Bakterije zapravo imaju tendenciju da razgrađuju jedinjenja ugljenika u plastici i da je potom koriste kao hranu za sopstveni rast. Naučnici veruju da bi obogaćivanje vode određenim vrstama bakterija moglo postati prirodan način za uklanjanje plastičnog otpada i zagađenja.
Stopa rasta bakterija se udvostručila kada je zagađenje plastikom podiglo ukupan nivo ugljenika u jezeru za 4%. Rezultati nam govore da zagađenje u jezerima „priprema“ bakterije za brzi rast. Bakterije razgrađuju plastiku, ali su sposobne da razbiju i neka druga prirodna jedinjenja ugljenika u jezeru.
Utvrđeno je da jezerske bakterije mogu da favorizuju jedinjenja ugljenika iz plastike, naspram onih prirodnih. Razlog za to je, prema mišljenju naučnika, što bakterije lakše razgrađuju jedinjenja ugljenika iz plastike, njima se hraneći. Ipak, to nije razlog da ljudi zagađuju jezera – neka od jedinjenja u plastici imaju vrlo toksične i opasne posledice po životnu sredinu, naročito kada se nalaze u visokim količinama.
„Skoro kao da zagađenje plastikom podstiče apetit bakterija. Bakterije prvo koriste plastiku kao hranu, jer ju je lako razgraditi, a onda su sposobnije da razgrade neku od težih namirnica – prirodnu organsku materiju u jezeru. Ovo sugeriše na to da zagađenje plastikom stimuliše čitavu mrežu ishrane u jezerima, jer više bakterija znači i više hrane za veće organizme kao što su patke i ribe“, rekao je dr Endrju Tanentzap, autor studije sa Univerziteta Kembridž iz odeljenja za nauke o biljkama.
Studija je pokazala da se prilikom raspada plastike oslobađaju jednostavna jedinjenja ugljenika. Ona se razlikuju hemijski od ugljeničnih jedinjenja koja se oslobađaju kada se raspada organska materija kao što su lišće i grančice. Ova studija je takođe ukazala na to da su bakterije uklonile više plastičnog zagađenja u jezerima kada su imala manje jedinstvenih prirodnih ugljeničkih jedinjenja – razlog je u tome što su bakterije u jezeru imale manje drugih izvora za hranu. Ako jezera imaju ogroman broj zagađenja usled bacanja plastike u vodu, ali nisku raznolikost bakterija i dosta različitih prirodnih organskih jedinjenja, onda će ekosistem biti podložniji oštećenjima.
„Nažalost, plastika će zagađivati našu životnu sredinu decenijama. Sa pozitivne strane gledano, naša studija pomaže da se identifikuju mikrobi koji se mogu iskoristiti da pomognu u razbijanju plastičnog otpada i boljem upravljanju zagađenjem životne sredine“, objašnjava profesor Dejvid Oldridž sa Odeljenja za zoologiju Univerziteta Kembridž, koji je prikupljao podatke za ovu studiju.
Na staklenim flašama, koje su bile napunjenje jezerskom vodom, dodata je mala količina „plastične vode“ koja bi predstavljala količinu ugljenika, kao i ista količina destilovane vode. Posle 72 sata u mraku, izmerena je aktivnost bakterija u svakoj flaši. Praćen je i meren rast bakterija povećanjem mase, kao i efikasnost rasta bakterija, ali i količina ugljen dioksida koji se oslobađa u procesu rasta. U vodi sa jedinjenjima ugljenika koja su dobijena iz plastike, bakterije su se vrlo efikasno udvostručile u masi. Oko 50% ovog ugljenika je ugrađeno u bakterije za 72 sata.
„Naša studija pokazuje da kada kese uđu u jezera i reke, one mogu imati dramatične i neočekivane uticaje na ceo ekosistem. Nadamo se da će naši rezultati podstaći ljude da budu još pažljiviji o tome kako odlažu plastični otpad”, rekla je Elenor Šeridan sa odseka za nauke o biljkama Univerziteta Kembridž, jedna od autorki ove studije, koja je rad sastavila u okviru projekta završne godine osnovnih studija.
