Preuzeto sa sajta Green City Times
Iz vrlo očiglednih razloga, Ujedinjene nacije su uvidele da će globalni pomak ka boljoj hrani dovesti do toga da se svet okrene i krene da ide u pravom smeru. Stoga je Međunarodni panel UN-a za klimatske promene sastavio izveštaj u kom navodi da bi globalna zajednica već sada morala da pređe na održivo korišćenje zemljišta i proizvodnju hrane.
Tako bi sve zemlje, kao i njihove poljoprivrede, morale da pređu i da usvoje održive poljoprivredne prakse, budući da svet polako počinje da preuzima održivije navike korišćenja, kao i potrošnje hrane. Ali, efikasnije globalne klimatske akcije zavise od održivog korišćenja zemljišta, poput regenerativne poljoprivrede, koja je osnov za uspešan dalji rad.
Pojam regenerativna poljoprivreda označava metode i principe, a čijim korišćenjem u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda dolazi do povećanja bioraznolikosti, plodnosti zemljišta, kruženja vode, kao i pojačanog ekosistema. Ovaj pojam je prvi put objasnio američki izdavač poljoprivredne literature, Robert Rodejl. Zemljišta koja koriste praktičan rad obrađivanja useva za organski rast biljaka, poznatiji kao održive ili regenerativne poljoprivredne njive, mogu spadati u ona najbolja rešenja za smanjenje klimatskih problema.
Postoji nekoliko bitnih tačaka u samoj definiciji regenerativne poljoprivrede. Ona je: poljoprivreda bez obrade zemljišta, različitih pokrovnih useva, plodnosti na farmama i to bez spoljašnjih hranjivih materija, bez pesticida i bez sintetičkih đubriva. Ona predstavlja i dosledan godišnji plodored, pametno korišćenje vode, smanjenje zagađenog vazduha, vode, klime, ali i polikultura, upravljanje ispašom, kao i postojanje organske plodnosti samog tla.
Što se tiče pokrivnih useva, plodoreda, ali i poljoprivrede bez obrade, organske plodnosti tla, kao i polikulture – ove poljoprivredne prakse jesu zapravo ono što povećava količinu zdravog zemljišta.
Pokrivnim usevima nazivamo sve one useve koji se uzgajaju na zemljištu van sezone i to pomaže održavanju zemljišta zdravim. Tu spadaju lucerka, heljda, ječam, ovas, raž, detelina, repa, rotkvice, sirak.
Kad govorimo o polikulturi, onda predstavljamo praksu uvođenja, ali i održvanja nekoliko različitih vrsta useva, kao i biljaka na zemljištu. Ali, polikultura zahteva i dosledniju praksu tokom cele godine.
Zbog biodiverziteta useva na farmama dolazi do boljitka zdravlja tla, ima manje štetočina, a to pomaže u samom održavanju zdravih ekosistema. Zapravo, ona glavna karakteristika regenerativne poljoprivrede je u tome da je foku na pravilnoj ishrani tla. Tako su, na primer, pokrovni usevi, plodored i poljoprivreda bez obrade napravljeni da pospeše zdravlje zemljišta.
Poljoprivredne tehnike u uzgoju ugljenika kreirane su tako da izdvajaju ugljen-dioksid u tlo, useve, ali i biljke. Sam uzgoj ugljenika kako bi se zemljište održalo zdravim mora da postoji u regenerativnoj poljoprivredi, ali i u permakulturi. Svaka održiva farma jednostavno mora da tokom godine vodi računa o zdravoj ishrani tla da bi na taj način doprinela dugoročnom opstanku kvalitetnog zemljišta.
Da bi se farmeri podstakli na to da pređu na ovakav način rada i života, veliki broj država pomaže davanjem subvencija poljoprivrednicima. Pored finansijskih podsticaja, vlade daju poreske olakšice za poljoprivrednike koji praktikuju ovakvu vrstu agrikulture, tako da farmeri koji praktikuju ovakve održive prakse daju svoj doprinos u poboljšanju ekosistema, kao i u ublažavanju klimatskih promena.
Još jedan primer potrebne promene je u uzgoju životinja za hranu. Konvencionalan (neodrživ) uzgoj životinja za hranu „jedan je od dva ili tri najznačajnija faktora koji doprinose najozbiljnijim ekološkim problemima, na svim nivoima, od lokalnih do globalnih“, navode iz organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.
Održiva i regenerativna agrikultura još uvek zahteva uzgoj životinja na farmama. Iako se takav uzgoj životinja vrši na održiv način, farme ipak pribegavaju opciji dobrog vođenja ispaše. Takva ispaša zapravo doprinosi poboljšanju regenerativne poljoprivredne prakse raznih useva koji su pre svega tu za ishranu, ali paše doprinose i zdravlju zemljišta i uzgoju ugljenika.
Nakon uvida u to da je regenerativna poljoprivreda bolja za sve nas, društva bi trebala da pređu, ili bar da pokušaju, da ishranu ne zasnivaju na mesu, već da počnu da kozumiraju hranu koja je prvenstveno na biljnoj bazi. Celokupna poljoprivredna zajednica bi morala da se prebaci na održiv način poljoprivrede da bi i globalna borba protiv klimatskih promena bila efikasna. Iako je potrebno nekoliko godina da se pređe na ovakve metode obrade tla, da se steknu dovoljna znanja, kao i veštine za proizvodnju ove vrste –zemljište će biti zdravije svake godine, a klimatske promene će se usporiti.
