Procenjuje se da će ovo tržište rasti godišnjim tempom od čak 10,6 odsto u narednoj deceniji, zaključak je najnovijeg godišnjeg VisionGain izveštaja.
Međutim, naglo širenje solarnih elektrana u pojedinim delovima razvijenih zemalja dovelo je do pobune lokalnih zemljoradnika. Poslednji takav primer desio se u Sjedinjenim Američkim Državama, tačnije u državi Misuri, gde su se farmeri pobunili protiv opštinskih vlasti, žaleći se na njihove planove da oduzimaju rodnu poljoprivrednu zemlju za postavljanje velikog broja solarnih panela.
Za to vreme, u severoistočnoj Francuskoj, u plodnoj ravnici reke Sene, poljoprivredni uzgajivači dosetili su se i sve više instaliraju takozvane agrivoltaičke sisteme u kojima su solarni paneli izdignuti iznad zemlje, tamad da ljudi i traktori mogu da prolaze preko polja i obrađuju ih, piše Euronews.
Kada je Srbija u pitanju, kod Lapova u centralnom delu naše zemlje prošle nedelje je svečano otvorena solarna elektrana sa čak 18.000 dvostranih panela. Instalisana snaga elektrane u Lapovu iznosi 9,9 MW, koliko će doprineti domaćem energetskom sistemu.
U ovom trenutku u pitanju je najveća solarna elektrana u Srbiji, a njenom otvaranju prisustvovala je i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović. Vrednost ove investicije je oko devet miliona evra, a investitor je beogradski MT-Komex.
Sve ovo ukazuje da će tražnja za popularnim solarima nastaviti da bude velika, i da je potreba za ugrađivanjem solarnih panela uočena i u Srbiji.
Pre nekoliko godina bili smo svedoci velikog rata na globalnom tržištu između američkih, evropskih I kineskih proizvođača solarnih panela. Ovi potonji su u jednom trenutku preplavili svet svojim proizvodima po maltene dampinškim cenama u odnosu na američke, ali uz upitan kvalitet.
Međutim, sada će do izražaja doći deficit ili bar rast cena materijala koji se koriste za izradu solarnih panela. I to pre svega srebra.
Prema podacima međunarodnog Instituta za srebro, u 2019. godini je udeo srebra koji se koristi za izradu solarnih panela iznosio 11 odsto u ukupnoj globalnoj trgovini ovim metalom, a već sledeće godine se taj odnos popeo na 12,7 odsto, to jest na oko 101 milion unci.
Institut očekuje dalji rast tog učešća u narednih deset godina, a Svetska banka u svom izveštaju iznosi prognozu da će do 2050. za potrebe industrije solarnih panela biti neophodno čak 500 miliona unci srebra godišnje.
