Preuzeto sa sajta National Public Radio
Uzrok pandemije je, ipak, pomalo neuobičajen. „Nisu virusi? Bakterije?”, u prvoj epizodi novinar pita jednog od naučnika.
„Gljive”, odgovara naučnik, a publika se smeje.
„Da, to je uobičajen odgovor”, dodaje naučnik, misleći na smeh.
Zatim, naučnik objašnjava zašto su gljive strašna pretnja čovečanstvu, ukazujući na ideju da će porast temperature na Zemlji dovesti do toga da one budu pretnja za zaraze kod ljudi.
Gledajući ovo i sama se počinjem smejati. „Gljive koje brišu čovečanstvo sa Zemlje? Ma daj”, pomislila sam, „Nema šanse”.
Ipak, radi ovog teksta, počinjem da istražujem o potencijalu gljiva da prouzrokuju pandemiju i priznajem da sam pogrešila. Nije trebalo da se smejem jer je sve veći broj dokaza – stvarnih dokaza – koji ukazuju na to da klimatske promene zaista mogu ovu vrstu patogena učiniti opasnijom po ljude.
Virusi i gljive: šta je opasnije po ljude?
U protekloj deceniji izveštavala sam o zaraznim bolestima. Često bih pitala naučnike: „Šta vas drži budnim noću? Koje vrste patogena mogu izazvati užasnu pandemiju?” Svaki put bih čula za jednu vrstu patogena, iznova i iznova: viruse. Konkretna vrsta virusa o kojoj naučnici brinu se razlikuje, ali obično je reč o gripu, SARS virusu poput korone i paramiksovirusu (koji izaziva užasne bolesti poput Henipavirusa i virusa Nipa).
Nijedan naučnik nikada nije rekao „gljive“ kada bih postavila pitanja o pandemiji. Gljive nikada nisu izazvale pandemiju poput one koju svet doživljava sa Kovidom 19. Razlog? Virusi imaju nekoliko velikih „prednosti” u odnosu na gljive kada je u pitanju zaraza ljudi. Za početak, šire se mnogo brže.
„Velika prednost, da se tako izrazim, za viruse je to što jedna virusna čestica može postati hiljade čestica u veoma kratkom vremenskom periodu“, kaže dr Ejlin Marija Marti, specijalista za zarazne bolesti na Međunarodnom univerzitetu Floride. Marti je takođe radila i sa Svetskom zdravstvenom organizacijom u istraživanju o nekoliko nedavnih epidemija, uključujući epidemiju ebole u zapadnoj Africi 2014. i zika virusa 2016. godine.
„Štaviše“, kaže Marti, „kako virus proizvodi više virusnih čestica, on ima sklonost mutacijama.“
Sklonost mutacijama znači da se virusi mogu menjati i razvijati mnogo brže od gljiva. „Te mutacije mogu dovesti do novih verzija koje brzo postaju opasnije“, kaže Marti. Tako da odjednom – recimo za nekoliko nedelja – virus može početi da izbegava imunološki sistem ljudi, a onda iznenada ponovo napasti, kao što smo iskusili sa omikronom i njegovim mnogim varijantama.
Studije ipak pokazuju da gljive ne mogu da urade to što rade virusi i da, po proceni naučnika, mutiraju 10.000 puta sporije od virusa.
Ljudi koji imaju zdrav imuni sistem mogu da se bore protiv gljivičnih infekcija pre nego što postanu opasne. „Realnost je da se većina imunokompetentnih ljudi ne razboli od gljiva koje uđu u njihovo telo. Isto se ne može reći za mnoge viruse”.
Upitala sam Marti „Ako bi morala da predvidiš sledeću pandemiju, da li bi se kladila na to da su je izazvale gljive ili virus?”
„Kladila bih se na virus”, odgovorila je bez oklevanja. „Ali to ne znači da ne treba da obraćamo pažnju na gljive, budući da mnogo ljudi godišnje umre zbog komplikacija gljivičnih infekcija”. Zapravo, više od 1.6 miliona ljudi godišnje umire od gljivičnih infekcija, a zbog klimatskih promena, postoji strah da će se taj broj povećati.
Gljive se menjaju – i mogu biti opasnije po ljude
Dakle, ovo su momenti gde je serija „The Last of Us” u naučnom pogledu bila u pravu, makar delimično: većina gljiva živi u zemlji i biljkama. One ne mogu da prežive u ljudima jer su ljudska tela previše topla, kaže Laura Gudman, koja proučava genomiku patogena na univerzitetu Kornel.
Ali kako objašnjava naučnik u prvoj epizodi The Last of Us: „Trenutno nema razloga za to da verujemo da evolucija gljiva podrazumeva njihovo preživljavanje na višim temperaturama. Ali šta ako bi se to promenilo? Šta ako bi svet postao topliji? Pa… Sada postoji razlog za evoluciju gljiva”.
Drugim rečima, da li bi klimatske promene mogle da učine da gljive prežive na višim temperaturama, poput onih u ljudskom telu, čineći ih sposobnijim da zaraze ljude?
Postoje dokazi da se ovaj proces već dešava, barem kod jedne vrste gljiva, koja se zove Candida auris. To je vrsta u nastajanju, prvi put otkrivena u uhu jedne 70-godišnje žene u Japanu 2009. godine, a već se pojavila nezavisno na tri kontinenta.
„Ova vrsta gljiva je prilično gadna“, kaže Gudman, „jer je otporna na mnoge lekove koje imamo na raspolaganju”.
„Ne samo to, čini se da ima i snažnu prednost u smislu načina na koji evoluira, a koji može da izazove bolest kod ljudi”, dodala je.
Studije sugerišu da Candida auris može da mutira brzinom nekih virusa i da ga rastuće temperature nekih delova sveta podstiču da preživi na višim temperaturama, što mu je možda pomoglo da zarazi ljude.
Trenutno je Candida auris veliki problem u mnogim bolnicama, uključujući i one u Sjedinjenim Državama, kaže Gudman. Ali, ova gljiva je uglavnom opasna po ljude sa kompromitovanim imunim sistemom. „Za mnoge ljude, ona je bezopasna”.
Ipak, Gudman je zabrinuta da bi to moglo da se promeni.
„Pitanje gljivičnih infekcija me definitivno drži budnom noću“, kaže ona, „jer pratim sav posao koji se obavlja na bakterijama i virusima i vidim koliko znamo o svim tim mikroorganizmima. Onda pogledamo gljivične patogene i shvatimo da znamo mnogo manje”.
Takođe, iako nijedna gljiva nije izazvala smrtonosnu pandemiju kod ljudi, one su izazvale užasne epidemije među životinjama.
„Sve što treba da uradite je da pogledate slepe miševe sa sindromom belog nosa ili žabe i daždevnjake sa gljivicom chitridiomicota“, kaže ona. „Ove gljive su zaista razorni patogeni za ove vrste, sposobne da izbrišu čitave grupe životinja.”
Dakle, ispostavilo se da su pisci HBO serije „The Last of Us” bili inspirisani naukom više nego što sam mislila. Ipak, budite sigurni, nema dokaza o tome da će gljivice zaraziti naš mozak i kontrolisati nam um.
