Da li je moguće održivo kriptorudarenje?

Nakon novog izveštaja Bele kuće o klimatskim uticajima energetski prezahtevnog rudarenja kriptovaluta, istraživanje Cornell Engineering-a sugeriše da bi omogućavanje “zelenih” podsticaja za zadržavanje ugljen-dioksida i obnovljive izvore energije mogla da smanji ugljenični otisak ovog porekla.
kriptorudarenje

Milioni pregrejanih grafičkih kartica koji troše dramatične količine energije definitivno nisu dobri za planetu, i na tu činjenicu se konačno obraća pažnja.

Nakon novog izveštaja Bele kuće o klimatskim uticajima energetski prezahtevnog rudarenja kriptovaluta, istraživanje Cornell Engineering-a sugeriše da bi omogućavanje “zelenih” podsticaja za zadržavanje ugljen-dioksida i obnovljive izvore energije mogla da smanji ugljenični otisak ovog porekla.

Klimatski uticaj kriptovaluta suočava se sa sve većim nadzorom i ispitan je u izveštaju Bele kuće „Klima i energetske posledice kripto-resursa u Sjedinjenim Državama“, koji je 8. septembra objavila Kancelarija za nauku i tehnologiju Bele kuće. Ovaj izveštaj je rezultat direktne izvršne naredbe predsednika Džoa Bajdena (preciznije Izvr. Naredba 14067: „Osiguravanje odgovornog razvoja digitalne imovine“).

“Rudarenje bitkoina koje proždire energiju, kao i problematične emisije ugljen-dioksida povezane sa ovim aktivnostima, izazivaju zabrinutost širom sveta,” potvrđuje autor istraživanja Fengki Ju, takođe viši saradnik u Centru za održivost Univerziteta Cornell Atkinson. “Sviđalo se to nama ili ne, tržište postoji. Kripto je tu da ostane. Pošto tržište kriptovaluta raste, aktuelno pitanje je – kako možemo bolje upotrebiti nauku za informisanje u energetskim i klimatskim politikama? Kako možemo podstaći ovu industriju da zarad životne sredine i društva prihvati održive metode u svojim rudarskim operacijama? U tome je ključ.”

Validacija transakcija kripto imovine, formirana putem mehanizama konsenzusa kao što je „dokaz o radu“ (koji koriste Bitcoin i Ethereum), zahteva ogromne količine električne energije. Ukupna globalna potrošnja električne energije za sredstva za rudarenje kriptovaluta je između 120 milijardi i 240 milijardi kilovat-sati godišnje – raspon koji premašuje ukupnu godišnju potrošnju električne energije u velikim zemljama, kao što su Australija i Argentina!

Kornelova studija pokazuje da bi države sa velikim udelom obnovljive energije u električnoj mreži i nižim cenama električne energije mogle da ublaže ekološku štetu koju donose kriptovalute.

U Sjedinjenim Državama, ako bi federalna politika uravnotežila ekonomski razvoj, ojačala zaštitu životne sredine i ponudila podsticaje za direktno hvatanje ugljenika iz vazduha i ekološki prihvatljivo rudarenje – tada kriptovaluta postaje održivija. Model je svakako primenljiv i van SAD.

U okviru rada je i tehničko-ekonomska analiza životne sredine, u kojoj je ispitano stanje energetske mreže u svih 50 država SAD. Kada je reč o izvodljivosti operacija rudarenja kriptovaluta, zaključak je relativno jednostavan:

“Tamo gde je struja jeftinija, prodor obnovljive energije u elektro-mreži je veći. Ako vodite operaciju kriptorudarenja i izaberete lokaciju sa jeftinijom energijom, veća je šansa da će vaše rudarenje biti “čistije”,” objašnjava Ju.

„Zelenija tehnologija sigurno dolazi“, dodaje. „Razvijamo sisteme obnovljive energije kako bismo podržali održivi razvoj ove industrije i podržali klimatske akcije.”

Foto: André François McKenzie na Unsplash

Novembar gallery
PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin