Prema podacima beogradske kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, na godišnjem nivou, bude više od 6000 smrtnih slučajeva do kojih dolazi usled komplikacija koje prozrokuje zagađenje vazduha, a od toga trećina u Beogradu. Globalno taj broj ide i preko 8 miliona smrtnih slučajeva godišnje usled izlaganja vazduhu lošeg kvaliteta.
Kako nam se polako, sve više, budi ekološka svest i pitanje zagađenja vazduha i uticaji koje sa sobom nosi postaju sve aktuelnije i relevantnije teme. Otežavajuća okolnost kod zagađenja vazduha je da mi često ni ne možemo da sami primetimo kada je vazduh zagađen, pa nismo svesni u kojoj meri smo izloženi vazduhu lošeg kvaliteta.
Da stvarno jesmo izloženi zagađenom vazduhu pokazuje i treći izveštaj o kvalitetu vazduha Nacionalne ekološke asocijacije, koja je analizirala dostupne podatke iz automatskog monitoringa kvaliteta vazduha. Prema izveštaju Vazduh 2023. vazduh je u Srbiji bio prekomerno zagađen u 18 mesta tokom prošle godine. Ni u svetu situacija nije ništa bolja, tokom prošle godine samo sedam zemalja ispunilo standarde kvaliteta vazduha koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija.
Da bi ispitali kakvi su vaši stavovi kada je u pitanju zagađenje vazduha, da li se i koliko informišete u vezi ove teme i da li preduzimate nešto da se zaštitite od zagađenja vazduha, tokom marta smo sproveli anketu u vezi ovih pitanja na portalu i društvenim mrežama Daily Green. Pristiglo nam je skoro 1700 odgovora i evo šta su rezultati.
Više od polovine učesnika ankete smatra da je vazduh u mestu u kome žive veoma zagađen, a skoro trećina smatra da je zagađen. Ono što posebno zabrinjava je da preko 75% ispitanika smatra da se u poslednje 3 godine kvalitet vazduha pogoršao.
Da tema zagađena vazduha brine naše sugrađane pokazuje podatak da preko 60% njih redovno ili često prate kakav je kvalitet vazduha, a za to najčešće koriste specijalizovane aplikacije u skoro 55% slučajeva i internet u preko 22% slučajeva. Kad je u pitanju uticaj vazduha na zdravlje preko 92% anketiranih smatra da kvalitet vazduha veoma utiče na naše zdravlje. Međutim, do problema dolazimo kada su u pitanju preporuke kako se ponašati kada je vazduh zagađen. Preko 50% ispitanika se tih preporuka pridržava samo ponekad, dok preko 30% ispitanika ne zna da postoje takve preporuke ili ih nikad ne primenjuje. Od konkretnih mera koje spadaju u preporuke da se zaštitimo od zagađenja vazduha, većina ispitanika, preko 50%, se trudi da smanji boravak napolju što nije dovoljno pri višim nivoima zagađenja vazduha. Dodatno skoro 20% ni ne zna koje bi mere trebalo da primene da se zaštite o zagađenja vazduhom.
Zašto je to tako možda daje odgovor na pitanje o neophodnosti dodatne edukacije u vezi teme zagađenja vazduha. Preko 80% odgovorilo je potvrdno i to za celu populaciju, a još skoro 15% takođe potvrdno s tim da smatraju da fokus treba da bude na donosiocima odluka. Takođe, građani nisu u dovoljnoj meri upoznati sa relevantnim dokumentima kada je u pitanju borba protiv zagađenja vazduha, manje 20% odgovorilo je potvrdno da zna da ovakva dokumenta postoje i da im je poznat njihov sadržaj.
Da dobro prepoznajemo da je zagađenje vazduha značajan ekološki problem koji ima i ne mali uticaj na zdravlje potvrđeno je još jednom i kroz rezultate ankete koju smo sproveli. Ono što se ističe kao najznačajniji zaključak jeste da postoji potreba za dodatnom edukacijom u vezi ove teme posebno kada su u pitanju mere kojima možemo da se zaštitimo od zagađenja vazduhom.
Photo by Ella Ivanescu on Unsplash
