Ada Bojana se godinama pokušava spasiti. Sanacija ovog područja, koje je pod sve većim uticajem klimatskih promena, teče polako, ali ne znamo sa sigurnošću da li ide pravim putem.
U junu 1973. godine naturističko naselje Ada Bojana je primilo prve goste i to su uglavnom bili Nemci koje je dovodila agencija ,,Miramare“. Nemci i dalje vole Adu, ali mnogo manje nego do 1990. godine, kao što je i plaža za skoro 220 metara uža nego pre 50 godina.
Sve je počelo pre dvadesetak godina – dejstvom prirodnih faktora, klimatskih promena, podizanjem nivoa mora, ali i nedostatkom sedimenta koji bi sačuvao obale rečnog ostrva, jer su na pritoci Bojane, na Drimu, podignute hidrocentrale čije brane zaustvljaju pesak i šljunak koji su ranije stizali sa rekom i gradili ostrvo na ušću Bojane u more.
Do 2021. godine voda je progutala tlo koje bi moglo da zauzme 60 prosečnih fudbalskih stadiona, a odmaralište je ostalo bez 15 apartmana i dva restorana „Ulcinjska rivijera”, piše Mondo.
„U zadnje dve godine smo, uz pomoć nekih stručnjaka iz Italije i nekih naših, uspeli da napravimo takozvanu veštačku dinu ispred naših objekata koja je bila visine nekih dva metra. Prošle godine ona je dala dobre rezultate“, rekao je Bojan Đakonović, direktor HTP-a.
„Postoje neke kratkoročne mere, a svakako bi dugoročne mere bile, pre svega, da se vidi da li se može na neki način povratiti taj pesak koji je pre prihranjivao Adu Bojanu, kroz Bojanu. Treba reći da je pozitivna stvar to što Ada nije urbanizovana, u smislu da ima dosta prostora, tako da se može govoriti o održivom turizmu“, istakla je Ivana Stojanović iz Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Crne Gore.
Dok se rešenja traže, ne zaboravlja se i neophodnost zaštite prirode, jer je Ada staniše i biljnih i životinjskih vrsta koje su jedinstvene u Evropi. Predanje nastanak Ade Bojane smešta u 17. ili 19. vek, kada se ovde posle jedne oluje nasukao jedrenjak Merito. Godinama se potom na olupinu broda taložio rečni nanos, vremenom je nastao sprud, a potom i ada. Tako se između dva toka Bojane, koja se račva do svog ušća u more, ugnezdilo ostrvo i postalo jedinstveni turistički centar.
U februaru ove godine, inženjeri Bataljona za Podršku Vojske Crne Gore izgradili su peščanu dinu dugačku 450 i visoku dva metra, kako bi sprečili eroziju plaže na Adi Bojani koja je ugrožena jakim talasima i morskim strujama.
Pripadnici Inžinjerijske čete Vojske Crne Gore su sa neophodnom mehanizacijom 25 dana izvodili radove usklađene sa preporukama eksperata iz Italije, a tokom poslednjih godina angažovani su stručnjaci ,,sa strane“, postavljani naperi, dine – međutim, trajno rešenje za spašavanje Ade još uvek ne postoji.
Angažovanja stranih stručnjaka nisu urodila plodom, a akademik prof. dr Mihailo Burić iz Akademije inženjerskih nauka Crne Gore kazao je Pobjedi da nestručni poduhvati mogu naneti nemerljivu štetu i ubrzati nestajanje ostrva. Tvrdi da nam ne trebaju strani eksperti i da imamo dovoljno domaćih stručnjaka koji će se pozabaviti ovim problemom koji smatra hitnim.
„Za primenu bilo koje od ovih metoda moraju se imati podloge: geodetsko-geomorfološke (morfologiju rečnog korita sa talvegom), hidrološke, inženjersko-geološke, mareografske, o rečnim procesima, tečenju vode koritom, debljini i tipu nanosa, trodimenzionalnoj geometriji ostrva i čitavog estuara, smeru koriolisovih sila. Sagledavajući sve do sada poznato, smatram da naši stručni timovi mogu ponuditi i projektovati racionalno rešenje za spašavanje Ade”, poručuje Burić.
Nestajanje Ade proizvodi i druge ozbiljne posljedice. Šira okolina ušća Bojane jedinstveni je ekosistem – na Velikoj plaži i Adi raste oko 500 vrsta biljaka, od kojih su 23 zakonom zaštićene.
Procenjuje se da ima oko 250 vrsta ptica. Većina je zaštićena nacionalnom regulativom, a 57 se nalazi na Ptičijoj direktivi – dokumentu EU iz 1979. godine koji definiše standarde zaštite i očuvanja divljih ptica i staništa. To je glavno sredstvo EU za zaštitu prirode u zemljama koje su kandidati za prijem.
Na ovom području registrovano je i 107 vrsta riba. Delta Bojane predstavlja jednu od poslednjih zona u Mediteranu sa očuvanom vegetacijom psamofita, biljaka koje rastu na suvim peskovitim područjima, uz ostala staništa u zaleđu koja imaju međunarodni značaj.
Veći dio Bojane predstavlja međudržavni vodotok. Područje Skadarskog jezera i reke Bojane je na albanskoj strani uvršteno na Ramsarsku listu, međunarodnu konvenciju iz 1971. godine o zaštiti močvara. Po količini vode koju unosi u more, Bojana je na trećem mestu na evropskom delu Mediterana.
Ni pitanje rešavanja erozije same Ade Bojane još nije konačno rešeno, a nedavno su angažovani italijanski ekeperti na čelu sa Encom Prancinijem, koji je najbolji za ovu oblast u Evropi, u okviru „Podrške pripremi projekata iz sektora životne sredine i klimatskih promena u Crnoj Gori“, koji se finansira iz sredstava EU.
On je zaključio da je problem erozije na Adi Bojani definisan kao adaptacija na klimatske promene, te da je zbog izuzetne prirodne vrednosti ovog područja potrebno „definisati sveobuhvatni ekološki pristup, u skladu s prirodom i standardima zaštite životne sredine, prilikom donošenja odluke o ovom pitanju“.
Kakav je efekat napera?
Prošle godine italijanski arhitekta Gabriele Marasmi i Alesandro Migliori predstavili su idejno rešenje koje ne traži velika ulaganja, a povećalo bi ponudu i estetski izgled nudističkog naselja Ada Bojana.
U okviru ovog projekta rešava se i problem erozije i revitalizacije Ade Bojane, gde su takođe uključeni italijanski eksperti.
„Predlog je da se revitalizuje područje Ade Bojane povećavajući ekonomske mogućnosti i proširenje ponude kao i boljim korišćenjem prirodnih resursa. Drugim rečima, eko Ada traži uravnotežen razvoj područja, uzevši u obzir prirodu kao najbolje sredstvo i atrakciju za posetioce, a ne samo plažu kao što je slučaj bio do sada. Na ovaj način biće omogućeno više aktivnosti tokom cele godine čime će se povećati struktura gostiju – od onih koji traže samo pesak i sunce, do onih koji su zainteresovani za biodiverzitet”, ističe Bojan Đakonović.
Dugoročne mere
Kada je reč o dugoročnim merama, one obuhvataju ponovno uspostavljanje transporta sedimenta sistema reka Drim i Bojane kojima bi prethodile studije koje bi najbolje bilo sprovesti na prekograničnom nivou, zajedno s Albanijom. One treba da pokažu da li se može revitalizovati transport sedimenta ka Adi.
Italijanski stručnjaci predlažu pristup usklađen s prirodnim karakterom ovog područja, koji podrazumeva aktivnosti na prihrani i smanjenju gubitka peska na ovom području.
Direktorka Uprava za vode Vesna Bajović kazala je Pobjedi da će se u svrhu prihranjivanja plaže uzimati deponovani pesak koji je nastao produbljivanjem korita reke Bojane.
Još pre dve godine, inženjerka zaštite od erozije Ana Jovanović je iznela svoj stav vezano za sanaciju dalje erozije i rekla „da bismo povratili prvobitni izgled plaže Ade Bojane, neophodno je preći sa konzervativnih na inovativne, ekološki i ekonomski održive metode.”
Uticaj erozije na ekosistem
Očuvanje prirodne sredine ne ide pod ruku sa spašavanjem kupališta na Adi Bojani: naprotiv, postavljanje napera i nasipanje ogromnih količina peska u obalnoj zoni utiče na uništenje čitavog jednog ekosistema – tvrdi profesor Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta Crne Gore, Vladimir Pešić.
„Spašavanjem nije samo ugrožena Ada već i estuarijski ekosistem Bojane, koji je po svom ekološkom značaju jedan od najvažnijih na jadranskoj obali”, ističe Pešić.
Pešić navodi da će rezultat mera koje se izvode na Adi Bojani biti nestanak endemične vrste račića (Arenopontia huysi) koji postoji kao rezultat miliona godina evolucije vrste i prostora u kome živi.
„Nestaće i mnoge druge vrste za koje u novoj i lepšoj Adi Bojani neće biti mesta. Ada i ušće Bojane su stanište velikog broja vrsta, mnoge od njih su već ugrožene”, kaže Pešić.
Prema njegovim rečima, ekosistem estauara je među najproduktivnijim ekosistemima na Zemlji, četiri puta više produktivniji od pašnjaka, i čak 20 puta više produktivniji u odnosu na otvoreno more. Ada i estuarij Bojane su stanište velikog broja vrsta, a mnoge od njih su već ugrožene, tvrdi Pešić.
Ističe da endemska vrsta račića koju pominje, poznata samo na Adi Bojani i nigde više u svetu – živi u tankom vodenom sloju između sedimenta.
„Deponovanje i nasipanje peska zatvara fine šupljine između substrata u morskom intersticijalu (podzemne vode) i onemogućava opstanak ove jedinstvene vrste!”, naglašava Pešić.
Pešić je kategoričan da je na tom delu obale na delu pokušaj da se pod parolom „zaštite Ade preotme, ili ekspertski rečeno, promeni namena jedinog preostalog prirodnog ekosistema na Crnogorskom primorju”.
Smatra da bi promenom režima toka reke Bojane, odnosno njegovom regulacijom, moglo da se desi da čuveno ostrvo Ada Bojana bude ozbiljno ugroženo i u krajnjem – da zbog erozije potpuno nestane.
Burić je eksplicitno upozorio da se istraživanja i radovi u vodotoku i delti Bojane moraju izvoditi uz obavezno učešće potamologa (specijalista za reke), jer u suprotnom može doći do ozbiljnijih posledica i ugrožavanja rečnog ostrva.
