Deset zapovesti za održivo upravljanje otpadom u Srbiji

Posle niza godina slabog, gotovo zanemarljivog napretka, otvaranje Regionalne sanitarne deponije Vinča bilo je pravo osveženje u unapređenju upravljanja otpadom u Srbiji. Ipak, da bismo rekli da se u zemlji otpadom zaista upravlja, predstoji još dosta posla što je i pokazao naš ovogodišnji serijal tekstova Srbija – od smetlišta do cirkularne ekonomije. Eminentni domaći i strani stručnjaci do detalja su skenirali stanje u sektoru i dali konkretne preporuke – zapovesti za rešavanje problema koji ugrožavaju zdravlje građana i životnu sredinu. Izdvojili smo deset najvažnijih.
otpad

Preuzeto: balkangreenenergynews

Posle niza godina slabog, gotovo zanemarljivog napretka, otvaranje Regionalne sanitarne deponije Vinča bilo je pravo osveženje u unapređenju upravljanja otpadom u Srbiji. Ipak, da bismo rekli da se u zemlji otpadom zaista upravlja, predstoji još dosta posla što je i pokazao naš ovogodišnji serijal tekstova Srbija – od smetlišta do cirkularne ekonomije. Eminentni domaći i strani stručnjaci do detalja su skenirali stanje u sektoru i dali konkretne preporuke – zapovesti za rešavanje problema koji ugrožavaju zdravlje građana i životnu sredinu. Izdvojili smo deset najvažnijih.

Upravljanje otpadom, slično kao i, na primer, obrazovanje ili zdravstvo podrazumeva postojanje sistema, ali u Srbiji taj sistem ne da nije loš, već ne postoji, to je u najkraćem njihova ocena trenutne situacije. Zato se sistem upravljanja otpadom, kako kažu stručnjaci, mora izgraditi od nule što znači da se u isto vreme moraju donositi odluke na više frontova: zatvaranje nestanitarnih deponija nije moguće bez izgradnje sanitarnih, a ta izgradnja nije moguća bez primarne i sekundarne separacije, koja, opet, nije moguća bez ekonomske cene komunalnih usluga itd.

Otvaranje Regionalne sanitarne deponije Vinča, na mestu najveće nesanitarne deponije (smetlišta) u Evropi, je u suštini pokazalo kako ovakvi potezi menjaju situaciju, ali i koliko je problem i dalje veliki: zbog njenog otvaranja količina komunalnog otpada deponovana na sanitarnim deponijama povećana je 2021. u odnosu na 2020. za 50 odsto, sa oko 500 hiljada na oko 850 hiljada, ali na nesanitarnim i divljim deponijama i dalje se odlaže oko dva miliona tona ili 70 odsto ukupno generisane količine.

U serijalu krenuli smo od komunalnog otpada i nije bilo dileme da su Smetlišta Srbije – tihi trovači našeg zdravlja, ali i da je Komunalni otpad – neiskorišćeni resurs Srbije. Iz analize stanja u sektoru ambalaže moglo se zaključiti da je Ambalažni otpad – (ne)odgovornost privrede koju građani plaćaju.

Tekst Opasan industrijski otpad – visoka cena izvoza, a još veća odlaganja na deponije je opomena da se zbog nagomilanih problema industrijski otpad često zaboravlja, a može da izazove dalekosežne posledice.

Za kraj, postavili smo pitanje: Energija iz otpada – realna briga ili prilika za ekološko-klimatsko-energetsku dobit, da podstaknemo dijalog o ovom rešenju koje u Srbiji opravdano izaziva dosta kontroverze zbog loših praksi upravljanja životnom sredinom, a koje je široko rasprostanjeno u ostatku Evrope.

Foto: balkangreenenergynews

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin