useva, što dodatno utiče na dostupnost vode i kontaminaciju zemljišta.

Procenjuje se da preko 750.000 tona opušaka svake godine uđe u životnu sredinu. 86% pušača smatra da su opušci otpad, ali, bez obzira na to, 75% pušača ih baca na zemlju ili kroz prozor automobila. Kada dospeju u životnu sredinu sporo se razgrađuju i tom prilikom ispuštaju toksične materije i mikroplastiku od filtera koji se nalazi u njima.

Foto: Svetska zdravsrvena organizacija

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin