21. maja 2022. obeležava se Svetski dan migracije riba, to je globalna akcija za podizanje svesti o važnosti očuvanja migratornih vrsta riba i slobodnog toka reka. Svake godine milioni riba migriraju da bi se razmnožavale. Često su brane i druge prepreke koje je napravio čovek, blokade koje ribe ne mogu da pređu, pa se tu njihovo putovanje završava. Kada ribe ne mogu da dođu do mesta na kome se razmnožavaju, njihova populacija ne može da raste.
Losos je jedna od najpopularnijih migrirajućih riba i svi smo videli slike njihovih napora da se vrate do mesta njihovog rođenja, ali oni nisu jedini. Postoje mnoge vrste migratornih riba, koje putuju kroz reke da bi obavile svoj životni ciklus, a neke plivaju više od 10.000 km. Tokom migracija ribe za orijentaciju koriste morske struje, magnetna polja, čak i čulo ukusa i mirisa. Mnoge migratorne vrste riba danas su kritično ugrožene, zbog barijera koje je napravio čovek, ometajući tako prirodni tok reka i uobičajene migracione puteve riba.
Neke od vrsta riba koje migriraju su ključne karike u lancu ishrane i igraju važnu ulogu u održavanju zdravih i produktivnih vodenih ekosistema. Pored toga one obezbeđuju važan izvor hrane i sredstva za život milionima ljudi širom sveta. Zbog svega toga neophodno je da obezbedimo opstanak ovih vrsta za generacije koje dolaze. Međutim, ova tema obično ne dobijaja dovoljno pažnje. Iz tog razloga je važno da podignemo svest o stanju migratornih vrsta riba.
U Srbiji postoji više vrsta riba koje migriraju, prevashodno zbog razmnožavanja i to u gornje tokove reka. Tu spadaju potočna pastrmka, kečiga, mrena, smuđ, štuka i druge. U Dunavu živi i jesetra, riba koja je na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode klasifikovana kao krajnje ugrožena. Većina vrsta jesetri se danas mresti na čistim šljujnkovitim obalama donjeg toka reke Dunav gde polažu jaja pre nego što migriraju nazad do Crnog mora. Iako ova riba postoji već više od 200 miliona godina i preživela je ono što dinosaurusi nisu, danas je zbog aktivnosti čoveka pred izumiranjem. Prekomeran lov, gubitak staništa i Đerdapska brana, koja pretstavlja barijeru i onemogućava veliku većinu riba da migriraju u deo Dunava uzvodno od brane, glavni su razlozi za opadanje populacija jesetre.
Više o obeležavanju Svetskog dana migracije riba pogledajte na linku
