Jedno je ostalo isto – želja za spoznavanjem nečeg novog.
Šta je to eko-turizam?
Eko-turizam je odgovorno putovanje u oblasti neizmenjene ili delimično izmenjene prirode koje čuva okolinu i poboljšava socijalno stanje lokalnih zajednica. Eko-turisti su ekološko svesni pojedinci i grupe koji svojim delovanjem pokušavaju smanjiti negativne efekte masovnog turizma.
Osnovni principi eko-turizma su:
- minimalizovanje negativnih uticaja na prirodu i lokalne zajednice;
- uticanje na dugotrajno učešće lokalnog stanovništva u donošenju odluka;
- obezbeđivanje ekonomskih i drugih povlastica za lokalne zajednice;
- doprinos zaštiti i menadžmentu zaštićenih i drugih prirodnih dobara
Destinacije eko-turizma su zaštićene prirodne oblasti ili predeli sa očuvanim prirodnim karakteristikama i bogatim biodiverzitetom. Objekti moraju biti usklađeni sa prirodnim okruženjem i u vlasništvu lokalnih zajednica, a turističke staze, na kojima je obezbeđena signalizacija od ekološki prihvatljivog materijala, namenjene za zajedničko korišćenje turista i lokalnog stanovništva.
Od lokalnog stanovništva se očekuje učestvovanje u promovisanju lokalnog nasleđa kroz različite turističke sadržaje koje će na najbolji način predstaviti odlike tog kraja.
Eko-konačište podrazumeva skroman objekat koji zadovoljava osnovne potrebe turista, a nalazi se u zaštićenim prirodnim oblastima ili u njihovoj okolini.
U razvoju eko-turizma veoma je važno voditi se osnovnim principima kako ne bi došlo do žrtvovanja vrednog nacionalnog bogatstva, usled pohlepe i želje za što bržim razvojem lokalnih zajednica. Najčešće zablude o eko-turizmu se ogledaju u sledećim faktorima:
- svako nerazvijeno područje je idealna oblast za razvoj eko-turizma;
- mišljenje da je ekološka svest lokalnog stanovništva i turista na visokom nivou;
- izjednačavanje eko-turizma sa seoskim turizmom
Eko-turizam relativno je moderan koncept putovanja. Naime, on se prvi put pominje 1960. godine sa naglaskom na odnosu između turiste, okruženja i kulture. Postao je popularan osamdesetih godina, kada su u turističke ponude uvrštene i ove ture.
„Koncept eko-turizma baziran je na učenju. Glavni motiv eko-turizma i ovog tipa turista jeste novo saznanje o okruženju i ekosistemu. Glavne karakteristike eko-turizma su minimalan negativni uticaj na životnu sredinu, maksimalno zadovoljstvo za turistu i maksimalna dobit za lokalnu zajednicu“, kaže Ivan Vuković iz Turističke organizacije Srbije (TOS).
Dodaje da je posebno važno imati interakciju sa lokalnom zajednicom i unajmljivati lokalne vodiče, jer samo tako će svi imati koristi od takve saradnje:
„Turisti će imati prilike da se upoznaju sa okruženjem, koje će im predstaviti neko ko je tu odrastao. Sama zajednica će pored prodaja suvenira i prezentacija imati i osećaj ponosa i potvrdu vrednosti svog kulturno-istorijskog nasleđa“.
Sa njim se slaže i vodič Pavle Pavlović, koji kaže da je eko-turizam deo održivog turizma. Smatra da naša zemlja ima potencijal za ovakav vid ponude:
„Kao zemlja koja nema more, Srbija mora da se bavi eko-turizmom, koji će biti u vrhu prioriteta za razvoj. Država se ne bavi ovim na pravi način, nego se ova tema primenjuje na lokalu“.
U potencijale Srbije ubraja se veliki broj zaštićenih prirodnih eko sistema: pet nacionalnih parkova, 18 spomenika prirode, 20 predela izuzetnih odlika, 69 rezervata prirode.
„Tu je i bogato kulturno nasleđe, kako materijalno tako i nematerijalno, koje se ogleda u brojnim običajima, pričama i legendama. Autentična jela, pripremljena na tradicionalan način, čine dobru osnovu za ponudu ove vrste turizma”, navodi Vuković.
Neka od mesta u Srbiji koja su idealna za eko-turiste jesu Srebrno i Ludaško jezero, Gradac, planine Kopaonik i Divčibare, dok su na lokalnom nivou svakako najatraktivnije Ada Ciganlija i Fruška Gora.
Tu si i krstarenje na Carskoj i Obedskoj bari, obilazak Zasavice, splavarenje Uvcem i posmatranje belih supova, posmatranje medveda na Tari, kajak na Drini, veslanje u biosferi Bačko podunavlje.
„Neosporno je da Srbija ima očuvanu životnu sredinu i da se na celoj teritoriji mogu pronaći zadivljujući primeri tragova koje je priroda ostavljala da ih mi otkrivamo“, kaže Vuković.
Koncept eko-turizma postaje sve popularniji i prepoznat kao potreba da se čovek odvoji, bar na neko vreme, od svakodnevnog stresa i da se vrati manuelnom radu i učenju u prirodnom okruženju.
Prema istraživanju ponašanja domaćih i stranih turista koje je Turistička organizacija Srbije sprovela tokom 2015. i 2016. godine, 52% domaćih turista kao motiv za putovanje po Srbiji navelo je prirodu, a 8% sportske aktivnosti. Kod inostranih gostiju kulturno-istorijsko nasleđe kao motiv za posetu Srbiji čini 62% , dok priroda čini 43%.
Da se eko i seoski turizam razvijaju potvrđuje Boško Kozarski iz Beograda. Kako kaže, Srbija je njegov izbor zbog veoma zanimljive istorije, kombinovane sa neverovatnim prirodnim bogatstvima.
„Moj izbor je svaki kutak Srbije, a iz ličnih razloga najmanje dva puta godišnje u svojstvu turiste obiđem Zlatibor. Zaobilazim centar, odlazim u Dobroselice i Ljubiš. Druga destinacija kojoj se rado vraćam je Čegar, odnosno Donji Matejevac i kamenički Vis. Idealna kombinacija etno, eko i istorijskog turizma“, preporučuje Kozarski.
Kada je reč o stranim turistima, Darko Gavrilović iz agencije Talas travel kaže da je je njihov nivo svesti o ekologiji, kao i odgovornost prema priodi, još uvek daleko ispred našeg.
„Neshvatljivo im je kada vide kese ili plastične flaše pored puta, ili još gore u reci ili potoku. Taj neshvatljiv poriv određenog broja naših sugrađana pojeftinjuje Srbiju kao destinaciju i šalje veoma negativnu sliku o nama. Naravno, u čistim mestima i oazama oduševljenje je neizostavno, posebno onih gostiju koji dolaze iz mediteranskih zemalja ili iz mesta koja ne obiluju zelenilom, planinama, rekama. Nedavno smo imali goste iz UAE koji su izašli na najveći pljusak bez kišobrana i uživali, jer su po prvi put doživeli da prirodna kiša pada na njih“ zaključuje Gavrilović.
Izvor: Ekapija, Fruskac, Odmor u prirodi
