Preuzeto sa sajtova Republika, Ekologika, Politika, Zdravlje, Energetski portal i BBC
Poznato je da je vazduh u većem delu Srbije veoma zagađen. Beograd je u prvih deset najzagađenijih gradova na svetu, a u čak 43 mesta u Srbiji kvalitet vazduha ocenjuje se kao izuzetno loš.
Pored zagađenosti vazduha, Beograd je zagađen i bukom, te je, posle Tirane, drugi najbučniji grad zapadnog Balkana, prosečne buke 71,5 decibela.
Na osnovu analize podataka sprovedene u 2021. godini, nakon izvršenih merenja nivoa buke u životnoj sredini utvrđeno je da je dominantni izvor buke u Beogradu u prethodnih deset godina bio saobraćaj, dok su drugi izvori buke, kao što su industrija, mala privreda, građevinske i druge aktivnosti imale manji uticaj na okolinu.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, u prethodnim decenijama preko 25 odsto stanovništva u evropskim gradovima bilo je izloženo 24 puta ekvivalentnom nivou buke većem od 65 decibela, što ozbiljno ugrožava san i dovodi do pojave psihosomatskih simptoma akustičnog stresa.
Rezultati višegodišnjih prospektivnih studija pokazuju da je oko 10 odsto stanovništva pojačano osetljivo na buku, te da su naročito osetljiva deca mlađa od 6 godina i osobe starije od 65 godina, dok su žene nešto osetljivije od muškaraca u srednjoj životnoj dobi.
Merenje buke u Beogradu
Monitoring buke u Beogradu počeo je 2014. godine, ali problemi sa bukom daleko su od rešenih. Grad Beograd i Sekretarijat za zaštitu životne sredine imaju zakonsku obavezu da realizuju Program merenja buke u životnoj sredini u Beogradu.
Ovaj program podrazumeva dva ciklusa merenja (prolećni i jesenji) na 35 mernih mesta. Merna mesta su raspoređena u svim neophodnim zonama: stambena zona, gradski centri, zona pored saobraćajnica, industrijska zona, školska, bolnička i rekreativna zona. Važno je naglasiti da se izbor mernih mesta vrši i u konsultaciji sa Sekretarijatom za inspekcijske poslove – ekološkom inspekcijom, uzimajući u obzir učestalost prijava građana.
U toku 2020. godine nivo buke je na mernim mestima prelazio dozvoljenu graničnu vrednost na više od šest mernih mesta.
Кako su granične vrednosti za zone u blizini prometnih saobraćajnica 65 decibela za dan i veče i 55 decibela za noć, rezultati merenja pokazuju da su u ovoj zoni nivoi buke izvan dozvoljene granične vrednosti na 4 merna mesta za dan i veče, a na 11 mernih mesta za noć. Takođe, na 5 mernih mesta u zoni prometnih saobraćajnica izmereni nivoi buke bili su konstantno iznad dozvoljenih graničnih vrednosti.
Problemi sa bukom u Beogradu
Okršaj sa bukom kao zagađivačem traje već godinama, a u decembru 2018. godine stanari Cetinjske ulice digli su svoj glas protiv preglasnih ugostiteljskih lokala u komšiluku, te tužili Grad Beograd.
Grupa od oko deset stanara Cetinjske ulice tužila je Grad za period od 2016. do 2018. godine, jer i pored prijava građana zbog buke iz ugostiteljskih objekata nisu ništa učinili, odnosno nisu reagovali u skladu sa svojim ovlašćenjima i sankcionisali vlasnike.
Apelacioni sud u Beogradu 2021. godine presudio je u njihovu korist, a gradu je naloženo da isplati nadoknadu štete i sudske troškove u visini od najmanje 1.600.000 dinara.
Epilog ove situacije dobijen je usvajanjem Odluke o određivanju akustičnih zona u Beogradu, nakon čega je u oktobru 2021. godine u Srbiji usvojen Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini.
Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini
Zakon o buci počeo je da se primenjuje 8. februara 2022. godine, a zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić naveo je da je komunalna milicija uradila 46 merenja buke, evidentirala devet nepravilnosti i da će protiv odgovornih biti podnete prekršajne prijave.
Kazne za prekoračenje buke su 200.000 dinara za pravna lica i 50.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, dok je kazna za preduzetnike 100.000 dinara.
Utvrđeni su svi izvori buke i određene tačne granične vrednosti izvora buke za svaku zonu. Najmanje buke, do 50 decibela danju i 40 noću, dozvoljeno je u područjima za odmor i rekreaciju, bolničkim zonama i oporavilištima, na kulturno-istorijskim lokalitetima i u velikim parkovima.
Turistička područja, kampovi i školske zone su druga kategorija u akustičnom zoniranju, treća su čisto stambena područja, četvrta su poslovno-stambene i trgovačko-stambene oblasti i dečja igrališta. Peta kategorija odnosi se na gradski centar, zanatsku, trgovačku, administrativno-upravnu zonu sa stanovima, zonu duž auto-puteva, magistralnih i gradskih saobraćajnica. Dozvoljeni nivo buke tu je 65 decibela danju i 55 noću. U poslednjoj, šestoj zoni su industrijska, skladišna i servisna područja i transportni terminali bez stambenih zgrada. Za nju važi pravilo da na njenim granicama buka ne sme da prelaziti granične vrednosti susednih zona.
Novi zakon omogućava da komunalni milicionari izmere buku meračima na licu mesta, da naplaćuju kazne ili zatvore objekat za koji se ustanovi da je izvor nepropisne buke. Prema rečima zamenika gradonačelnika, ovaj zakon će omogućiti rad ugostiteljskim objektima, ali će i zaštititi građane koji su nemali broj godina trpeli teror.
Posledice buke
Buka u velikoj meri utiče na kvalitet života. Sa povećanjem gradskih anglomeracija i broja stanovnika, problem buke sve je izraženiji. Među brojnim negativnim psihološkim posledicama, remećenje spavanja smatra se osnovnim i najvažnijim.
Na osnovu nivoa buke, u najvećem broju zemalja limit ustanovljen za neometano spavanje je 30 decibela u zatvorenim prostorijama. Potencijal uznemiravanja bukom u velikoj meri zavisi od vremenskog toka, te isprekidana buka ima negativnije efekte na spavanje od stalne, posebno u periodima dubokog spavanja jer nagle promene u oscilaciji zvuka dovode do buđenja.
Potencijal uznemiravanja bukom takođe zavisi i od frekvencijske raspodele buke. Tonalna buka koju karakteriše pojedinačna frekvencijska komponenta koja se čujno izdvaja iz ukupnog zvuka poseduje vrlo visok potencijal za uznemiravanje.
Najpoznatiji primer tonalne buke jeste zvuk koji proizvode komarci, a sličan frekvencijski sadržaj može se naći i pri radu raznih elektromotora i ventilacionih sistema.
Komunalna buka može postojati u otvorenom i zatvorenom prostoru i nju prave kućni aparati u stanu, poput klime ili muzičkih uređaja.
U dosadašnjim terenskim i laboratorijskim studijama dokazano je da buka produžava vreme neophodno da se zaspi, čini spavanje površnim i dovodi do čestih buđenja. Efekti povišenog nivoa buke posle buđenja ispoljavaju se u vidu umora, smanjenja radne sposobnosti i dugoročnim psiho-socijalnim i zdravstvenim efektima. Izlaganje povišenom nivou buke takođe se izučava i kao faktor rizika kardiovaskularnih oboljenja, primarno arterijske hipertenzije i ishemijske bolesti srca.
Veća oštećenja sluha mogu da nastanu pri trenutnom izlaganju visokoj frekvenciji – poput pucanja petarde ili bombe, a kada jednom ode nerv, pacijenti do kraja života imaju oštećen sluh.
Kako se zaštititi od buke
Jedini lek protiv zagađenja bukom jeste izbegavanje iste. Iako deluje nemoguće i često je van naše kontrole, postoje mere koje možemo da preduzmemo, kao što su slušalice za redukovanje buke, čepići za uši, ali i što češći odlasci u prirodu.
U situacijama kada buka ne može da se izbegne, kao na primer, kada komšija izvodi radove u stanu i ne posustaje – treba mu ukazati na problem, ili kontaktirati inspektora za zaštitu životne sredine koji može da izmeri nivo buke u tom prostoru.
Svakako, na svima nama je da budemo obazrivi, poštujemo kućni red, koristimo slušalice na javnom prostoru i u prevozu, te nepotrebnu buku smanjimo na minimum.
Foto: Sandip Patel na Pixabay
