Mladi istraživači Srbije su organizacija sa sada već dugom tradicijom, za one koji možda ne znaju, da li možeš da nam kažeš nešto više o ovoj organizaciji?
Mladi istraživači Srbije su jedna od retkih organizacija civilnog društva u Srbiji koje mogu da se pohvale da postoje više od 45. godina. Izrasli su iz istraživačkog pokreta koji je okupio brojne entuzijaste različitog naučnog interesovanja sa željom da istražuju, stvaraju i doprinose zajednici. Danas, Mladi istraživači Srbije predstavljaju pokretačku snagu svima, a pre svega mladima i organizacijama civilnog društva, koji žele da doprinesu održivom razvoju zajednice.
Ono po čemu su Mladi istraživači Srbije najviše poznati kod mladih su volonterski programi koji obuhvataju međunarodnu razmenu volontera i organizovanje međunarodnih i nacionalnih volonterskih kampova u Srbiji, kao i podršku pri organizovanju lokalnih volonterskih akcija i inicijativa. Pored volonterskih programa, važan segment su i programi koji se tiču zaštite životne sredine koji iz godine u godinu postaju sve prepoznatljiviji i značajni.
Da ne zaboravimo i Koaliciju 27 čiji su Mladi istraživači Srbije jedni od osnivača, a koja ima za cilj da prati i doprinosi procesu usklađivanja, primene politika i propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske Unije u oblasti životne sredine i klimatskih promena (Poglavlje 27).
Nešto po čemu su Mladi istraživači poznati su volonterski i eko kampovi. Kakvi su planovi za ovu godinu, ko i kako se može prijaviti?
U pravom trenutku me to pitaš😊 Iako smo bili uspavani tokom pandemije zbog epidemioloških mera, na našu veliku radost (a verujem i mnogih koji željno isčekuju da odu na neki volonterski kamp) prijave za međunarodne kampove otvorene su od 10. maja! Kampovi nisu namenjeni samo mladima, jer imamo verne volonterke koje imaju preko 70 godina i skoro svake godine idu u neki od volonterskih kampova širom sveta, ali je potrebno da osoba koja se prijavljuje bude punoletna. Na našem sajtu (mis.org.rs) postoje sve detaljne informacije o kampovima, načinu prijave, a postoji i kontakt kome se zainteresovani mogu obratiti. To je jedno neverovatno iskustvo, i ko god je jednom bio na kampu – nije mogao da ne odoli da ide i narednih godina.
Što se tiče nacionalnih kampova, oni će biti dostupni od juna meseca i oni predstavljaju sjajnu priliku za sve koji žele da bolje upoznaju lokalnu zajednicu i doprinesu njenom razvoju, steknu nove veštine i znanja, a ujedno steknu i prijateljstva za ceo život.
Mladi istraživači Srbije organizuju i različite vrste e-obuka. Šta je fokus ovih obuka, ko i kako može da učestvuje?
Od 2013. godine, Mladi istraživači Srbije razvijaju besplatne online obuke namenjene svima koji žele da steknu znanje iz oblasti zaštite životne sredine, održivog razvoja, volontiranja, učešća javnosti u donošenju odluka i slično. Do sada smo imali preko 2000 polaznika, mahom studenata, što nas baš raduje i motiviše da nastavimo da kreiramo nove obuke. Nakon svake obuke, polaznici imaju i mogućnost da polažu mini test i dobiju sertifikat o položenoj obuci, a da bi se neko prijavio potrebna je dobra volja, želja za znanjem i prijava na MIS platformi za elektronsko učenje (obuke.mis.org.rs).
Kakva su vaša generalno iskustva o tome kako mladi posmatraju probleme životne sredine s obzirom da imate priliku da dosta sarađujete sa njima?
Mladi su postali svesni da je važno živeti u zdravoj životnoj sredini i počeli su da se bore za to, kao i da doprinose njenoj zaštiti i unapređenju. Naravno da i dalje ima dosta pasivnih mladih i da je prisutan „klik aktivizam“, ali se i to polako menja što pokazuju i brojne inicijative u proteklom periodu i prisutnost na ekološkim protestima. Mladi istraživači Srbije kroz svoje programe daju podršku mladima tako što ih ohrabruju da svoje zelene ideje stave na papir i pomažu im pri realizaciji. Samo prošle godine je bilo preko 100 lokalnih akcija za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, sprovedenih od strane neformalnih grupa širom Srbije.
Dobijamo i dosta mejlova sa raznim inicijativama koje se uglavnom tiču sakupljanja otpada i reciklaže, što dosta govori o ovom problemu kao najvidljivijem (a i najbrže rešivim). Recimo, tokom 2021. godine smo u Beogradu na 6 lokacija u istom danu sproveli akcije čišćenja na lokacijama koje su građani predložili, a pokretač je upravo bila naša volonterka koja je došla da nam traži podršku. Zar to nije upravo i uspeh našeg mota: Misli veliko, učini bar malo – pokreni lavinu?
U okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koje podržava Švedska, sproveli ste istraživanje „Građani o životnoj sredini“, možeš li da nam kažeš kakvi su rezultati?
Istraživanje „Pristup informacijama i učešće u donošenju odluka o životnoj sredini na lokalnom nivou“ je sprovedeno u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, a za potrebe Koalicije 27. Ovim istraživanjem želeli smo da čujemo mišljenja i potrebe građana vezano za pristup informacijama i učešće u donošenju odluka o životnoj sredini na lokalnom nivou. Zajedno sa našim partnerskim organizacijama koje su deo 12 mreža organizacija civilnog društva koje se bave životnom sredinom, dobili smo 1486 kompletno popunjenih online anketa iz 106 gradova širom Srbije, dok je više od 2000 građana i građanki dalo svoje mišljenje na neko od pitanja. Upoređivali smo mišljenja građana koji žive u gradskim sredinama, van gradskih sredina, mišljenje mladih i žena o tome šta oni misle da je najveći problem u oblasti životne sredine. Zanimljivo je da je u gradskim sredinama kao najveći problem prepoznato zagađenje vazduha, dok je u ruralnim sredinama u pitanju zagađenje voda, što samo govori o tome da se ne može generalizovati problem već da je potrebno sistemski pristupiti i unapređivati zajednicu u zavisnosti od potreba građana na lokalu. Što se tiče mladih, oni su prepoznali klimatske promene i nestanak životinjskih/biljnih vrsta među top 3 najveća problema u oblasti životne sredine.
Žene su važni nosioci promena u zaštiti životne sredine, borbi protiv klimatskih promena i procesima održivog razvoja, a to potvrđuje i podatak da je našu anketu popunilo 65% žena koje su prepoznale i seču šuma i korupciju kao jedan od problema na koji se treba fokusirati.
Društvene mreže su definitivno broj 1 kada je u pitanju način informisanja o stanju životne sredine u lokalnim zajednicama, što znači da je krajnje vreme da se država probudi i pronađe načine kako da aktivnije uključi sve zainteresovane u procese donošenja odluka i kada je u pitanju pravovremeno informisanje.
Više o Mladim istraživačima Srbije možete videti na njihovom sajtu https://www.mis.org.rs/
