Imamo par predloga kako da ne bacite gomilu hrane tokom praznika

Praznični je period, vreme kada svaki trag discipline u ishrani nestaje prekriven okeanom mesa, ruskih salata, sarmi, mezetluka, grickalica, pića, torti i kolača. Kako i najgabaritniji želudac ima svoja ograničenja, morbidno ogromna količina sve te predivne hrane završi – u đubretu.
bacanje hrane

Reciklirane hrane je tokom praznika još manje, a odložene na deponijama za trećinu više od bilo kog drugog perioda u godini. Valja podsetiti da na globalnom nivou, takođe trećina hrane koju uzgajamo nikada ne stigne do tanjira, što nemerljivo i pogubno deluje na vodu, energiju i živi svet.

Kada bismo svi naučili da bar malo bolje žongliramo onim što već imamo od hrane, svako od nas bi na godišnjem nivou uštedeo minimum oko 2.200 evra! No, sve počinje od našeg frižidera, zbog čega smo pripremili par predloga kako da pametno organizujete “dane popuštanja kaiša”:

Bauk zvani “planiranje obroka”

Zašto bauk? Pre svega, zato što volimo da vidimo ispred sebe trpezarijski sto pun hrane. Pomisao da smo svaki obrok prethodno “izmerili” u svakom njegovom činiocu može delovati odbojno, naročito ako pripadate “ja to odokativno sve radim” kuvarskom klanu. Međutim, trikovi koji celu stvar čine lakšom postoje – brojni alati i popularne aplikacije za kalkulaciju količine hrane koja je svakom gostu dovoljna (naravno, manje nego što mislite).

Moramo razumeti da je prekomerno gomilanje hrane jedan od najvećih razloga za trenutnu situaciju sa organskim otpadom, a da se uz samo malo pametnog planiranja ovaj problem može saseći  korenu, tako što ćete izbeći punjenje najvećih kolica u hipermarketima i imati rezervne planove za svaki sastojak, odnosno jelo koje planirate. Uštedećete mnogo, nećete verovati koliko mnogo novca, možda i više od oko 175 evra, koliko u proseku svako četvoročlano domaćinstvo potroši podjednako i za Novu godinu i za Božić!

Ako vam stižu gosti, planirajte u skladu sa njihovom brojnošću, a da biste se dodatno zaštitili od viškova hrane predočite im da bi bilo poželjno da ponesu neku posudu i tako obezbede sebi “repete”. Ukoliko se nećkaju, recite im da je to za dobrobit planete.

Pomerite granice svojih namirnica

Usahnula zelena salata “živne” nakon hladnog tuša, potamnela banana je i dalje savršena za smutije i kolače, a preteklo meso i povrće, kao i nesrećnim slučajem prekuvane ili prepečene namirnice, savršeni su za jake domaće supe i gulaše!

Prosečna pavlaka ili pasirani paradajz ne umeju da gledaju na sat niti u kalendar. Stoga, kada im istekne rok trajanja oni neće reći “to je to, vreme je da se umire”. Istina je da je naša hrana bezbedna za jelo mnogo duže nego što mislimo, bilo da je sveža ili konzervirana. Krajnje je vreme da floskula “upotrebljivo do” prestane da nas toliko zastrašuje, jer se ona uopšte ne odnosi na bezbednost konzumiranja same namirnice, koja može biti potpuno bezbedna za jelo danima, nedeljama, pa nekada čak i mesecima posle utisnutog datuma. Zato uostalom postoji engleski izraz “best before” (najbolje upotrebiti pre) koji ne isključuje mogućnost da proizvodu ni kasnije neće faliti baš ništa.

U suštini – koristite sopstvena čula i zdrav razum, i znaćete šta se može ponovo upotrebiti, šta se zaista pokvarilo, a čemu je “udaren” taj, gotovo irelevantan datum.

Vaš najbolji prijatelj – zamrzivač

Prošli smo planiranje obroka, prošli smo višenamensku upotrebu namirnica, da bismo stigli do uređaja koji zaokružuje ovo “trojstvo” održivog upravljanja hranom – zamrzivača.

Možete da zamrznete praktično sve: Jaja, meso, pakovane proizvode, soseve, tek donete namirnice iz prodavnice, kao i gotove obroke. Još ako uložite u kvalitetne posude i višekratne kese koje se mogu vakuumirati – mogućnosti su neograničene!

Zamrzavajte u porcijama, kako biste lakše baratali namirnicama. Ukoliko ste doneli kilogram fileta belog pilećeg mesa, podelite ga na dva ili tri manja paketa, i rešili ste meru za tri obroka. Ukoliko ste napravili lavor ruske salate (lavor jeste realna merna jedinica tokom praznika), gomila manjih paketa obezbediće prisustvo ovog specijaliteta na stolu sve do proleća, a možda i kasnije! Ako ste ikada spremali falafele, jasno vam je da priprema mase može lako preći u ozbiljno maltretiranje – zato se izmaltretirajte jednom prilikom duplo više i zamrzavanjem paketa mase se spasite najnapornijeg dela posla mesecima unapred. Isto važi i za ispečenu i ohlađenu lazanju – i te kako može u zamrzivač, a život je zaista lep kada se setite da imate gotovu lazanju u zamrzivaču.

Sačuvaćete novac, sačuvaćete vreme, sačuvaćete nerve jer nećete morati da stalno jurcate po supermarketima i da stojite u redovima za kasu, i sačuvaćete planetu bar jedne gomile neprocenjive a bačene hrane.

Bonus izazov: Kompostirajte!

Možda nije pravi trenutak, ali ukoliko ste iole skloni baštovanstvu, makar na nivou entuzijazma, vreme je da razmislite o kompostiranju, čak i usred ove praznične sezone. Ostaci povrća, kore i razni drugi organski otpad pretvorite u đubrivo koje će biti spremno za akciju kasnije tokom godine.

Čak i da nemate šta da radite sa tim đubrivom, gledajte na njega kao na važan resurs kojim, recimo, možete pomoći lokalnim farmerima čije proizvode kupujete na pijacama – spomenite im da kompostirate, njima će đubrivo sigurno zatrebati. Pored njih, ukoliko već nemate svoju baštu, sigurno poznajete bar jednog entuzijastu sa viškom prostora, vremena i strpljenja, a kojeg bi dodatna “šema” za đubrivo sigurno obradovala. Najvažnije je samo da taj organski otpad ne završi na deponiji.

Da li smo na nešto zaboravili? Javite nam kako vi upravljate hranom u svom domaćinstvu, a Daily Green vam želi srećnu, uspešnu i održivu novu godinu punu zdravlja, ljubavi i razumevanja!

Foto: Del Barrett na Unsplash

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin