Preuzeto sa sajta Balkangreenenergynews
Analiza proizvodnje električne energije tokom 2022. u zemljama Evropske unije – European Electricity Review, pokazala je da su solarna energija i energija vetra proizveli do sada rekordih 22 procenata električne energije. Time je energija dobijena iz vetra i solara po prvi put nadmašila proizvodnju električne energije iz prirodnog gasa, koja ima udeo od 20 procenata u EU.
Energija dobijena iz vetra i solara po prvi put nadmašila proizvodnju električne energije iz prirodnog gasa
Prošlu godinu je obeležio i pad proizvodnje električne energije iz hidroenergetskih i nuklearnih postrojenja. To se pripisuje izrazito sušnoj godini i remontu francuske nuklearne flote. Električna energija dobijena iz uglja je činila 16 procenata proizvodnje u EU tokom 2022. godine.
Optimistične note u kontekstu krize
Izveštaj Embera okarakterisao je optimističan ton u kojem evropska elektroenergetska tranzicija izlazi iz energetske krize “jača nego ikad”. To prate i prognoze za ovu godinu, koju će prema navodima Embera, obeležiti pad udela fosilnih goriva, a posebno gasa.
U kontekstu rata u Ukrajini, Ember ocenjuje da je politički odgovor Evrope ubrzao energetsku tranziciju. Kako autori izveštaja napominju, trenutno je fokus na brzom smanjenju potražnje za gasom, a istovremeno i postupno izbacivanje uglja.
Rekordni porast solara tokom 2022. godine
Solarna proizvodnja je porasla za rekordnih 39 teravatsati, odnosno 24 procenta tokom prošle godine. Tome su doprinele rekordne instalacije od 41 gigavata u 2022, što je 47 procenata više od novih instalacija u 2021.
Dvadeset zemalja EU ostvarilo je tokom 2022. najveći udeo solarne električne energije do sada
Dvadeset zemalja EU ostvarilo je tokom 2022. najveći udeo električne energije iz solara do sada, u svom energetskom miksu, navodi Ember. Holandija je lider, sa 14 procenata energije iz solara i po prvi put je nadmašena proizvodnja iz uglja.
U analizi se ističe i da je Grčka u oktobru prošle godine pet sati dobijala struju isključivo iz obnovljivih izvora energije. Ova zemlja očekuje da će dostići ciljeve za 2030, od 8 gigavata solarnih kapaciteta već do kraja ove godine.
Suša i nuklearni prekidi napravili jaz tokom godine
Ipak, prelazak sa fosilnih goriva je na čekanju zbog dvostruke krize u evropskom elektroenergetskom sistemu 2022. Prošlogodišnja suša širom Evrope je uzrokovala najniži nivo proizvodnje hidroelektrana u ovom veku. Zatim i “neočekivani” francuski nuklearni prekidi, koji su se događali kada su se nemačka nuklearna postrojenja zatvarala.
Prošlogodišnja suša širom Evrope je uzrokovala najniži nivo proizvodnje hidroelektrana u ovom veku
To je stvorilo veliki jaz u proizvodnji od 185 teravatsati (TWh), što iznosi 7 procenata ukupne evropske potražnje za električnom energijom u 2022, navodi se u analizi.
Razliku su nadomestili vetar i solar
Velika većina, čak pet šestina tako nastalog jaza se nadoknadilo kroz povećanje proizvodnje energije vetra i solara, kao i padom potražnje za električnom energijom. Ipak, preostalu šestinu, evropske zemlje su nadoknadile povećanom upotrebom fosilnih goriva.
Kako autori navode, s obzirom da je ugalj bio jeftiniji od gasa, ugalj je činio većinu ovog povećanja i njegova potrošnja je porasla za 7 procenata tokom 2022 u odnosu na 2021. Ova povećana upotreba uglja proizvela je dodatnih 28 teravatsati električne energije prošle godine.
Autori preciziraju da je to uzrokovalo da emisije energetskog sektora EU porastu su za 3,9 procenata tokom 2022 u odnosu na 2021, što iznosi dodatnih 26 megatona ugljen-dioksida (MtCO2).
Proizvodnja gasa je ostala skoro nepromenjena, jer je gas već tokom 2021. bio skuplji od uglja. Ember navodi da tokom prošle godine nije bilo daljeg prelaska sa gasa na ugalj.
Moglo je biti gore, kažu analitičari
Moglo je biti mnogo gore, ali su razvoj energije vetra i solara, kao i pad potražnje za električnom energijom sprečili su mnogo veći povratak na ugalj, ističu autori. Oni napominju da u kontekstu energetske krize, porast upotrebe fosilnih energenata nije bio drastičan.
Razvoj energije vetra i solara, kao i pad potražnje za električnom energijom sprečili su mnogo veći povratak na ugalj
Energija uglja je porasla za samo 1,5 procentnih poena, ali je proizvela 16 procenata električne energije u zemljama EU tokom 2022. godine i ostala je ispod nivoa iz 2018. godine. Povećanje proizvodnje uglja u EU od 28 teravatsati je doprinelo sa 0,3 procenatau globalnoj proizvodnji uglja.
Ugalj opao u poslednjem kvartalu
Energija uglja u Evropi opala je u poslednjem kvartalu 2022, što je prvenstveno uzrokovano padom potražnje za električnom energijom.
U EU je 26 jedinica uglja bile vraćene u stanje pripravnosti za vanredne situacije, ali su imale su samo 18 procenata prosečnog iskorišćenja tokom četvrtog kvartala u 2022.
Zemlje EU su uvezle 22 miliona tona dodatnog uglja tokom 2022. godine, EU je iskoristila samo trećinu ovog iznosa, a dve trećine viška je ostalo neiskorišćeno.
Smanjena potražnja za električnom energijom
Potražnja za električnom energijom u EU je pala je za 7,9 procenata u četvrtom kvartalu 2022. u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovakav trend zabeležen je u svim zemljama EU, navode autori. Poslednji kvartal 2022. bio je topliji nego u 2021. godini.
Ember navodi da samo vreme ne objašnjava tako velike padove, već da je smanjenje verovatno uzrokovala solidarnost građana da smanje potražnju za energijom u tokom krize i poboljšanje energetske efikasnosti.
Ova godina će biti bolja
U Emberu tvrde da će u 2023. situacija biti sasvim suprotna. Hidrogeneracija će se oporaviti, francuske nuklearne jedinice će se vratiti, upotreba energije vetra i sunca će se ubrzati, a potražnja za električnom energijom će verovatno nastaviti da opada u narednim mesecima, optimistični su autori godišnje analize o potrošnji električne energije u zemljama EU.
Jedina kočnica predstavljaće pad u proizvodnji nuklearne energije, pošto bi Nemačka trebalo da zatvori preostale nuklearke. Ember procenjuje da bi proizvodnja fosila mogla pasti za 20 procenata u 2023, što bi bilo duplo više od prethodnog rekorda iz 2020.
Proizvodnja uglja će pasti, ali će proizvodnja gasa pasti najbrže, jer se očekuje da će ostati skuplja od uglja najmanje do 2025. godine, navodi se u analizi.
