Indija je treći najveći svetski zagađivač, odmah posle Kine i Sjedinjenih Američkih Država. Ipak, kada se uzme u obzir mnogoljudnost njene nacije, procenat emisije štetnih gasova znatno je manji u odnosu na druge ekonomije koje su pri vrhu liste najvećih zagađivača, posebno kada se računa emisija gasova po glavi stanovnika. Prosečan Amerikanac emituje 14,7 tona CO2 godišnje, a Indijac 1,8.
Ova mnogoljudna zemlja je u samom vrhu zemalja koje emituju najveće količine ugljen-dioksida u atmosferu, kao i onih sa najvećim rezervama uglja. Ipak, Indija poslednjih godina postaje i zemlja koja je svetski lider u obnovljivoj energiji, a planira ogromno ulaganje u proizvodnju struje uz pomoć sunca i vetra.
U budućnosti, Indija planira da poveća proizvodnju energije koja ne koristi fosilna goriva na 500 gigavata do 2030. godine, kao i da 50 odsto potrebe za električnom energijom dobije iz obnovljivih izvora.
Razvijene zemlje je trebalo da obezbede 100 milijardi dolara zemljama u razvoju kako bi im pomogle da smanje svoje emisije i prilagode se ublažavanju klimatske krize, ali taj cilj još nije ostvaren. Indija kao ogroman zagađivač u budućnosti neće biti lokalno, već globalno pitanje.
Strategija neto-nulte emisije
Indija ima cilj da do 2070. godine ostvari neto-nultu emisiju ugljenika. Razvijene zemlje su najavile neto-nulu do 2050. godine, što je razmak od 20 godina. Ujedinjene nacije su zato pozvale Indiju da planove za neto-nultom sprovedu bar deceniju ranije.
Indija je u isto vreme u svetskom vrhu po proizvodnji i upotrebi uglja, ali i na vrhu po novoinstaliranim i planiranim kapacitetima zelene energije. Od 2014. godine do danas, Indija je povećala solarne kapacitete deset puta, a energije vetra više nego duplo. Ohrabrujući je podatak da su tri od pet najvećih solarnih elektrana u svetu u Indiji, i da se nalaze na vrhu po savremenosti.
Ipak, uprkos ovom rastu, Indija danas dobija tek jednu petinu električne energije iz obnovljivih izvora u zbiru, pa je lako videti da će se zelena revolucija u Indiji realizovati kasnije od većine država sa snažnom ekonomijom.
Indija je zemlja sa veoma niskim bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika, a sa druge strane, ima visoka ulaganja u obnovljive izvore. Indijska vlada je svesna negativnih efekata klimatskih promena. Više temperature i učestalije suše su nova realnost u delu indijskih regiona, a u drugim delovima zemlje sve su češće nekontrolisane kiše i monsuni. Veliki broj gradova beleži temperature od oko 50 stepeni celzijusa i manjak vode, a s druge strane, intezivne kiše u drugim regionima su 300% veće nego 1950-ih godina.
Indija, koja ima 700 miliona stanovnika koji direktno zavise od poljoprivredne proizvodnje, a čiji su veliki ekonomski važni gradovi locirani uz obalu, previše se oslanja na fosilne izvore energije. Stanovništvo nije imalo pristup električnoj energiji u dovoljnoj meri, pa je ova zemlja prethodnih godina taj problem rešavala gradeći termoelektrane koje se pokreću na ugalj.
Do 2050. godine, u Indiji se planira akcenatovanje proizvodnje obnovljivih energetskih izvora, kao što su solarna energija, baterijska, i skladištenje vodonika. Na ovakav način će se obezbediti veća autonomija u seoskim oblastima i otvoriće se nova „zelena” radna mesta. Izgradnja obnovljivih izvora u Indiji već je isplativija od elektrana koje rade na ugalj.
Kada je reč o hrani i zemiljištu, indijske šume, kao i obradiva zemljišta „upijaju” oko 15% emisije CO2 i to je u odnosu na 2000. godinu povećanje od ozbiljnih 40%. Do 2050. godine, Indija planira da uz pomoć održive poljoprivrede ostvari bolju zaštitu životne sredine, te da bude otpornija na klimatske promene, kao i da pospeši sigurnost hrane.
Očekuju da sami usevi budu otporniji kako bi se hrana poboljšala, a njihova tradicionalna tehnika gajenja ribe u pirinčanim poljima, čime se uništavaju štetočine i oksigeniše voda, postaće još privlačnija.
Temperatura bi, prema prognozama, 2100. godine u Indiji mogla da poraste za 4,4 stepena Celzijusa u odnosu na period od 1976. do 2005. godine, a učestalost toplih dana i noći mogla bi da poraste za 55 do 70%. Tropski talasi bi mogli da budu tri puta jači i češći, a mogao bi da raste i intezitet tropskih ciklona, kao i nivo mora.
U Indiji se zato planira gradnja stambenih jedinica koje su prilagođene promenama klime, a koje istovremeno poseduju hlađenje naizmeničnom strujom i koriste materijale koji poseduju nizak sadržaj ugljenika. Vlast planira da stimuliše urbanu poljoprivredu koja pospešuje kvalitet vazduha, sa fokusom smanjenja uticaja toplotnih talasa. Zatim, planirano je smanjenje broja radnih mesta u rudnicima uglja, a povećanje u oblastima koje se bave zelenom ekonomijom.
Da se iskoristi prednost niže cene rada i da bi se na zemljištima izgradilo tehnološko čvorište koji imao nizak sadržaj ugljenika, potrebno je i ići ka dekarbonizaciji koja poseduje električnu mobilnost kako bi se zagađen vazduh u gradovima sveo na minimum.
Vlada konstantno ohrabruje Indijce da se priklone obnovljivim izvorima energije, a nedavno je pokrenula program u kom svi vozači isključuju motore dok je na semaforu crveno, te podsticanje ljudi da idu stepenicama umesto liftom.
Prema istraživanju univerziteta Jejl, 81% anketiranih Indijaca zabrinuto je zbog globalnog zagrevanja, a 50% je reklo da je veoma zabrinuto. Oko 64% njih smatra da vlada treba da učini više za rešavanje pitanja globalnog zagrevanja.
Vlasti u Indiji su usvojile mnogobrojne strategije u želji da kreiraju neto-nultu budućnost koja je otporna na klimatske promene, ali im je za to potrebna finansijska podrška razvijenijih zemalja. U februaru ove godine, Indija je sa Francuskom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima pokrenula trileteralnu inicijativu za provođenje energetskih projekata koji će biti fokusirani na obnovljive izvore energije. Projekti koji će se razvijati baviće se solarnim i nuklearnim izvorima energije, borbom protiv klimatskih promena i zaštitom biodiverziteta.
