Više od tri godine bez nove velike OIE elektrane na mreži

Nenad Jovanović je stručnjak za elektroenergetiku sa 10 godina iskustva u oblasti energetskog planiranja. Od 2018. godine radi kao savetnik za energetiku u predstavništvu LDK Consultants u Srbiji. Aktivno učestvuje na projektima finansiranim od strane međunarodnih organizacija i donatora u oblastima energetskog planiranja, politike i razvoja strategija dekarbonizacije.
obnovljivi izvori energije intervju

Preuzeto sa sajta Oie

Zajedno sa međunarodnim ekspertima izrađuje prvi Nacionalni energetski i klimatski plan u Republici Srbiji, koji će definisati ciljeve i mere vezane za obnovljive izvore energije i unapređenje energetske efikasnosti. Doktorirao je na Erazmus Mundus programu „Održivih energetskih tehnologija i strategija“ predvođenim od strane Comillas pontifikalnog univerziteta iz Španije, u saradnji sa TU Delft iz Holandije i KTH instituta iz Švedske. Pre odlaska u inostranstvo, stekao je zvanje master inženjera elektrotehnike i računarstva na Elektronskom Fakultetu Univerziteta u Nišu.

Republički parlament je nedavno usvojio izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, a Vi ste aktivno učestvovali u sastavljanju komentara kao predstavnik LDK Consultants kroz naše Udruženje, ali i kao pojedinac. Šta izmene Zakona donose i koji su Vaši komentari prihvaćeni?

Nove izmene Zakona detaljnije uređuju pojedinosti oko kojih su se stvorile nesuglasice još od usvajanja aprila 2021. godine. Izmenjeni su uslovi za preuzimanje balansne odgovornosti, bliže je opisano sprovođenje aukcija za tržišne premije, dopunjene su dužnosti operatora prenosnog i distributivnog sistema i ograničeni su kapaciteti za kupce-proizvođače.

Kompanija LDK Consultants je kroz Udruženje uputila nekoliko sugestija od kojih je par prihvaćeno, čime je Ministarstvo rudarstva i energetike pokazalo dobru volju da dodatno unapredi Zakon. Sa druge strane, kao fizičko lice sam uputio 8 predloga za izmenu od kojih je prihvaćeno 4 predloga i uglavnom se odnose na povećanje transparentnosti. Najbrže vidljive primene biće obaveze operatora prenosnog i distributivnog sistema da objave lokacije elektrana svih podnetih zahteva u postupku priključenja. Takođe, kada usled ugroženosti sistema operatori ne preuzmu proizvedenu električnu energiju od proizvođača iz obnovljivih izvora energije, sada će imati obavezu da detaljno izveštavaju proizvođače o merama koje je potrebno preuzeti. Moj predlog za vođenje prioritetne liste priključaka nije prihvaćen, ali je novim članom 67b zagarantovano da se neće odložiti priključenje OIE elektrana koje su obezbedile dodatni kapacitet za pružanje balansnih usluga.

Konferencija “OIE Srbija 2022”

Nakon usvajanja Zakona, sledi donošenje podzakonskih akata i raspisivanje aukcija. Kako vidite najveće izazove u sledećim procesima i šta je neophodni minimum da bi prve aukcije bile uspešne?

Kompanija LDK Consultants angažovana je od strane EU Delegacije na EuropeAid projektu sa Ministarstvom rudarstva i energetike koji će kao glavni rezultat doneti usvajanje prvog Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP). Ovaj strateški dokument će takođe definisati udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije sa detaljnim kapacitetima za solarne i vetroelektrane. S tim u vezi, aukcije bi trebalo da prate strateške ciljeve po pitanju kapaciteta koji su nam potrebni da dostignemo preko 40% OIE u elektroenergetskom sektoru do 2030. godine. Za postizanje uspešnih aukcija biće nam potrebna i kompetitivna cena koja je 2021. godine iznosila oko 56 evra/MWh, i na osnovu aukcija održanih u Hrvatskoj 2022. godine možemo zaključiti da ni cena od 61 evra/MWh neće biti dovoljna. Određivanje cene za aukcije je sada prebačeno sa Agencije za energetiku na Vladu Srbije nadamo se da će nova cena biti značajno veća imajući u vidu dramatična poskupljenja sirovina i opreme za vetroelektrane, transporta, izvođenja radova, finansiranja i osiguranja.

Očekuje se i usvajanje trogodišnjeg plana aukcija za vetar, a zatim i za solar. Prezentovali ste jednu studiju slučaja koja je pokazala da naš elektroenergetski sistem može da prihvati i balansira pet puta više vetroelektrana nego što ih sada imamo? Na čemu je bazirana ta studija i koju dinamiku raspisivanja aukcija očekujete u naredne tri godine?

Moja studija se zasniva na matematičkom modelu koji sam razvio tokom doktorskih studija u Španiji i primenio ga na primeru elektroenergetskog sistema Srbije koji uzima u obzir sve veće agregate (generatore) u okviru elektrana priključenih na prenosni sistem. Pored optimizacije bilansa i potrebe za potrošnjom, model sadrži optimizaciju balansnih rezervi kao ključnog faktora za integraciju većeg udela vetroelektrana. Studija je odrađena u martu 2022. godine i predstavljena na konferenciji ENERGETIKA 2022 u organizaciji Saveza energetičara. Rad takođe opisuje prednosti modela u odnosu na komercijalne modele koje koriste operatori prenosnog sistema i dostupan je na internet stranici Saveza (link: https://doi.ub.kg.ac.rs/2022/10-46793-eee22-3-16j ).

Odabrao sam pet puta više kapaciteta vetroelektrana od postojećeg analiziranjem zahteva za priključenje i procenio da bi oko 2.000 MW moglo da nas očekuje do 2030. godine, jer se ostali projekti nalaze u veoma ranoj fazi razvoja. Očekujem da ćemo u naredne tri pa i više godina imati aukcije koje su niže od pomenutog kapaciteta i da ćemo vrlo verovatno veće kvote videti tek nakon 2025. godine s obzirom na dinamiku razvoja prenosne mreže i perioda izrade projekata vetroelektrana. Po pitanju solarnih elektrana, verujem da bi kapacitet oko 500 MW mogao da se raspiše u naredne 3 godine.

Konferencija “(Zelena) energija je ženskog roda”

Zahtevi za priključenje solarnih elektrana koje dobijaju EMS i ODS su veoma brojni i traže velike kapacitete. Koliki su zapravo potencijali sunčeve energije u Srbiji?

Ukoliko pričamo o potencijalu u vidu solarne radijacije i prostora za izgradnju solarnih elektrana, on je zaista veliki. U okviru ranih konsultacija za INEKP predviđeno je bilo instaliranje oko 21 GW solarnih elektrana postavljenih na zemlji i na krovovima do 2050. godine. No najveći izazov u kraćem roku je pre svega integracija na distributivnu mrežu koja zahteva velike investicije u narednim dekadama, a zatim i prenosna mreža koja će prenositi energiju na veće daljine. Treba voditi računa o sistematskom planiranju u vidu korišćenja zemljišta i proceni uticaja kako na životnu sredinu tako i na ostale grane privrede. Prikljčenje na mrežu će se ubrzati nakon većeg pada cene baterijskih sistema koji bi skladištili električnu energiju i na taj način rasteretili mrežu, kao i promena navika potrošnje električne energije naročito putem implementacije pametnih sistema u domaćinstvima, komercijalnom i industrijskom sektoru.

Kako biste opisali dinamiku razvoja i realizaciju OIE projekata u Srbiji u prethodnih 10 godina? A kako Vi lično vidite taj proces u narednih 10 godina?

U prethodnoj dekadi mogli smo da vidimo pionirske projekte koji su se skoro u potpunosti zasnivali na državnim podsticajima i kada su nastale prve privatne domaće kompanije u ovom sektoru. Na žalost, poslednje 3 godine su delimično propuštene zbog kovid pandemije, s obzirom na to da u tom periodu nemamo ni jednu veću OIE elektranu priključenu na prenosnu mrežu. Narednih 10 godina će biti najinteresantnije na polju razvoja OIE projekata u Srbiji. One nam donose potencijalno veće projekte koji će biti bazirani na tržišnim premijama ali i na komercijalnim principima, već imamo u Srbiji jednu takvu vetroelektranu od 100 MW. Takođe, imamo dosta najava od Elektroprivrede Srbije koja polako ulazi u razvoj projekata OIE elektrana i očekujem da će se problemi u lancu snabdevanja polako dovesti u red. Znatno veća dinamika se očekuje za 8 godina, s obzirom da se 2031. godine očekuje završetak izgradnje reverzibilne elektrane Bistrica.

Konferencija “OIE Srbija 2022”

Na kojim projektima radi LDK Consultants i kakvi su planovi za Srbiju i region?

Najznačajniji projekat u Srbiji je „Dalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje“ u okviru koga se izrađuje INEKP. Ovaj projekat takođe ima za cilj postavljanje osnovne baze za dalji razvoj i planiranje u energetici s obzirom na to da će Ministarstvo rudarstvai energetike raspolagati sofisticiranim alatima za modeliranje poput: modela za energetiku i klimu (TIMES), modela za regionalno tržište električne energije (Antares) i makroekonomskog modela (MANAGE).

Drugi veći projekat na kojem je LDK angažovan je EBRD „Just Transition Diagnostics: Serbia“, koji za krajni cilj ima definisanje akcionog plana za pravednu energetsku tranziciju u Srbiji. Akcioni plan će dati osnovne smernice u izgradnje zelene i otporne ekonomije, a da se u isto vreme obezbede sve koristi tranzicije ka zelenoj ekonomiji, istovremeno štiteći regione i ljude ugrožene energetskom tranzicijom.

LDK planira da višedecenijsko iskustvo u Grčkoj i ostalim državama u oblasti OIE sektora prenese u Srbiju i region i pruži svoje usluge državnom sektoru, internacionalnim finansijskim institucijama i kompanijama.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin