Evropu bi ponovo ovog leta mogle da zadese suše

Naučnici upozoravaju da bi i ovog leta na Starom kontinentu mogla da se dogodi ista situacija kao i prošle godine kada je reč o teškim sušama.
evropa suše

U izveštaju koji je pripremljen i objavljen od strane Evropske opservatorije za sušu (EDO) stoji da su uslovi koji su bili tokom zime slični onim od prošle godine kada je ekstremna suša zadesila tlo Evrope u letnjem periodu.

Samo tokom prošlog leta u Nemačkoj su reke presušile, nastali su žestoki požari širom Španije, a došlo je i do iscrpljivanja italijanskih hidroenergetskih rezervoara, kao i uvenuća useva u Francuskoj.

Posle slabe snežne sezone na Alpima zimus, zbog koje su zatvoreni mnogi ski centri, telo EU za praćenje suša u izveštaju navodi da trenutno postoji mogućnost, tačnije visok rizik od pojave nestašice vode.

Suvo vreme se nije odnosilo samo na zimsku sezonu i planine, već je ove zime zahvatilo veći deo evropskog kontinenta i to sa pokazateljima suše koja se vrlo vidno širi Evropom, posebno u delovima Francuske, Španije, kao i severne Italije.

„Neki delovi Evrope se nisu u potpunosti oporavili od prošlogodišnje suše, a ponovni ulazak ili nastavak takvih uslova može pojačati uticaje i imati kaskadni efekat“, objašnjava Andrea Toreti, viši naučnik u EDO, koji je prikupljao i sastavljao podatke o izveštaju o suši.

EDO-ov kombinovani indikator za sušu ukazao je da postoji mogućnost da ona bude rasprostranjena i u zemljama poput Velike Britanije, Irske, kao i Švajcarske. Podaci ukazuju da će proleće u Evropi biti toplije od proseka, što nam je pokazatelj da su potrebni pravi planovi za korišćenje vode, kako bi se nosili sa predstojećom sezonom koja već sada ima visok rizik da bude vrlo kritična kada je reč o vodnim resursima.

Zbog klimatskih promena vodni resursi postaju sve oskudniji što samim tim otežava poljoprivredu, dolazi do presušivanja jezera, što nas na kraju može dovesti i do toga da slavine u domaćinstvima takođe ostanu bez vode.

Promene koje se dešavaju u klimi dovode do toga da letnji požari počinju sve ranije i traju sve duže. Ono što je takođe vrlo zabrinjavajuće jeste da ima manje smrznute vode u snežnim Alpima što znači da će doći i do ozbiljnog pada vode koji će se sliti u obližnje reke kada sneg krene da se topi. Podaci koji stoje u EDO izveštaju govore da su snežni uslovi u Italiji najgori od 2011. godine, a u Švajcarskoj još od 1998. godine.

Naučnici su vrlo zabrinuti jer klimatske promene i suša koja je izazvana upravo klimatskom krizom ostavlja posledice jače i brže nego što su oni predviđali.

„Procenili smo da bi ponavljajuća ekstremna suša, poput one koju smo posmatrali prošle godine, postala uobičajena pojava tek sredinom veka po najpesimističnijim scenarijima“, ukazuje Toreti.

Profesorka Danijela Šmit sa Univerziteta u Bristolu koja je stručnjak za klimatske promene u Evropi veruje da bi dugotrajna nestašica vode u Evropi mogla biti mnogo veći problem za koji čak ni prošlogodišnja predviđanja nisu mogla da daju pravu procenu. Godine koje su ekstremne kao što je bila prošla ili situacija tokom 2018. godine predstavljaju primer kako bi buduće klimatske promene mogle izgledati.

Smanjen nivo snega na Alpima, visoke temperature, nedostatak kiše, izazivaju zabrinutost kod naučnika jer nas, kako kažu, očekuje drugo leto sa rasprostranjenim sušama, a sve to nastaje kao posledica klimatskih promena koje su sve učestalije i snažnije.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin