Cirkularni pristup sistemu ishrane

Cirkularni pristup sistemu ishrane se sastoji od tri principa: proizvodnja hrane na način koji štiti i regeneriše prirodu; suočavanje sa izazovom gubitka hrane i rasipanja hrane; i pretvaranje materijala koji bi inače otišli ​​u otpad u korisne proizvode.
cirkularna ekonomija

Sistemi ishrane koji je danas zastupljen u velikoj meri doprinosi produbljivanju značajnih problema sa kojima se suočavamo, a to su pre svega klimatske promene, gubitak biodiverziteta i siromaštvo.

Kada je u pitanju klimatska kriza, oko 30 posto, ili trećina, ukupnih gasova staklene bašte dolazi iz prehrambenih sistema. Nedavna studija Programa za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija FAO pokazuje da su se emisije iz pre- i postproizvodnih procesa u vezi sa hranom, kao što su proizvodnja đubriva, prerada hrane, pakovanje, transport, maloprodaja, potrošnja u domaćinstvima i odlaganje otpada na kraju, udvostručile između 1990. i 2019. godine i na putu su da prestignu emisije izazvane promenom namene zemljišta (pre svega krčenjem šuma). Na primer, raspadanje otpada od hrane na deponijama je značajan emiter metana, gasa staklene bašte čiji je potencijal globalnog zagrevanja 28-34 puta veći od CO2.

Što se tiče biodiverziteta, proizvodnja hrane je dovela do gubitka biodiverziteta kroz gubitak staništa, krčenje šuma, močvara i travnjaka. Nedavna studija Univerziteta Merilend pokazuje da je preko 100 miliona hektara zemlje pretvoreno u useve od početka 21. veka. Otprilike polovina od toga nalazi se u Africi. Sistemi ishrane doprinose zagađenju zemljišta i vodenih tokova hemikalijama koje se koriste u poljoprivredi, što onda ubija biodiverzitet koji je koristan za poljoprivredu, kao što su oprašivači, ugrožavajući održivost prehrambenih sistema.

Za ljude, nesigurnost u ishrani nastavlja da raste u siromašnim zemljama uprkos dovoljnoj globalnoj proizvodnji hrane. Prema izveštaju o stanju dostupnosti ishrane u svetu iz 2022. godine, glad je u proseku uticala na 765 miliona ljudi širom sveta u 2021. Od toga, 278 miliona je bilo u Africi (20,2 odsto stanovništva). Svet proizvodi više nego dovoljno hrane da prehrani sve na planeti, ali siromaštvo i nejednakost ometaju većinu siromašnih u svetu da pristupe hrani. Ovo podstiče vezu između siromaštva i životne sredine — gde zajednice u siromašnim zemljama zamenjuju prirodna staništa poljoprivrednim da bi se prehranili, sa često pratećim negativnim uticajima na životnu sredinu.

Jedno od mogućih rešenja ovih problema je cirkularni sistem ishrane. Ovaj pristup se sastoji od tri principa: proizvodnja hrane na način koji štiti i regeneriše prirodu; suočavanje sa izazovom gubitka hrane i rasipanja hrane; i pretvaranje materijala koji bi inače otišli ​​u otpad u korisne proizvode.

Cirkularni sistemi ishrane predstavljaju priliku da se izgrade otporni i održivi lanci snabdevanja hranom i stvore održivija radna mesta uz izbegavanje negativnih društvenih i ekoloških efekata. Ovaj sistem podrazumeva efikasnije korišćenje resursa kao što su zemljište, energija i voda, a istovremeno povećava produktivnost bez negativnih uticaja na životnu sredinu. Takođe bi smanjio gubitke nakon žetve kroz bolje skladištenje, transport, preradu i pakovanje, smanjenje otpada od potrošača i poboljšanje upravljanja otpadom od hrane. Održivo cirkularno poslovanje sa hranom treba da obrati pažnju na različite oblike kapitala, posebno u siromašnim zemljama, gde mali farmeri koji ulažu svoje znanje i rad u proizvodnju zdravih i ekološki bezbednih proizvoda dobijaju adekvatnu cenu za svoja ulaganja. Međutim, važno je napomenuti da je skoro nemoguće dostići potpunu cirkularnost. Cilj svakog poslovanja orijentisanog na održivost je putovanje duž spektra cirkularnosti kako bi se dostiglo najodrživije rešenje.

Foto: Peter Kleinau na Unsplash

Novembar gallery
PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin