Preuzeto sa sajta Saint Louis University
Ukoliko bi došlo do izumiranja slonova, koji već spadaju u ugrožene životinjske vrste, prašume centralne i zapadne Afrike, druge najveće prašume na Planeti, postepeno bi gubile između šest i devet procenata sposobnosti da uhvate atmosferski ugljenik, čime bi se ubrzalo zagrevanje Planete.
Autor istraživanja doktor Stiven Blejk radi kao asistent profesora biologije na univerzitetu Sent Luis, a svoju karijeru je umnogome posvetio istraživanju slonova. U saradnji sa naučnikom i autorom Fabiom Bergazijem sa Laboratorije klimatskih i ekoloških nauka, beležio je načine na koji veliki biljojedi utiču na zadržavanje ugljenika u afričkim prašumama.
„Ljudi vekovima idu u lov na slonove“, izjavio je Blejk. „Zbog toga, slonovi afričkih prašuma su veoma ugroženi. Nije dovoljno govoriti koliko neku životinju volimo, ukoliko je ne čuvamo. Slonovi su od velikog značaja za biodiverzitet prašuma, i ukoliko ih izgubimo, izgubićemo i kontrolu nad klimatskim promenama. Uloga slonova u očuvanju životne sredine je prevelika da bi bila ignorisana i kreatori politike moraju da stvore odgovarajuću podršku za njih”.
Slonovi imaju višestruku ulogu u zaštiti životne sredine u globalu. U afričkim prašumama, postoji drveće sa niskom i visokom gustinom ugljenika.
Drveće niske gustine ugljenika raste brzo i uzdiže se iznad drugih biljaka i drveća da bi došlo do sunčeve svetlosti. Nasuprot njima, drveće visoke gustine ugljenika raste sporo i u senci. Slonovi i drugi veliki biljojedi hrane se drvećem sa niskom gustinom ugljenika, koje je ukusnije i hranljivije od suprotnih. Ovo „proređuje“ prašume i obezbeđuje im više svetlosti i prostora, dok se povećava i broj hranljivih materija u zemlji, te drveće sa visokim sadržajem ugljenika ima priliku da raste i cveta.
„U procesu ishrane slonova, koje podrazumeva konzumiranje velikih količina lišća sa velikog broja drveća, padaju čitave grane i drveća se osiromašljuju – većina štete učinjena je drvima niske gustine ugljenika”, izjavio je Blejk. „Ukoliko pak postoji veliki broj drveća visoke gustine ugljenika, postoji i jedan protivnik manje – eliminisan od strane slonova”.
Pored toga, slonovi pomažu i u prenosu zrna drveća sa visokom gustinom ugljenika. Takvo drveće dom je voću koje slonovi jedu. Zrna koja slonovi unesu neoštećeno prolaze kroz njihova creva, nakon čega proklijaju i izrastaju u neka od najvećih stabala u šumi.
„Slonovi su baštovani prašuma“, smatra Blejk. „Sade drva visokog nivoa ugljenika i uklanjaju „travke“ – drveća niskog nivoa ugljenika. Naporno rade na očuvanju diverziteta prašuma“.
Naučnik Bergazi istražuje uticaj i drugih životinja u afričkim prašumama i to da li, i koliko, one pariraju slonovima.
„Pored slonova prašuma, istražujemo ulogu i drugih velikih biljojeda, kao što su azijski slonovi i primati“, izjavio je on. „Naš cilj je da otkrijemo kako oni pomažu u povećanju broja drveća visokog nivoa ugljenika u tropskim šumama“.
Pokret za očuvanje slonova prašuma Konga i zapadne Afrike sve je jači. U mnogim delovima prašuma slonova praktično i nema, što predstavlja ekološki rizik.
„Ilegalan lov na slonove i dalje je prisutan“, izjavio je Blejk. „Broj slonova koji se nalazio u Africi smanjen je sa deset miliona na manje od 500,000, što je ekvivalent padu od 80% u poslednjih tridesetak godina. Mnogi slonovi sada žive u izolovanim područjima, visoko ugroženi, iako su tehnički zaštićeni zakonom“.
„Lovu mora doći kraj, kako kraj ne bi došao slonovima”, dodao je Blejk i zaključio – „Imamo izbor. Kao globalno društvo, možemo nastaviti da lovimo ove veoma društvene i inteligentne životinje i posmatramo kako izumiru, ili možemo pronaći načine da zaustavimo ovu ilegalnu aktivnost. Spasite slonove i pomozite da se spasi planeta, zaista je tako jednostavno”.
