Preuzeto i prevedeno sa sajta Portland State University
Međutim, Džonatan Fink, vulkanolog i direktor Centra za testiranje digitalnih gradova pri Portland Univerzitetu, kaže da su ova osnovna pitanja i dalje misterija. Fink i Idovu Adžibade, vanredna profesorka geografije, nedavno su objavili članak o tome kako će klimatske promene uticati na vulkanske erupcije.
„Javnost retko kad razmišlja o tome kako se nauka menja – mi učimo činjenice iz časova ili vesti, sa pretpostavkom da je to znanje konstantno isto. Realnost je drugačija”, izjavio je Fink i dodao „Nauka o vulkanima napreduje postepeno, u korak sa tehnološkim napretkom, ali takođe može da se promeni odmah i radikalno, često kao odgovor na neobično velike ili uticajne vulkanske erupcije.”
Uzmimo za primer erupciju na stratovulkanu Sent Helens u državi Vašington koja se dogodila 1980. godine i koja je svetu pokazala katastrofalne posledice vulkanske eksplozije, ili Flegrejska polja u Napulju kojima preti erupcija. 1980. godine, geolozi su smatrali da se zemljina kora ponaša kao čvrsti sloj koji sadrži izolovane rezervoare rastopljene magme. Danas, znamo da je magma više kao složena masa – što značajno otežava predviđanje velikih vulkanskih erupcija.
„Vlade koriste prethodne događaje kako bi predvidele šta bi sledeće moglo da se dogodi. Ali zato što vulkani mogu biti mirni vekovima, alati mogu biti zastareli”, izjavio je Fink.
„Naša kolekcija radova, i naučni simpozijumi na kojima su se bazirali 2000, 2010. i 2020. godine, fokusiraju se ne samo na poznavanje činjenica o vulkanima, već i na to kako se nove ideje u isto znanje dodaju tokom decenija. Iz više desetina različitih perspektiva, proučili smo stanje trenutnog znanja o tome kako vulkani funkcionišu, što nam pomaže da predvidimo kakve će se promene dešavati u budućnosti”, dodao je.
Razumevanje vulkanskih aktivnosti može se promeniti tokom vremena – to je važno i zbog toga što klimatske promene i dalje imaju direktne i indirektne efekte na iste.
„Porast nivoa mora, topljenje glečera, iscrpljivanje podzemnih voda i erozije mogu uticati na pojavu i učestalost vulkanskih erupcija”, kaže Fink i dodaje: „Sa sve ozbiljnijim uticajima klimatskih promena na nas, potraga za ‘geo-inženjerskim’ rešenjima će povećati verovatnoću da države razmotre korišćenje intervencija koje oponašaju vulkanske erupcije – poput ubrizgavanja aerosola u stratosferu radi hlađenja površine Zemlje. Vulkanolozi će morati da savetuju donosioce odluka o detaljima kako bi se takvi događaji razvijali.”
Severoistok Pacifičkog regiona ima najveću raznolikost u potencijalnim prirodnim i antropogenim katastrofama u Severnoj Americi, a u poslednjih 20 godina su samo porasle frekvencije i preklapanja tih događaja.
„Ovu regiju karakterišu vulkanske erupcije različitih razmera i tipova, katastrofalni zemljotresi i mega-požari koji imaju sposobnost da unište gradove. Dim od požara vazduh može učiniti nepodnošljivim za disanje, cunamiji mogu potopiti obalne zajednice, klizišta mogu blokirati saobraćajne puteve, a poplave mogu potopiti gradove”, rekao je Fink.
Istraživanja Džonatana Finka i Idovu Adžibade pokazuju da je verovatnoća da se vulkanske erupcije podudaraju sa klimatski uslovljenim olujama, sušama, poplavama ili drugim katastrofama u porastu, što otežava planiranje i reagovanje na krize.
„Ove vrste kompleksnih katastrofa predstavljaju veliki izazov za javne službenike i univerzitete koji pokušavaju da obuče buduće vulkanologe”, rekao je Fink i zaključio: „Umesto da se fokusiraju isključivo na jedan aspekt vulkanologije, kao što su vulkanski gasovi, vulkanske erupcije ili tokovi lave, budući vulkanolozi će morati da znaju i ponešto o društvenim naukama, javnom zdravlju i komunikaciji”.
