Bilo da se radi o jednodnevnom izletu ili višenedeljnom odmoru, turistička putovanja stvaraju ugljenični otisak. Prevoz, hrana i druge turističke aktivnosti stvaraju emisije gasova staklene bašte koje doprinose globalnim klimatskim promenama. Kako se globalni BDP povećava i turistička putovanja postaju sve dostupnija većoj populaciji, a turizam je prerastao u industriju od 4,7 milijardi dolara koja čini osam odsto globalnih emisija gasova staklene bašte.
Turistička putovanja često zahtevaju upotrebu masovnog transporta, posebno vazdušnog. Činjenica je da su avioni sada dvostruko efikasniji nego pre četiri decenije, međutim, avio-saobraćaj se za to vreme povećao deset puta. Osim emisije azotnih oksida, avioni ispuštaju i velike količine ugljen-dioksida u gornje slojeve atmosfere. Prema Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva (ICAO), emisije iz aviona čine 2% svih emisija CO2 koje su antropogenog porekla.
U svetlu sve više pretećih klimatskih promena industrija avio transporta je pristala da preuzme veću odgovornost za svoje emisije. Nakon godina pregovora, postignut je međunarodni sporazum kojim se traži da rast avijacije bude bez emisija ugljenika u 2020-im. Ovo bi se postiglo kroz aktivnosti koje poništavaju emisije kao što je sadnja drveća da bi se apsorbovao CO2.
Rast brzih železničkih ruta širom Evrope poslednjih godina doveo je do toga da sve više poslovnih putnika pređe sa putovanja avionom na voz, pošto kompanije počinju da prate svoje emisije gasova staklene bašte.
Drugi oblici turističkog saobraćaja takođe daju svoj doprinos zagađenju. Više od 400 velikih putničkih brodova sada plovi svetskim morima, prevozeći više od 28 miliona putnika svake godine. Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) procenjuje da, osim dnevnog sagorevanja goriva koje izaziva emisiju CO2, prosečan brod za krstarenje sa 3000 putnika proizvede oko 21.000 galona otpadnih voda svakog dana. Problem je što se često dešava da ove otpadne vode ne budu tretirane na pravi način već se ispuštaju direktno u mora i okeane.
Konačno, mora se uzeti u obzir i uticaj miliona vozača koji koriste privatne i iznajmljene automobile za svoje odmore i kratke izlete. Dok je zagušenje, koje nam kvari ugođaj, vidljiviji problem koji proizilazi iz ekspanzije broja vozila na popularnim turističkim destinacijama, zagađenje koje je rezultat izduvnih gasova, može imati uticati na zdravlje turista i lokalnih stanovnika.
Ironično, klimatske promene će najviše uticati na mnoge od najpopularnijih svetskih turističkih destinacija. Obalska područija na kojima se nalaze plaže koje svi volimo će se boriti protiv porasta nivoa mora. Skijališta će viđati sve manje snega. Ova mesta nas privlače zbog njihove prirodne lepote, ali klimatske promene bi mogle da promene ove destinacije zauvek.
Photo by Fernando Jorge on Unsplash
