Istraživanje Univerziteta u Indijani sugeriše novi način razumevanja kako se bolesti šire između životinja i ljudi, fokusirajući se na efekat koji poljoprivreda, ekološki i društveno-politički faktori imaju na pojavu i prenošenje bolesti.
U članku objavljenom u časopisu One Earth, istraživački tim razmatra kako minimizirati pojavu novih zaraznih bolesti u kojima patogeni cirkulišu između ljudi i domaćih i divljih životinja. Oni preporučuju holistički pristup i sagledavanje širih faktora koji mogu biti uticati na nove bolesti od kojih obolevaju i ljudi.
„Trenutno postoji preveliko pojednostavljenje složene društvene stvarnosti koja utiče na širenje bolesti“, rekao je koautor studije Luis Chaves, „Ovo utiče na većinu bolesti. Zašto imamo žarišta prenosa u određenim oblastima, ali ne i u drugim, uprkos tome što imamo slična okruženja? To je i zbog toga što su prirodne okolnosti drugačije, ali i zato što postoje razlike kako društvo funkcioniše kao celina. Razumevanje ovih faktora i preoblikovanje našeg pristupa je imperativ da bismo sprečili buduće pandemije.”
Prema istraživačima, mora se fokusirati na poljoprivrednu matricu, odnosno predeo u kojem se proizvodi hrana, što uključuje i zemljište kojim upravljaju ljudi i prirodna staništa.
Poljoprivredna matrica igra dve različite uloge: prvo, kao inkubator novih patogena, i drugo, kao prepreka prenošenju tih patogena. Potrebno je da analiziramo složene društvene, političke i ekološke interakcije koje postoje u određenim poljoprivrednim matricama, koje promovišu uslove koji stvaraju barijeru ili minimiziraju uslove koji dovode do širenja bolesti, kako bismo sprečili da životinjski patogeni pređu na ljude.
Istraživači su primenili ovaj koncept kako bi objasnili neke od do sada zabeleženih epidemija. Na primer, epidemiju virusa ebole u zapadnoj Africi 2014. godine, objašnjavajući da je virus prešao od povremene infekcije u izolovanim selima do epidemije širokih razmera koja je zarazila 28.000 i ubila 11.000 u tom regionu. Do ovoga je došlo jer su farmeri transformisali područja gvinejske šume u plantaže kako se povećala potražnja za palminim uljem, što je privuklo više slepih miševa u to područje, povećavajući kontakt između ljudi i slepih miševa i promovišući prenošenje virusa.
Još jedan primer je malarija, koja je u Kostariki povezana sa razvojem plantaža ananasa i rudarskim operacijama na otvorenom. Međutim, u sličnim uslovima u Africi, gde su farmeri uveli počeli da gaje pirinač uz navodnjavanje, prenos malarije se nije povećao uprkos povećanju broja komaraca. Istraživači su došli do zaključka je to povezano sa paralelnim poboljšanjem uslova stanovanja, što je držalo komarce van kontakta sa ljudima i doprinelo smanjuju prenosa.
Lokalne odluke su od vitalnog značaja za prenošenje bolesti zbog čega moramo da proširimo način na koji posmatramo ovaj proces, a sve to u cilju boljeg razumevanja odnosa između ljudi, prirode i pojave bolesti.
Foto: Photo by Tom Fisk
