Da li možemo predvideti zemljotrese?

Nakon što se dogode zemljotresi, uobičajeno je čuti raspravu o tome da li se i kako oni mogu predvideti. Previđanje zemljotresa podrazumeva znanje o tome kada, gde i koje magnitude će biti sledeći. Ipak, ono do sada nikada nije bilo uspešno.
previđanje zemljotresa

Preuzeto i prevedeno sa sajta PreventionWeb

Predviđanja zemljotresa su često nejasna i sva priča se završava na preopširnoj izjavi da će se isti „dogoditi pre ili kasnije“. Ipak, iako naučnici koji se bave zemljotresima ne mogu da ih previde, mogu da ih prognoziraju.

Koja je razlika između prognoza i predviđanja?

Prognoze nam govore koje su šanse da se zemljotresi dogode u određenoj regiji u budućnosti. Ovo podrazumeva znanje o tome koliki zemljotresi mogu biti (odnosno koja je njihova magnituda) i koliko se često mogu dogoditi u određenom vremenskom periodu.

Prognoziranje zemljotresa temelji se na osnovu posmatranja onih koji su se dogodili u prošlosti – čak i vekovima davnoj prošlosti. Ova posmatranja se potom analiziraju i modeliraju – naše razumevanje same fizičke pojave zemljotresa nam pomaže u određivanju šansi za buduće seizmičke aktivnosti.

Kada se pogledaju vreme, lokacija i magnituda pređašnjih zemljotresa, jasno je da je veća verovatnoća da se razarajući zemljotresi dogode u granicama tektonskih ploča Zemljine kore, nego u zemljinoj unutrašnjosti.

Poslednjih decenija, postavljanjem mreža kamera koje širom sveta prate seizmička kretanja omogućeno je detektovanje manjih potresa i podrhtavanja tla. Iste kamere zabeležile su i kretanja koja su ostala neprimećena od strane ljudi zbog svoje slabe jačine i potvrdile značaj između odnosa većih i manjih zemljotresa.

Prognoze zemljotresa mogu se praviti kratkoročno (nedeljno, mesečno, godišnje) i dugoročno (od decenija do vekova).

Kako nam mali zemljotresi pomažu da razumemo veće?

Jedno od fundamentalnih otkrića seizmologije jeste činjenica da će u datom regionu u proseku biti oko deset puta više zemljotresa magnitude 2,0 nego zemljotresa magnitude 3,0. Takođe će biti deset puta više zemljotresa magnitude 3,0 od magnitude 4,0 i tako dalje.

Razumeti manje i češće zemljotrese pomaže nam da razumemo i one veće i ređe, kao i zemljotrese koji se još nisu dogodili.

Posmatranja i analize velikih zemljotresa koji su se tokom prošlog veka dogodili u celom svetu nam, takođe, pomažu da razumemo propratne potrese.

Ova veza između manjih i većih zemljotresa se odnosi pre svega na kratkoročne prognoze aktivnih sekvenci zemljotresa – radi procene magnitude i učestalosti zemljotresa koji će uslediti nedeljama, mesecima, pa i godinama nakon „glavnog“ zemljotresa. Ove prognoze nisu uvek tačne – uvek postoji mogućnost da se dogode naknadni potresi koji su velike magnitude, pa i veće od glavnog zemljotresa. Ipak, takav način prognoziranja koristi se u mnogim zemljama širom sveta.

Nakon zemljotresa magnitude 7,1 u mestu Ridžkrest u Kaliforniji 2019. godine, objavljena je serija prognoza, koja je ažurirana tokom procesa prikupljanja novih podataka. Trenutno, šanse za naknadni potres magnitude 5 do 5,9 u regionu Ridžkresta u narednoj godini su 10%.

Znati šta možete očekivati tokom aktivne sekvence važno je da bi se isplanirali reakcija i oporavak od jakog zemljotresa.

Rekordni potresi

Geološka istraživanja bave se i zemljotresima koji nisu zabeleženi u katalozima. Cilj tih istraživanja je da pronađu uzrok zemljotresa koji se događaju duž specifičnih raseda.

Alpski rased koji se prostire na 600 kilometara duž Pacifika i australijske ploče Novog Zelanda imao je snažan zemljotres 1717. godine. Analizom stena duž raseda naučnici su došli do zaključka da se snažni zemljotresi (magnitude otprilike 8) na tom području događaju otprilike svakih 300 godina.

Koristeći ove podatke, naučnici su procenili da postoji oko 75% šanse da će se zemljotres ove, ili magnitude veće od 8, dogoditi u narednih 50 godina. Ova vrsta dugoročne prognoze omogućuje, pre svega, pripremu kriznih štabova. U slučaju Alpskog raseda, postoji program AF8 koji služi da informiše lokalnu zajednicu i dozvoli joj da se raspita o svemu, a plan je da se izgradi i otpor za zemljotrese koji se očekuju u budućnosti.

Mape i kodovi

Dugoročne prognoze zemljotresa su najuspešnije kada se koriste podaci iz geoloških studija i kataloga o zemljotresima, u kombinaciji sa drugim pomoćnicima, kao što su geodetski modeli koji koriste GPS mreže. Ovi modeli lociraju zemlju koja se nalazi pod opterećenjem i prate kretanja tektonskih ploča.

Ovakav način prognoziranja daje ne samo magnitudu i lokaciju potresa, već i opseg intenziteta podrhtavanja tla kod zemljotresa koji će se dogoditi u budućnosti.

Slično kao i vremenske, prognoze zemljotresa kombinuju više modela kako bi dale informacije i instrukcije građanima i onima koji se bave planiranjem infrastrukture i izgradnjom zgrada. Cilj ovih prognoza, pored navedenog, jeste svakako i čuvanje i spasavanje života u slučaju da do zemljotresa dođe.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin