Zbog toga, postoji neiscrpan broj informacija o tom fenomenu, ali i mnogo lažnih priča i mitova. U nastavku, pročitajte 10 najčešćih mitova o klimatskim promenama – i zašto su netačni.
Mit #1: „Klima Zemlje se uvek menjala. Ovo nije ništa novo.”
S jedne strane, prvi deo je tačan. Klima Zemlje je oduvek u neprestanom stanju promene. Međutim, ove promene su bile ciklične i javljale su se u redovnim, predvidljivim intervalima, opisanim kao Milankovićevi ciklusi. Ovi ciklusi objašnjavaju kako blage promene u nagibu Zemlje, rotaciji i orbiti utiču na njenu površinsku temperaturu, a time i na koncentraciju gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi.
Ono što se trenutno dešava je potpuno drugačije. Dok Milankovićevi ciklusi opisuju period koji traje već stotinama hiljada godina, sada smo svedoci porasta temperatura i koncentracije gasova sa efektom staklene bašte na nezamislive nivoe i to u roku od samo nekoliko stotina godina.
Mit #2: „Napolju je hladno, dakle globalno zagrevanje nije stvarno.”
Ovaj mit se bazira na netačnoj pretpostavci da će klimatske promene imati isti uticaj svuda na svetu. Zapravo, neki regioni, kao što su polovi Zemlje, će doživeti mnogo oštriji porast prosečnih temperatura u odnosu na regione bliže ekvatoru. Iako će i dalje biti hladnih dana i noći, temperature će se u proseku povećavati širom sveta.
Osim toga, problem nije samo u tome što će postati toplije. Naučnici često koriste termin „klimatske promene” umesto samo „globalno zagrevanje” jer to tačnije uzima u obzir dalekosežne efekte koje će zagrevanje imati na našu Planetu.
Mit #3: „Sunce je odgovorno za globalno zagrevanje.”
Iako je istina to da su neki naučnici 1970-ih godina globalno zagrevanje pripisivali povećanoj aktivnosti Sunca, istina je i to da je tokom poslednjih 35 godina količina energije od Sunca koja pogađa Zemlju opadala, dok su temperature i dalje rasle. To znači da moraju biti prisutni drugi faktori, od kojih je posebno značajan pojačani efekat gasova sa efektom staklene bašte, a uzrokovan ljudskim aktivnostima.
Mit #4: „Ljudi ispuštaju zanemarljive količine CO2. Ne možemo biti uzrok globalnog zagrevanja.”
Prema UN IPCC (Međuvladinom panelu o klimatskim promenama), prirodni procesi emituju oko 750 milijardi tona CO2 (ugljen-dioksida) svake godine, dok su ljudi bili odgovorni za dodatnih 35 milijardi tona u 2018. godini. To je samo oko 4,5%, pa da li to znači da problem nije u nama?
Nije baš tako. Do nedavno, tokom Industrijske ere, ugljenički ciklus Zemlje bio je u ravnoteži. Međutim, sada vadimo i sagorevamo fosilna goriva i oslobađamo ogromne količine CO2 koje su bile skladištene milionima godina. Taj ugljen-dioksid se oslobađa, ali nije u potpunosti ponovo apsorbovan (samo oko 85% se apsorbuje, uglavnom od strane svetskih okeana, što dovodi do destruktivne okeanske acidifikacije), što uzrokuje poremećaj celog sistema – vidljivom na grafikonu ispod.
Mit #5: “Nisu svi naučnici saglasni da ljudi uzrokuju klimatske promene.”
Iako ovo nije u potpunosti netačno, svakako je veoma zavaravajuće. Veoma mali broj naučnika se u potpunosti slaže oko nekih pitanja, jer uvek postoje oni sa različitim mišljenjem i skrivenim motivima.
Međutim, što se konsenzusa o klimatskim promenama tiče, otprilike 97% stručnjaka za klimu slaže se da ljudi uzrokuju globalno zagrevanje. Najobimnije istraživanje o ovom pitanju donelo je zaključak da veći stepen stručnosti naučnika dovodi do većeg konsenzusa o tome da su ljudi odgovorni za globalno zagrevanje.
Mit #6: „Pa šta? Klimatske promene nisu toliko loše.”
Ako brzorastuće temperature i nivoi mora u kombinaciji sa ekstremnim vremenskim događajima, masovnim izumiranjem i ekološkim uništenjem ne zvuče tako loše, možda bismo trebali razmotriti neke od neizravnih posledica klimatskih promena.
Među njima su globalne nestašice hrane i krize sa vodom, masovne migracije, ogroman broj oblasti u kojima ne postoje uslovi za život, češći pandemijski događaji, superbakterije i, naravno, potreba da se prilagodimo svemu tome sa izuzetno visokim ekonomskim troškovima, kao i sa socijalnim, političkim i kulturnim implikacijama.
Bez obzira na vaše poreklo ili političke stavove, ovo ne zvuči kao svet u kojem biste želeli živeti, niti kao svet koji biste želeli da ostavite budućim generacijama.
Mit #7: „Ne možemo ništa da uradimo po tom pitanju.”
Zapravo, možemo mnogo toga učiniti da sprečimo dalje klimatske promene. Rešenje je jednostavno: moramo smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Ovo ističu naučnici još od 1960-ih godina, a isto je tačno i danas.
Ali koliko tačno treba da smanjimo emisije? U izveštaju iz 2018. godine, IPCC je istakao potrebu da se do 2050. godine postigne neto nula emisija ugljenika. Da bismo imali bilo kakvu šansu da ostanemo ispod 1,5 °C zagrevanja Planete (najbolji mogući scenario), moramo početi da smanjujemo emisije za otprilike 7,6% svake godine do 2030. godine.
Mit #8: „Obnovljiva energija je preskupa.”
Obnovljiva energija je nekada smatrana skupom i nepraktičnom alternativom fosilnim gorivima. Ovo je veoma zastarelo uverenje. Zapravo, obnovljiva energija danas je jednako jeftina (a često i jeftinija) od bilo kog drugog vida energije. U izveštaju iz 2019. godine, Međunarodna agencija za obnovljivu energiju je navela da „u većini delova sveta danas, obnovljivi izvori energije su najjeftiniji izvor nove proizvodnje električne energije.”
Osim toga, kada se uzmu u obzir spoljni troškovi industrije fosilnih goriva i subvencije koje se koriste da bi ostala konkurentska, prava cena fosilnih goriva je mnogo viša od cene obnovljive energije.
Mit #9: „[Ova] zemlja je problem, ona treba da reši!”
Klimatske promene su globalni izazov koji utiče na sve nas. Svaka nacija ima neku ulogu u globalnom zagrevanju, i stoga svi delimo odgovornost.
Iako je tačno da zemlje poput Kine emituju više CO2 od bilo koje druge zemlje na svetu, njihove emisije po glavi stanovnika su znatno niže od zemalja poput Australije ili SAD-a. Prosečni građanin SAD-a emituje više od dva puta više CO2 godišnje nego prosečni građanin Kine. Ipak, upiranje prsta samo troši dragoceno vreme i trud koji bi mogao biti usmeren na donošenje politika i uvođenje promena širom sveta.
Takođe, moramo da se setimo da klimatske promene nisu samo pitanje životne sredine, već i humanitarno pitanje. Iako je globalno zagrevanje uglavnom podstaknuto od strane razvijenih nacija, to će nerazmerno uticati na stanovnike zemalja u razvoju koji su manje sposobni da se nose s istim.
Jednostavno rečeno, oni koji su najmanje odgovorni za globalno zagrevanje će biti najviše pogođeni njime.
Mit #10: „Prekasno je.”
Od svih mitova i laži na ovom spisku o klimatskim promenama, ovaj je možda najopasniji.
Nije kasno.
Uzimajući u obzir ove mitove, ako želimo sprečiti eskalaciju klimatskih promena, moramo delovati sada. Moramo govoriti o njima, ali isto tako moramo i sami činiti nešto. Ne morate čekati odobrenje od bilo koga da počnete živeti održivim i ekološki osvešćenim načinom života. Bilo da se radi o vašoj ishrani, putovanjima ili potrošnji energije u domaćinstvu, postoji mnogo koraka koje možete odmah preduzeti da postanete deo promene.
Izvor: Earth
Naslovna fotografija: Pexels
