Gde će toplotni talasi ostaviti najviše posledica?

Nova studija je istakla koji su to regioni širom sveta koji su najmanje spremni da se nose sa katastrofalnim posledicama visokih temperatura, a koji su od istih najviše ugroženi.
toplotni talasi

Preuzeto sa sajta University of Bristol

Istraživanje koje je predvodio Univerzitet Bristol, a koje je objavljeno u aprilu u časopisu Nature Communications, pokazuje da kombinacija ekstremnih vrućina i socijalno-ekonomske ranjivosti najviše ugrožava regione Avganistana, Papa Nova Gvineje i Centralne Amerike.

Zemlje koje još uvek nisu doživele najintenzivnije talase vrućine često su posebno podložne riziku, budući da se mere opreza i prilagođavanja često uvode tek nakon što se isti talasi dogode. Velika verovatnoća koja postoji da se rekordne temperature obore, rast u broju populacije i ograničena zdravstvena zaštita i potražnja za strujom, povećavaju rizike od toplotnih talasa.

Peking i Centralna Evropa takođe se nalaze na listi ugroženih, budući da bi rekordno visoke temperature u tim gusto naseljenim regionima negativno uticale na milione ljudi.

S obzirom na ove podatke, istraživači pozivaju donosioce političkih odluka u tim ugroženim regionima da razmotre planove akcije kako bi se smanjio rizik od smrti i povezane štete usled ekstremnih klimatskih uslova.

Vodeća autorka, klimatološkinja dr Viki Tompson sa Instituta Kabot za životnu sredinu Univerziteta Bristol, izjavila je:

„S obzirom na češću pojavu talasa vrućine, moramo biti bolje pripremljeni. Identifikujmo regione koji su do sada možda imali sreće – a neki od tih regiona imaju brzo rastuću populaciju, neki su regioni sa zemljama u razvoju, neki su već veoma vrući. Moramo se zapitati da li su planovi za delovanje u slučaju visokih temperatura dovoljni za ove (ugrožene) oblasti.”

Istraživači su koristili statistiku ekstremnih vrednosti – metod koji vrši procenu toga kolika je verovatnoća da se retki događaji ponovo dogode – i veliki broj podataka iz klimatskih modela, kako bi precizno odredili koji regioni na svetu imaju najveći rizik od obaranja temperaturnih rekorda i gde su zajednice najugroženije, u smislu ekstremnih vrućina.

Oni su takođe upozorili na to da se statistički nemogući ekstremi, kada se postojeći rekordi obore i to u meri koja je delovala nemoguće do trenutka dok se isti „neverovatni” događaji nisu desili, mogu desiti bilo gde. Takvi događaji, utvrđeno je, dogodili su se u gotovo trećini (31%) regiona koji su prethodno ocenjeni kao pouzdani između 1959. i 2021. godine, kao što je bio slučaj sa talasom vrućine na zapadu Severne Amerike 2021. godine.

Dan Mičel, profesor atmosferskih nauka na Institutu Kabot za životnu sredinu Univerziteta Bristol, izjavio je:

„Pripremiti se znači spasiti živote. Videli smo da su neki od najneočekivanijih talasa vrućine širom sveta doveli do desetina hiljada smrtnih slučajeva. U ovom istraživanju pokazujemo da se takvi događaji obaranja rekorda mogu desiti bilo gde. Vlade širom sveta treba da budu pripremljene.”

Klimatske promene izazvane ljudskim faktorom dovode do povećanja učestalosti, intenziteta i trajanja talasa vrućine, što može dovesti do hiljada više prekomernih smrtnih slučajeva širom sveta.

Bolje razumeti načine na koji možemo da se pripremimo za ekstremne klimatske uslove može pomoći u davanju prioritetne pomoći najugroženijim regionima. U priznanju opasnih posledica klimatskih promena, kao što je dokazano radom stručnjaka za klimu, Univerzitet Bristol je 2019. godine postao prvi britanski univerzitet koji je proglasio vanrednu klimatsku situaciju.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin