Očekuje se da će do kraja 2022. godine ljudska populacija na Zemlji dostići 8 milijardi. Ujedinjene Nnacije predviđaju da taj broj dostići 10 milijardi ljudi 2057. godine. U tom trenutku Indija će biti najmnogoljudnija zemlja sa skoro 1,7 milijardi stanovnika, a zatim Kina sa 1,35 milijardi i Nigerija sa 454 miliona. Ono što je možda glavni izvor problema je nagli skok populacije ljudi za kratak vremenski period. Tokom poslednjih 300 godina došlo je do povećanja ljudske za 7 milijardi ljudi, a od toga je 6 milijardi bilo u poslednjih 100 godina.
Sa rastućom populacijom čovečanstva došlo je i do velikih podela. Neki vide naš sve veći broj kao priču o uspehu bez presedana. Postoji škola mišljenja koja kaže da nam je zapravo potrebno više ljudi. 2018. godine tehnološki milijarder Džef Bezos predvideo je budućnost u kojoj će naša populacija dostići novu decimalnu prekretnicu, u obliku triliona ljudi rasutih širom našeg Sunčevog sistema – i najavio da planira načine da to postigne.
Drugi su u međuvremenu, uključujući britanskog voditelja i istoričara prirode Ser Dejvida Atenboroa, označili naše brojčano stanje „kugom na Zemlji“. Sa ovog stanovišta, skoro svaki ekološki problem sa kojim se trenutno suočavamo, od klimatskih promena do gubitka biodiverziteta, stresa sa vodom i sukoba oko teritorija, može se povezati sa našim eksplozivnim rastom populacije tokom poslednjih nekoliko vekova. Još 1994. godine, kada je globalna populacija bila samo 5,5 milijardi, tim istraživača sa Univerziteta Stanford u Kaliforniji izračunao je da bi idealna veličina naše vrste bila između 1,5 i 2 milijarde ljudi.
Dakle, da li je svet trenutno prenaseljen? I šta bi mogla da nosi budućnost globalne dominacije čovečanstva? Debata o idealnom broju ljudi na planeti je pipava i osetljiva tema, ali ono što je svakako izvesno je da vreme ističe da se donese odluka kojim pravcem krenuti.
Broj ljudi koje Zemlja može da podrži nije fiksna cifra. Način na koji ljudi proizvode i troše prirodne resurse utiče na to kako će naše okruženje moći da izdrži buduće populacije. Iako ljudi žive na relativno malom procentu zemlje njihov uticaj obuhvata skoro čitavu planetu. Prema studiji iz 2019. godine 95% planete je pogođeno bar jednim od antropogenih uticaja, a čak 84% trpi uticaje dva ili više faktora. Ako na to dodamo i način na koji postupamo sa resursima, hranu koju bacamo i količine otpada koji generišemo, jasno je da ova populacija na planeti na način na koji se u većini ponaša ne stvara prevelike pritiske na planetu. Da bi i budućim generacijama omogućili dostojan život na planeti potrebno je da krenemo u promenu navika ka održivijim rešenjima i da u skladu sa tim nastavimo istraživanja i diskusiju o veličini ljudske populacije koju Zemlja može da izdrži.
