Preuzeto sa sajta Stanford News
Da li je uzbuđenje oko alternativa mesu preuranjeno? Investitori su već uložili milijarde dolara u sektore koji pokreću tehnologije pravljenja proteina sa sastojcima poput pasulja, soje, pečuraka i životinjskih ćelija nastalih u laboratorijama, ali je mala verovatnoća da će to umanjiti klimatske promene i štetu po zemljište.
Lobel, naučnik i direktor Stenfordovog centra za kontrolu hrane i profesor nauke o Zemljinom sistemu u Stenford Doer školi za održivost, kreator je popularnog fakultetskog kursa pod nazivom Preispitivanje mesa, koji procenjuje alternativne izvore proteina i strategije za ishranu rastuće globalne populacije.
U nastavku, on govori o prilikama za smanjenje uticaja agrikulture na životnu sredinu i nadama za ukusnije alternative siru, između ostalog.
Šta se gubi u dominantnim narativima o alternativama proteinu?
Super je videti dobre namere i sva ulaganja u ovu oblast. Ali, kao što je situacija u mnogim slučajevima sa preduzetniškim kapitalom, radost je pomalo preuranjena. Smatram da proteinske alternative mogu značajno doprineti usporavanju klimatskih promena, ali da će taj proces biti veoma spor, kada se posmatra globalna slika. Čak i veoma optimistični modeli projekcije predviđaju svega 5% ovog načina snabdevanjem proteinima do 2030. godine. To nije dovoljno brzo za rešavanje problema emisija hrane.
Zašto se nadate da se poljoprivredni sistemi zasnovani na životinjama mogu poboljšati?
Čuo sam kako ljudi koji ulažu u alternativne proteine tvrde da bi to bilo kao da pokušavate da učinite da automobili na gas budu efikasniji, umesto da pređete na električne. Ali u ovom slučaju, mislim da su to dve različite stvari. Prvo, nije zaista bilo istorijskih podsticaja za poboljšanje emisija životinja, tako da bi to moglo značiti – puno inovacija za malo ulaganja. Drugo, znamo da će ovi sistemi još dugo biti većinski, tako da postoji mnogo koristi od poboljšanja postojećih sistema.
Šta bi trebalo da bude u fokusu pokušaja da se unapredi poljoprivreda zasnovana na životinjama?
Investitorima je mnogo teže da unovče ulaganja u pristupe za smanjenje emisija – kao što su alternativna hrana ili vakcinacije koje sprečavaju mikroorganizme koji proizvode metan u digestivnim sistemima životinja. Dakle, biće potrebno mnogo javnih investicija ili barem podsticaja – jedno od njih je razmišljanje kako su ove investicije usmerene prema smanjenju karbonskih otisaka.
Takođe, ljudi često žive u konfuziji kada je meso u pitanju. Piletina i svinjetina su otprilike upola lošije od mlečnih proizvoda po kilogramu proteina, a oko jedne desetine lošije od govedine, kada govorimo o emisijama. Nisam previše entuzijastičan kada je reč o lažnim pilećim kroketima, u ekološkom kontekstu.
Šta je sa mlečnim proizvodima?
Mlečni proizvodi su bitna stavka u ovom dijalogu. Bilo je mnogo uspeha u proizvodnji i prodaji biljnih mleka, ali je činjenica da se sir mnogo više konzumira nego mleko. U poslednjih 40 godina, amerikanci su udvostručili unos sireva, dok su istovremeno duplo umanjili unos mleka. Nije toliko teško napraviti pravu alternativu siru, kada je tekstura u pitanju – teže je to postići u proizvodnji alternativnih suhomesnatih proizvoda. Kada bih imao novca da investiram u ovu oblast, verovatno bih se fokusirao na pronalazak pristojne zamene siru – možda zbog toga što previše volim pizzu, možda zbog toga što su sve zamene za sir koje sam probao „sumnjičave“, kako bi rekla moja deca. Najavljen je dolazak mnogih novih proizvoda u prodavnice i restorane kojima se radujem.
Šta možeš reći u odbranu hrane na životinjskoj bazi?
Generalno, preterana kritika stočarstva je kontraproduktivna. Pre svega, kritika izostavlja to da su preživari odigrali ključnu činjenicu u našoj ishrani i izdržavanju. Stoka i stočarstvo su imali transformativnu ulogu u razvoju civilizacije i još uvek su ključni delovi ishrane, posebno u marginalizovanim regijama gde većina useva nije održiva. Drugo, svaljivanje krivice na iste je često pametan način za korisnike fosilnih goriva da pažnju sklone sa pitanja o energetskom sistemu. Zbog toga klimatske promene deluju kao lični izbor, a ne kao neuspeh sistemske politike. Treće, tek nedavno su proizvođači životinjskih proizvoda saznali za klimatske štete svojih aktivnosti – za razliku od industrije fosilnih goriva. U budućnosti, mislim da sektor životinja treba da prigrli promene.
Kako kreatori politike mogu osigurati da rančeri i drugi koji zarađuju za život od poljoprivrede životinja ne budu nepravedno kažnjeni naporima da se smanje uticaji ovog sektora na životnu sredinu?
Ljudi sve više pričaju o pravednoj tranziciji, bilo da se radi o energiji ili hrani, sa idejom da je važno pronaći nova sredstva za život za one koji su zavisili od sektora koji su zagađujući. Čak i bez alternativnih proteina, postoje veliki izazovi u održavanju ruralnih ekonomija, s obzirom na to koliko je poljoprivreda postala efikasna u radu. Prostor za alternativne proteine će sigurno pružiti nove mogućnosti, ali ne uvek u istim geografskim područjima. Nadajmo se da postoji mnogo lekcija koje se mogu naučiti iz energetske tranzicije, koja je nešto dalje u budućnosti.
