Nakon godina kampanja ekoloških grupa, mnoge zemlje su u potpunosti zabranile korišćenje jednokratnih plastičnih kesa.
Više od 100 zemalja sada ima potpunu ili delimičnu zabranu jednokratnih plastičnih kesa. Između 2010. i 2019. godine, broj javnih politika namenjenih za ukidanje plastičnih kesa za nošenje se utrostručio.
Rezultati ovakvih strogih pravila počinju da se primećuju.
Kako funkcionišu zabrane plastičnih kesa – i šta lokalno stanovništvo misli o njima?
Zabrana plastičnih kesa?
Zabrana plastičnih kesa je zakon koji ograničava upotrebu laganog plastičnog materijala za kese u prodavnicama. Ponekad su potpuno zabranjene, a ponekad potrošači moraju da plate određenu sumu da bi ih imali.
Zabrane se često odnose samo na tanke plastične kese, dok su deblje, višekratno upotrebljive kese i dalje dostupne za kupovinu.
Bangladeš je postao prva zemlja koja je uvela zabranu plastičnih kesa, i to još 2002. godine.
Globalno gledano, zabrane se kreću od ozbiljnih i strogih, do manje ozbiljnih. U Keniji, proizvodnja kesa koje zapušavaju infrastrukturu zemlje i uzrokuju poplave može vas koštati do četiri godine zatvora ili kazne od 36.000 evra.
Takve, potpune zabrane su česte u Africi i Aziji. Ove oblasti uvoze velike količine „reciklabilnog” smeća „globalnog Severa” i zbog toga se suočavaju sa posledicama lošeg upravljanja plastikom.
Pored plastičnih kesa, mnoge zemlje zabranile su i druge vrste jednokratne plastike, kao što je slučaj sa Evropskom unijom, koja je ukinula jednokratni pribor za jelo, slamčice, balone i drugo.
Koje evropske države najviše koriste plastične kese?
U Evropi, 18 zemalja je uvelo zabranu tankih plastičnih kesa – uključujući Francusku, Nemačku, Italiju, Island i Albaniju.
Još 23 zemlje zahtevaju od potrošača da plate naknadu za kese. Dve države – Švajcarska i Norveška – dozvoljavaju plastičnoj industriji da koristi princip „dobrovoljne naknade” za korišćenje kesa.
Podaci Eurostata iz 2019. godine pokazuju da se plastične kese najviše koriste u zemljama Baltičkog i Nordijskog regiona. Latvija (284 kese po osobi godišnje) i Litvanija (332) potrošile su mnogo više plastičnih kesa nego bilo koja druga evropska zemlja. Međutim, ovo bi se moglo promeniti, jer od 2025. godine, latvijske prodavnice više neće smeti da dele besplatne plastične kese. Slična zabrana će stupiti na snagu ove godine u Litvaniji.
Najniža upotreba plastičnih kesa je u Portugalu (8), Belgiji (17) i Poljskoj (23). Portugal je uveo zabranu jednokratnih plastičnih kesa 2021. godine, dve godine nakon Poljske.
Da li zabrana plastičnih kesa ima učinka?
Zabrana plastičnih kesa do sada je bila veoma uspešna. Zabrana tankih plastičnih kesa u Kaliforniji smanjila je njihovu potrošnju za 71,5%.
Istraživanja pokazuju da i porezi daju dobre rezultate. Prema pregledu studija iz 2019. godine, porezi su doveli do smanjenja potrošnje plastičnih kesa za 66% u Danskoj, više od 90% u Irskoj, između 74 i 90% u Južnoj Africi, Belgiji, Hong Kongu, Vašingtonu, Santa Barbari, Velikoj Britaniji i Portugalu, i oko 50% u Bocvani i Kini.
Učinak je vidljiv i „na terenu”.
Na godišnjem čišćenju plaže u Nju Džersiju u SAD-u 2022. godine, gde je nedavno uvedena zabrana korišćenja plastičnih kesa, broj prikupljenih kesa smanjio se za 37% u odnosu na prethodnu godinu. Procenat slamčica i posuda za poneti se takođe smanjio u sličnoj meri.
„Veoma je ohrabrujuće videti kako se broj kesa, slamčica i posuda od stiropora smanjuje”, rekla je direktorka nevladine organizacije Clean Ocean Action, Cindy Zipf. Clean Ocean Action je organizacija koja igra ključnu ulogu u organizaciji čišćenja plaže.
Šta ljudi misle o zabrani plastičnih kesa?
Ljudi obično loše reaguju na uvođenje poreza.
Ali, porezi na plastične kese su drugačiji slučaj. U Irskoj se ovo pokazalo kao dobar primer, budući da je upotreba plastičnih kesa pala za čak 90% nakon uvođenja poreza.
„Uvođenje poreza na plastične kese u Irskoj se pokazala toliko popularnom kod irske javnosti da bi bilo politički štetno da se ukloni”, napisali su istraživači u jednom radu iz 2007. godine.
