Svetski dan ptica selica je dan koji se obeležava u okviru godišnje kampanje za podizanje svesti o potrebi zaštite ptica selica i njihovih staništa. Neke od tema koje su obuhvaćene tom prilikom su pretnje sa kojima se suočavaju ptice selice, njihov ekološki značaj i potreba za međunarodnom saradnjom u njihovoj zaštiti. Tokom ovog dana, svake godine širom sveta organizuju se akcije i događaji kao što su festivali ptica, obrazovni programi, izložbe i ekskurzije za posmatranje ptica. Sve ove aktivnosti se takođe mogu preduzeti u bilo koje doba godine jer se migracije ptica dešavaju u različito vreme. Ipak, glavni datumi za obeležavanje ovih dana su druge subote u maju i u oktobru.
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana ptica selica je svetlosno zagađenje. Zastupljenost veštačkog svetla u svetu raste za najmanje 2% godišnje. Poznato je da ono negativno utiče na mnoge vrste ptica. Svetlosno zagađenje je značajna pretnja pticama selicama, izazivajući dezorijentaciju kada lete noću, što dovodi do sudara sa zgradama, remećenja njihovih unutrašnjih satova ili ometanja njihove sposobnosti da obave migracije na velike udaljenosti.
Rešenja za svetlosno zagađenje su lako dostupna. Na primer, sve više gradova u svetu preduzima mere da priguši svetla na zgradama tokom faza migracije u proleće i jesen. Smernice za najbolju praksu se takođe razvijaju u okviru Konvencije o migratornim vrstama kako bi se pozabavilo ovim rastućim problemom i osiguralo da se globalno preduzmu akcije koje bi pomogle pticama da bezbedno migriraju.
Procenjuje se da svake godine na migracije krene preko 50 milijardi ptica, a od toga 5 milijardi između Evrope i Afrike. Mnoge ptice koje leto provode u Evropi odlaze da prezime u tada toplije predele u Africi.
Prilikom migracije ptice prelaze nekad zaista velike razdaljine i lete na velikim visinama. Indijske guske su ptice selice koje lete veoma visoko, redovno dostižu visine od preko 8000 metara dok lete iznad Himalaja. Artička čigra je ptica koja prevali najduži put tokom godine, preko 80,000 kilometara praveći kružno putovanje između svojih mesta za razmnožavanje na Arktiku i Antarktiku, gde provode zime. Kada sabaremo sve letove koje ova ptica obavi tokom svog životnog veka, od više od 30 godina, dobijemo razdaljinu koja je jednaka trima putovanjima na Mesec i nazad. Zanimljivo je da u ptice selice ne spadaju samo ptice koje lete, već i neke vrste pingvina koje migriraju plivajući.
Da bi se pripremile za izuzetno težak napor migracije, ptice ulaze u stanje koje se zove hiperfagija, gde se u nedeljama koje prethode migraciji intenzivno hrane da bi uskladištile masnoću, koju će kasnije koristiti za energiju na svojim dugim putovanjima.
Neke od ptica selica koje deo godine provode u Srbiji su bela roda, lastavica, čvorak, kos, crvenokljuni labud, kukavica i slavuj.
