Globalno zagrevanje će raseliti preko jedne milijarde ljudi – nova studija

Migracije su stare koliko i ljudski rod. Razlozi za promenu mesta boravka su brojni, počev od želje za boljim životom, do jedine preostale šanse za opstanak. Klimatske promene na mnogim mestima uzrokuju gotovo nemoguće uslove za život. Naučnici tvrde da će rast temperature izazvati pomeranje preko jedne milijarde ljudi.
globalno zagrevanje migracije

Preuzeto sa sajta Balkangreenenergynews

Studija koju su predvodili naučnici sa britanskog Univerziteta Ekseter i Univerziteta Nanking u Kini pokazala je da je 60 miliona ljudi već izloženo opasnim nivoima toplote. Opasan nivo toplote karakteriše prosečna godišnja temperatura od 29 i više stepeni Celzijusa. Svet se kreće ka porastu temperature od 2,7 stepena Celzijusa sa razine izmerene u predindustrijskom periodu – u drugoj polovini 19. veka. To znači da će preko dve milijarde ljudi biti izloženo ovako visokoj temperaturi.

Gotovo svi ljudi već hiljadama godina žive u područjima koja se nazivaju klimatskom nišom. Najveća gustina naseljenosti je na mestima gde je srednja godišnja temperatura oko 13 stepeni Celzijusa. Izvan klimatske niše je prevruće, prehladno ili previše suvo, a u takvim uslovima je veća stopa smrtnosti, proizvodi se manje hrane i niži je ekonomski rast.

Sudeći po merama koje su države sveta usvojile u pogledu ublažavanja klimatskih promena, porast temperature će pre kraja veka dostići 2,7 stepena Celzijusa

Nova studija pokazuje da su klimatske promene već izbacile devet odsto globalne populacije, odnosno više od 600 miliona ljudi, izvan klimatske niše. Sudeći po merama koje su države sveta usvojile u pogledu ublažavanja klimatskih promena, temperatura će još u ovom veku porasti za 2,7 stepena Celzijusa. To znači da će gotovo trećina svetskog stanovništva biti izbačena iz klimatske niše, navodi se u studiji.

„Klimatska niša označava prostor gde ljudi prosperiraju i gde su prosperirali vekovima, ako ne i čitavim prošlim milenijumima. Kada su ljudi izvan niše, oni ne prosperiraju“, rekao je profesor Tim Lenton sa Univerziteta u Ekseteru, vođa istraživanja.

Previsoke temperature čine uslove života nepodnošljivima

Hitne mere za smanjenje emisija ugljen-dioksida i održavanje globalne temperature na nivou rasta od najviše 1,5 stepeni Celzijusa ograničile bi bi broj ljudi koji su izgurani iz klimatske niše, tvrde naučnici. Za svakih 0,1 stepen zagrevanja iznad sadašnjeg nivoa, oko 140 miliona ljudi više će biti izloženo opasno visokim temperaturama, navodi se u studiji.

Na udaru su neke od najmnogoljudnijih zemalja, poput Indije i Nigerije. Indija se već suočava sa ekstremnim toplotnim talasima. Studija iz 2021. je pokazala da je više od trećine smrtnih slučajeva uzrokovanih previsokim temperaturama vazduha od 1991. do 2018. direktna posledica globalnog zagrevanja uzrokovanog ljudskim delovanjem.

Profesor Tim Lenton, koji je vodio istraživanje, skrenuo je pažnju na to da se troškovi globalnog zagrevanja uglavnom izražavaju u finansijskim kategorijama. „Naša studija naglašava cenu ljudskog neuspeha da se uhvati ukoštac sa klimatskom krizom“, istakao je.

Utvrđeno je da previsoke temperature vazduha dovode do niza faktora koji pogoršavaju uslove života, objašnjava profesor Či Sju sa Univerziteta Nanking u Kini, koji je učestvovao u istraživanju. On je istakao povećanje stope smrtnosti, umanjivanje produktivnosti rada, probleme sa učenjem i pamćenjem, nepovoljne ishode trudnoće, smanjenje prinosa hrane, veću učestalost sukoba i širenje zaraznih bolesti.

Stanovništvo gurnuto izvan klimatske niše više razmišlja o migraciji na hladnija mesta

Profesor Marten Shefer sa Univerziteta Vageningen u Holandiji i jedan od glavnih autora studije, rekao je da bi oni koji su izbačeni izvan klimatske niše mogli da počnu da razmišljaju o migraciji u hladnija područja. „To ne bi bile migracije više desetina miliona, već bi brojka bila oko jedne milijarde”, naglasio je.

Lenton je rekao da je studija dokazala „ogromnu nejednakost“ klimatskog vanrednog stanja. Naime, najveće promene i izloženost ekstremnoj toploti trpe oni ljudi čije aktivnosti uzrokuju niske emisije gasova s efektom staklene bašte.

Kao najpraktičniju i najneposredniju opciju za prilagođavanje visokim temperaturama, Lenton predlaže širenje zelenih površina, pre svega u gradovima. „One mogu smanjiti ekstremne temperature za do pet stepeni Celzijusa i pružiti hlad, što je ogromna razlika“, dodao je.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin