Inuiti upozoravaju: buka brodova utiče na divlji svet Arktika

Topljenje leda na Arktiku dovelo je do povećanja broja brodova, upozorava zajednica Inuita. Zbog povećanog broja brodova povećano je i zagađenje bukom, te ova zajednica poziva na preduzimanje mera radi smanjenja buke.
buka brodova

Preuzeto sa sajta Gardijan

Već vekovima narvali i prstenaste foke obezbeđuju hranu za zajednice Inuita na ledenim površinama Mitimatalika, mestu na Bafinovom, najvećem kanadskom ostrvu. Inuiti – koji su lovili, hvatali i pecali na ovim prostorima mnogo pre nego što je kompanija Hadson Bej otvorila svoj prvi arktički trgovački kamp 1921. godine – kažu da narvala više nema tamo gde ih je bilo, te da je za to kriva buka brodova.

Istraživači su zaključili da je buka koju proizvodi otapanje ledenog brega jednaka buci rok koncerta, a da su otapanja sve češća. Brodovi su bučni, kako zbog propelera, tako i zbog mašina koje se na njima nalaze. Buka remeti aktivnosti koje su morskim sisarima potrebne da prežive, smanjuje njihov komunikacioni prostor, izaziva stres i izmešta ih iz prirodnih staništa.

Zbog povećanog brodskog saobraćaja, podvodna buka na Arktiku se udvostručila u proteklih šest godina, a predviđa se da će se taj broj iznova duplirati tokom naredne decenije zbog topljenja leda i otvaranja novih brodskih ruta.

„Zajednica Inuita na Mitimataliku je primetila povećanje buke nastale zbog povećanja broja brodova. Takođe, narvali se više ne nalaze na svojim uobičajenim mestima, zbog čega lovci na njih odlaze na dalje puteve da ih pronađu, puteve koji su rizičniji i iziskuju više novca i goriva“, izjavila je Lisa Koperkaluk, predsednica Inuitskog cirkumpolarnog saveta.

Ovaj savet, koji zastupa 180,000 Inuita na Aljasci, Grenlandu, u Kanadi i Čukotki u Rusiji je u nedelji 25. januara pozvao Međunarodnu pomorsku organizaciju Ujedinjenih nacija da usvoji obavezne mere za smanjenje buke podvodnih brodova, za koje strahuju da utiču na morske sisare, pre svega beluge, grenlandske kitove, prstenaste foke i narvale, ali i na prenos znanja i kulture Inuita.

Iako Inuiti računaju na brodove kada je u pitanju transport potrepština, žele da ti brodovi ne utiču na životnu sredinu na Arktiku, izjavila je Koperkaluk.

Arktičko veće izjavilo je da podvodna buka utiče na sisare i ribe poput arktičkog bakalara.

Međunarodna pomorska zajednica je 2014. godine odobrila smernice za smanjenje podvodne buke prouzrokovane kretanjem komercijalnih brodova. U nedelji 25. januara, smernice su se ponovo razmotrile. Predstavnici Inuita zahtevaju obavezne smernice, dok kanadski nadležnici predlažu formiranje grupe koja će se usmeriti isključivo na problem buke.

Razmatrani su i načini na koji Inuiti i domorodačke zajednice mogu povećati šanse za prihvatanje obaveznih smernica, kao i to na koji se način može inkorporirati domorodačko znanje u rad Inuitskog cirkumpolarnog saveta.

Rezultati studije slučaja koju su sprovele Američka komora za transport, Transport Kanade i Kanadski fond za divlji svet su takvi da je zaključeno kako je ključna prepreka za usvajanje ovih smernica njihova neobavezujuća i neregulatorna priroda.

U međuvremenu, buka podvodnog broda nastavlja da se udvostručuje otprilike svake decenije, utičući na arktičko i norveško more.

Sara Bob, menadžerka programa Arktičkog okeanskog komiteta, pozvala je Međunarodnu pomorsku zajednicu da reaguje. „Pored globalnih, biće neophodne još strože regionalne mere za smanjenje akustičnog zagađenja brodova u oblastima kao što je Arktik“, izjavila je ona.

Arktik je specifičan slučaj, izjavila je Bob, zbog načina na koji se zvuk širi sa velike udaljenosti. Buka utiče na morski život i kao posledica toga, utiče i na zajednice Inuita.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin