Kada se govori o održivoj ishrani, pažnja se najčešće usmerava na lokalnu proizvodnju, organsku hranu ili smanjenje ambalažnog otpada. Međutim, jedna kategorija namirnica sve češće se ističe kao važan saveznik u smanjenju uticaja prehrambenog sistema na životnu sredinu – smrznuta hrana.
Prema istraživanju kompanije Nomad Foods, sprovedenom među više od 7.500 potrošača u pet evropskih zemalja, gotovo polovina Evropljana danas kupuje smrznutu hranu upravo kako bi smanjila bacanje namirnica. U Velikoj Britaniji taj procenat dostiže čak 59%, što pokazuje da potrošači sve više povezuju održivost sa svakodnevnim odlukama u kupovini.
Zašto je smrznuta hrana održivija nego što mislimo?
Jedan od najvećih izazova savremenog prehrambenog sistema jeste bacanje hrane. Evropska unija godišnje generiše oko 59 miliona tona prehrambenog otpada, a značajan deo nastaje upravo u domaćinstvima.
Smrznuta hrana pomaže u rešavanju ovog problema jer ima znatno duži rok trajanja od svežih proizvoda. Dok se sveže voće, povrće ili gotova jela često pokvare pre nego što ih potrošimo, zamrznute namirnice mogu da se čuvaju mesecima bez značajnog gubitka kvaliteta. Pored toga, proizvođači često zamrzavaju voće i povrće neposredno nakon berbe, kada su nutritivne vrednosti na vrhuncu. Zbog toga smrznuti proizvodi mogu da zadrže jednaku, a u nekim slučajevima i veću količinu hranljivih materija od svežih namirnica koje su danima transportovane i skladištene pre nego što stignu do potrošača.
Glavne koristi smrznute hrane
1. Manje bacanja hrane – Najveća održiva prednost smrznute hrane jeste smanjenje otpada. Potrošači mogu koristiti samo potrebnu količinu proizvoda, dok ostatak ostaje bezbedan za kasniju upotrebu. Istraživanja pokazuju da se smrznute namirnice bacaju značajno ređe od svežih alternativa.
2. Efikasnije korišćenje resursa – Kada se hrana baci, uzalud se troše voda, energija, zemljište i rad koji su bili potrebni za njenu proizvodnju. Produženjem roka trajanja smrznuta hrana pomaže da se ovi resursi efikasnije koriste.
3. Finansijska ušteda – Domaćinstva koja češće koriste zamrznute proizvode mogu smanjiti troškove kupovine hrane jer manje namirnica završava u kanti za otpatke. Istovremeno, smrznuto voće i povrće često su povoljniji od svežih proizvoda van sezone.
4. Dostupnost tokom cele godine – Smrznuta hrana omogućava dostupnost sezonskih proizvoda tokom cele godine, bez potrebe za dugotrajnim skladištenjem svežih proizvoda ili njihovim transportom sa udaljenih tržišta.
Koje su mane?
Iako ima brojne prednosti, smrznuta hrana nije bez izazova. Proces zamrzavanja, skladištenja i transporta zahteva stalno održavanje niskih temperatura. Hladni lanci snabdevanja troše značajne količine energije, što povećava ugljenični otisak proizvoda. Međutim, stručnjaci ističu da se taj uticaj često nadoknađuje smanjenjem količine bačene hrane.
Većina smrznutih proizvoda koristi plastičnu ambalažu radi očuvanja kvaliteta i bezbednosti hrane. To može predstavljati dodatni ekološki izazov ukoliko ambalaža nije pogodna za reciklažu.
I dalje postoji uvreženo mišljenje da je smrznuta hrana manje kvalitetna ili manje nutritivna od sveže. Međutim, savremena istraživanja pokazuju da je takva percepcija često neutemeljena, naročito kada je reč o voću i povrću zamrznutom neposredno nakon berbe.
Održiva navika koja počinje kod kuće
Stručnjaci se slažu da nijedan oblik hrane nije sam po sebi potpuno održiv ili neodrživ. Ključnu ulogu igra način na koji kupujemo, skladištimo i koristimo namirnice. U tom kontekstu, zamrzivač može postati jedan od najefikasnijih alata za smanjenje prehrambenog otpada.
Kako rastu troškovi života i svest o klimatskim promenama, smrznuta hrana sve više prelazi iz kategorije praktičnog izbora u kategoriju održivog izbora. Za potrošače to znači manje bačene hrane i manje troškove, a za planetu manji pritisak na resurse potrebne za proizvodnju hrane.
Možda održivost ne počinje uvek na farmi ili u fabrici. Ponekad počinje upravo u zamrzivaču.
