Da li u Boru postoji mogućnost za razvoj cikloturizma?

Cikloturizam je vrsta turističke aktivnosti koju svaki region u Srbiji može da neguje i promoviše u skladu sa svojim kapacitetima i potrebama.
cikloturizam

Preuzeto sa sajta Oblakoder

Grad Bor poznat je po rudarenju, bakru, zlatu, zagađenju vazduha, devastiranoj životnoj sredini i po tome da svaki osmi stanovnik Bora ima karcinom. Ovako Igor Velić, saobraćajni inženjer započinje tekst na sajtu Sigurnih staza u kome objašnjava da Gradska uprava u Boru ne ulaže u razvoj turizma i kreiranju turističkih ponuda koje su u vezi sa prirodnim lepotama grada Bora, već svojim delovanjem kreira sistem koji će te prirodne lepote devastirati.

„Možda je još nerealnije pisati o razvoju biciklističkog saobraćaja u Boru jer Gradska uprava odbija da unapredi položaj biciklista u Boru i u svojoj istoriji nikad nije odvojila sredstva za razvoj biciklizma”, navodi Velić u svom tekstu.

On dalje navodi i da je, iako grad Bor jedini u regionu ima GIS platformu za planiranje biciklističkog saobraćaja „Bici Bor“, Gradska uprava odbila da to podrži.

Ipak, kako Velić navodi, Bor ima predivnu okolinu, prirodne lepote i kulturno nasleđe koje svakako treba posetiti. Tu su planina Stol, Crni vrh, Dubašnica, Veliki Krš, Lazarev kanjon, Zlotska pećina, Borsko jezero i Brestovačka banja.

„Pored prirodnih lepota, tu se nalaze kulturno istorijski spomenici koje treba posetiti, kao što su Konak Kneza Miloša Obrenovića, Knežev dvorac dinastije Karađorđević, tursko kupatilo-Hamam, arheološki lokalitet Manastirište, park na otvorenom Rudarsko-metalurške opreme…” nabraja Igor.

On dodaje i da se sa prirodnim lepotama grada Bora zainteresovani mogu upoznati preko aplikacije „Virtuelna razglednica Bora” koju je napravio Muzej rudarstva i metalurgije u Boru. Na razglednici su predstavljeni kulturno-turistički i prirodni resursi grada Bora.

Iz svega prethodno napisanog, Igor zaključuje da je cikloturizam novi način za razumevanje niza ekonomskih aktivnosti koje uključuju bicikl. Tu se susreću biznis, ekonomija, privreda, turizam, zdravlje, sport i rekreacija.

„Biciklizam je jedan od najbrže rastućih vidova rekreacije i turizma. Procenjuje se da 48 miliona ljudi rekreativno vozi bicikle godišnje, što doprinosi privredi od 96,7 milijardi dolara godišnje (2017, Outdoor Industry Association). Biciklizam takođe doprinosi boljem zdravlju zajednice, manjoj gužvi i zdravijoj životnoj sredini”, ističe Velić.

Cikloturizam je jedan od primarnih načina na koji zajednice mogu iskoristiti mogućnosti održivog ekonomskog razvoja. On je po prirodi multidisciplinaran, što znači da uključuje ne samo zagovornike biciklizma, već i širokog spektra preduzeća i institucija koja se bave kreiranjem turističkog i kulturnog identiteta regiona (lokalne samouprave, privredne komore, turističke agencije i organizacije, marketinške agencije, seoska domaćinstva itd.).

„Cikloturizam omogućava ljudima da imaju koristi, iako oni sami možda nisu biciklisti, a sa uspesima dolazi i veća empatija i podrška biciklizmu”, smatra Velić.

Igor napominje i da su putovanja biciklom posebno korisna za ruralne zajednice. Cikloturisti obično traže seoske puteve sa slabim saobraćajem koji su van urbanih mesta. Putuju sporije, što rezultira dužim boravcima u regionu, kao i većom potrošnjom za usluge koje taj region može da im pruži. Pojedine studije sprovedene u razvijenim zemljama pokazuju da cikloturisti troše 40% više u poređenju sa prosečnim motorizovanim turistom.

„Cikloturizam bi mogao da postane ključan turistički proizvod naše zemlje. Postojanje sistemskih ulaganja i objedinjenih usluga ove vrste ne predstavlja veliku investiciju, a na duže staze mogu da daju dobre rezultate. Posebno ako uzmemo u obzir podatak da za dobre usluge cikloturisti u proseku troše 50 evra na dan”, podvlači Velić.

Jedan od glavnih motiva za putovanje biciklom predstavlja upoznavanje drugih kultura, naroda, lokalnih običaja, interakcija i iskustvo autentičnog načina života ljudi u malim mestima. Uzimajući u obzir prirodu bicikla kao prevoznog sredstva, za razliku od klasičnog turiste, cikloturisti sa sobom mogu da nose ograničen broj stvari. Stoga lokalni preduzetnici i ugostitelji sve više mogu svoje usluge da prilagođavaju cikloturistima, omogućavajući im da se osećaju ugodno i sigurno tokom svojih dugih putovanja.

Igor je mišljenja da bi u Boru moglo da se formira nekoliko cikloturističkih ruta. Predlog udruženja Sigurne staze je da se jedna ruta zove „Biciklom kroz prirodne lepote grada Bora“, koja bi obuhvatila obilazak Borskog jezera, Brestovačke banje, Lazarevog kanjona, Zlotske pećine… i na na tom putu bi se mogli obići i kulturno-istorijski spomenici.

Druga ruta bi se zvala „Biciklom kroz granice rudarenja u Boru“ kojom bi se obuhvatila sela Krivelj, Slatina i Oštrelj. Ova ruta bi bila edukativna i potresna, sa ciljem pokazavanja šta sve čovek može da uradi prirodi i njenim resursima.

Zbog konfiguracije terena i okruženosti Bora planinama (Stol, Dubašnica, Crni vrh, Veliki Krš) postoji mogućnost i za razvoj planisko-brdskog biciklizma (MTB) koji je popularan, pogotovo među mlađom populacijom.

„Prednost koju ima Timočka Krajina je biciklistička ruta EuroVelo 6, koja povezuje Atlantski okean i Crno more, i koja je jedna od najatraktivnijih biciklističkih ruta u Evropi. Ova 4.500 km duga trasa poznata je pod nazivom Dunavska biciklistička ruta. Ovom rutom između Pasaua i Beča, godišnje prođe preko 750.000 biciklista. Poređenja radi, ovom rutom u Srbiji godišnje prođe oko 10.000 biciklista. U Srbiji, EV6 ruta ulazi na severu Vojvodine, kod Bačkog Brega, a izlazi nakon 667 km kod Negotina”, ističe Velić.

EuroVelo 6 predstavlja veliki potencijal regiona, kako za lokalne samouprave i turističke organizacije, tako i za lokalne i male biznise, smatra Igor, i dodaje da nažalost, lokalne samouprave u Boru, Negotinu, Kladovu, Zaječaru i Donjem Milanovcu još uvek ne prepoznaju ovu razvojnu šansu.

Ono što, prema njegovim rečima, takođe predstavlja veliki problem u našoj zemlji je, što cikloturisti ne mogu naći sigurne i bezbedne „biciklističke-puteve”, odmorišta, servise, smeštaj, informacione table duž puta, a dodatne poteškoće stvaraju i nedostupnost i loše planirana biciklistička infrastruktura.

„Kada vozite bicikl, obraćate više pažnje na svet oko sebe, više komunicirate sa svojim okruženjem i uzimate više od ukupnog iskustva putovanja. Primera radi, kada pedalirate do pijace ili nekog drugog mesta, dobijate autentičnost razgovora sa lokalnim stanovništvom i direktne interakcije sa pejzažom i kulturom, nešto što ćete verovatno propustiti dok se vozite autom ili autobusom. Rečju, vožnja bicikla vas uranja u svet oko vas. U potpunosti ste obavijeni mirisima, zvucima i prizorima sve vreme tokom vaše biciklističke ture, pružajući ono zaista istinsko iskustvo koje ste tražili. A prirodne lepote okoline grada Bora će Vas svakako iznenaditi”, zaključuje Velić, koji smatra da Bor i Timočka Krajina imaju mogućnost za razvoj cikloturizma i da tu razvojnu šansu treba iskoristiti.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin