Začarani krug nasilja

Milica Makarić je na svom instagram profilu podelila neprijatno iskustvo koje joj se dogodilo u autobusu linije 33.
nasilje

Preuzeto: oblakoder.rs

Pre dva dana je Milica Makarić na svom Instagram profilu podelila, najblaže rečeno, neprijatnost koja joj se dogodila oko 13 časova u gradskom autobusu 33 kod Centra za kulturu Vlada Divljan.

Naime, nju je, prilikom ulaska autobus, seksualno napao nepoznati mladić koji je iskoristio gužvu u autobusu da je dodiruje na neprimerenim mestima. Milica je, opisujući ovo neprijatno iskustvo, navela da vozač autobusa nije hteo da stane, iako je video šta se dešava, a rekla je i kako niko od prisutnih, koji su se tu našli kao posmatrači, nije reagovao, niti joj pomogao na bilo koji način, bez obzira na to što je devojka sve vreme pokušavala da se odupre.

Milica je ubrzo pozvala policiju i uspela je da uslika napadača pre nego što je pobegao. Njegovu fotografiju podelila je na društvenim mrežama kako bi se što pre utvrdio identitet ove osobe, a njen postupak rezultirao je privođenjem pomenutog muškarca za koga se ispostavilo da je na Instagramu upisan kao Erol (@princible_) . On je policiji sve priznao.

Međutim, Milica je već danas ponovo javno podelila još jednu situaciju koja joj se dogodila, nakon što joj se privatnom porukom javio osuđivani seksualni prestupnik koji je njen profil pronašao pretragom na Instagramu. Poruke koje je Milica od njega dobila sadrže uvrede, pretnje, fotografisane optužnice za seksualno uznemiravanje maloletnica kojima je, prema njegovim rečima, hteo „da se pohvali”, a pored niza neprimerenih komentara koje je uputio Milici, pružio je i podršku dečku koji je Milicu napao u autobusu opisujući ga kao „sirotog čoveka”, dok je Milici rekao da je „sama kriva” i da ga je „provocirala”.

Ovaj primer nedvosmisleno ukazuje na to koliko je važno da nastavimo da pričamo o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti jer, iako su ove teme prisutnije u medijima, o njima se više govori i napravljen je određeni pomak, začarani krug nasilja koji se, kao po pravilu, dešava onda kada žrtva prijavi nasilnika, i dalje nije razbijen.

Milica je svojom odlukom da podeli iskustvo koje je doživela izložila sebe negativnim komentarima određenog dela javnosti, osudama, kritikama i više puta ponovljenom narativu da je sama kriva, što nam samo pokazuje da kao društvo treba da nastavimo da govorimo, učestalije i glasnije. Da ponavljamo da žrtva nikada nije i ne može da bude kriva, sve dok to ne postane nešto što se podrazumeva i o čemu nema pregovaranja.

U suprotnom, žene će nastaviti da budu izložene pitanjima zašto nisu prijavile nasilje, osuđivani seksualni prestupnici će moći da im se obraćaju putem društvenih mreža i osećaće da nisu sigurne, ni u javnom, ni u digitalnom prostoru. A ne treba da bude tako.

Pravo svake žene je da se kreće slobodno, oblači kako želi, govori šta misli i bude bezbedna da izađe na ulicu, postavi fotografiju sebe na društvenim mrežama, bez straha od lascivnih komentara i mogućnosti da bude napadnuta u gradskom prevozu ili bilo gde drugde. Pravo svake žene je i da ne ćuti i da ukaže na stvari koje treba da se promene. Društvo, sa druge strane, treba da omogući toj ženi da ne prolazi kroz sekundarnu viktimizaciju i da se ne oseća krivom.

Jer, ponovićemo, i ponavljaćemo sve dok svima ne postane jasno: Žrtva nikada nije i ne može da bude kriva. Odgovornost je uvek i isključivo na nasilniku. A društvo? Društvo činimo svi mi. Odbijanjem da reagujemo kada primetimo da nešto nije u redu, nastavlja se krug nasilja. Na nama je da, podrškom i solidarnošću, prekinemo taj začarani krug.

Foto: oblakoder.rs

Novembar gallery
PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin