Preuzeto sa sajta University of Bristol
Istraživanje koje je predvodio Univerzitet Bristol, a koje je objavljeno u aprilu u časopisu Nature Communications, pokazuje da kombinacija ekstremnih vrućina i socijalno-ekonomske ranjivosti najviše ugrožava regione Avganistana, Papa Nova Gvineje i Centralne Amerike.
Zemlje koje još uvek nisu doživele najintenzivnije talase vrućine često su posebno podložne riziku, budući da se mere opreza i prilagođavanja često uvode tek nakon što se isti talasi dogode. Velika verovatnoća koja postoji da se rekordne temperature obore, rast u broju populacije i ograničena zdravstvena zaštita i potražnja za strujom, povećavaju rizike od toplotnih talasa.
Peking i Centralna Evropa takođe se nalaze na listi ugroženih, budući da bi rekordno visoke temperature u tim gusto naseljenim regionima negativno uticale na milione ljudi.
S obzirom na ove podatke, istraživači pozivaju donosioce političkih odluka u tim ugroženim regionima da razmotre planove akcije kako bi se smanjio rizik od smrti i povezane štete usled ekstremnih klimatskih uslova.
Vodeća autorka, klimatološkinja dr Viki Tompson sa Instituta Kabot za životnu sredinu Univerziteta Bristol, izjavila je:
„S obzirom na češću pojavu talasa vrućine, moramo biti bolje pripremljeni. Identifikujmo regione koji su do sada možda imali sreće – a neki od tih regiona imaju brzo rastuću populaciju, neki su regioni sa zemljama u razvoju, neki su već veoma vrući. Moramo se zapitati da li su planovi za delovanje u slučaju visokih temperatura dovoljni za ove (ugrožene) oblasti.”
Istraživači su koristili statistiku ekstremnih vrednosti – metod koji vrši procenu toga kolika je verovatnoća da se retki događaji ponovo dogode – i veliki broj podataka iz klimatskih modela, kako bi precizno odredili koji regioni na svetu imaju najveći rizik od obaranja temperaturnih rekorda i gde su zajednice najugroženije, u smislu ekstremnih vrućina.
Oni su takođe upozorili na to da se statistički nemogući ekstremi, kada se postojeći rekordi obore i to u meri koja je delovala nemoguće do trenutka dok se isti „neverovatni” događaji nisu desili, mogu desiti bilo gde. Takvi događaji, utvrđeno je, dogodili su se u gotovo trećini (31%) regiona koji su prethodno ocenjeni kao pouzdani između 1959. i 2021. godine, kao što je bio slučaj sa talasom vrućine na zapadu Severne Amerike 2021. godine.
Dan Mičel, profesor atmosferskih nauka na Institutu Kabot za životnu sredinu Univerziteta Bristol, izjavio je:
„Pripremiti se znači spasiti živote. Videli smo da su neki od najneočekivanijih talasa vrućine širom sveta doveli do desetina hiljada smrtnih slučajeva. U ovom istraživanju pokazujemo da se takvi događaji obaranja rekorda mogu desiti bilo gde. Vlade širom sveta treba da budu pripremljene.”
Klimatske promene izazvane ljudskim faktorom dovode do povećanja učestalosti, intenziteta i trajanja talasa vrućine, što može dovesti do hiljada više prekomernih smrtnih slučajeva širom sveta.
Bolje razumeti načine na koji možemo da se pripremimo za ekstremne klimatske uslove može pomoći u davanju prioritetne pomoći najugroženijim regionima. U priznanju opasnih posledica klimatskih promena, kao što je dokazano radom stručnjaka za klimu, Univerzitet Bristol je 2019. godine postao prvi britanski univerzitet koji je proglasio vanrednu klimatsku situaciju.
