Prema nedavnim podacima Kopernikove službe za klimatske promene, globalna prosečna temperatura od juna 2023. do maja 2024. bila je 1,63 stepena Celzijusa viša od predindustrijskog proseka. Ovo je čini najtoplijom godinom u istoriji i označava najduži period trajnih temperatura iznad praga od 1,5 stepeni koji je utvrđen Pariskim sporazumom.
U maju je prosečna temperatura površine okeana dostigla 21,8 stepeni Celzijusa, što je bio najtopliji maj u istoriji. Ovo je bio četrnaesti uzastopni mesec rekordno visokih temperatura površine mora.
Poslednjih 12 meseci su oborili sve rekorde, prvenstveno usled naših emisija gasova staklene bašte i dodatnim uticajem fenomena El Ninjo u tropskom Pacifiku. Dok ne dostignemo nultu globalnu vrednost emisije, temperatura će nastaviti da raste, obara rekorde i proizvodi sve ekstremnije vremenske događaje. Ako odlučimo da nastavimo sa dodavanjem gasova staklene bašte u atmosferu, onda će 2023/24. uskoro izgledati kao hladna godina”
Ovogodišnji podaci ukazuju na to da bi trenutni trend mogao da nadmaši 2023. godinu, ranije najtopliju godinu u istoriji. Velike su šanse da će 2024. biti najtoplija godina od kada su počele da se beleže globalne temperature sredinom 1800-ih.
U svetu koji se brzo zagreva, neki ekosistemi su ranjiviji od drugih. Najnoviji pregled Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija za klimatske promene naglašava da bi porast temperature od 1,5 stepeni Celzijusa ili više mogao da uništi 70 do 90 procenata tropskih koralnih grebena. Važno je da razumemo da je svakih 0,1C veoma važno jer govorimo o globalnim prosečnim temperaturama, koje se pretvaraju u ogromne temperaturne razlike na lokalnom nivou.
Foto: wirestock, Freepik
