Preuzeto sa sajta Lund University
Prema novom istraživanju koje je sproveo Univerzitet Lund u Švedskoj, biće neophodna velika ulaganja u mrežu elektroenergetike kako bismo se tokom talasa vrućine hladili, a održavali toplotu tokom hladnih talasa.
„Ako ne stanemo iza ekstremnih klimatskih događaja i urbanizacije, pouzdanost snabdevanja električnom energijom će se smanjiti za do 30%. Dodatna ulaganja od 20-60% će biti potrebna tokom energetske tranzicije kako bi se garantovalo da gradovi mogu da se nose sa različitim vrstama klimatskih uslova”, kaže Vahid Nik, profesor fizike na Univerzitetu Lund.
Rezultat istraživanja jeste platforma koja povezuje modele klime, građevinskih objekata i energetskih sistema kako bi olakšala simulaciju i evaluaciju energetske tranzicije gradova. Cilj je istovremeno osigurati otpornost gradova na buduće klimatske promene i gustinu naseljenosti urbanih područja. Takođe, naučnici su detaljno proučavali ekstremne vremenske događaje (poput talasa vrućine i hladnih talasa) stvaranjem simulacija urbanih mikroklimata.
„Naši rezultati pokazuju da gusto naseljena područja stvaraju fenomen zvani urbana toplotna ostrva, što čini gradove ranjivijim na efekte ekstremnih klimatskih događaja, posebno u južnoj Evropi. Na primer, temperatura na otvorenom može porasti za 17%, dok brzina vetra opada za 61%. Urbana gustina – preporučena razvojna strategija za postizanje energetskih i klimatskih ciljeva Ujedinjenih nacija – može elektroenergetsku mrežu učiniti ranjivijom. Ovo mora biti uzeto u obzir prilikom projektovanja urbanih energetskih sistema”, kaže Kavan Javanrudi, vanredni profesor u oblasti građevinske i urbane fizike.
„Okvir koji smo razvili povezuje modele buduće klime sa zgradama i energetskim sistemima na nivou grada, uzimajući u obzir urbanu mikroklimu. Prvi put se suočavamo s izazovima vezanim za pitanja buduće klimatske neizvesnosti i ekstremnih vremenskih situacija, posebno se fokusirajući na ono što se naziva „HILP”, odnosno događaji visokog uticaja i niske verovatnoće”, kaže Vahid Nik.
Još uvek postoji velika razlika između modeliranja buduće klime i analiza građevinskih i energetskih sistema, kao i njihovih međusobnih veza. Prema Vahidu Niku, model koji se trenutno razvija značajno doprinosi zatvaranju te praznine.
„Naši rezultati odgovaraju na pitanja poput ‘kakav će uticaj ekstremni vremenski događaji imati u budućnosti, s obzirom na predviđeni tempo urbanizacije i nekoliko različitih budućih klimatskih scenarija?’, ‘kako ih uzažiti i povezati?’ i ‘kako urbani razvoj doprinosi pogoršanju ili ublažavanju efekata ekstremnih događaja na regionalnom i lokalnom nivou?'”
Rezultati pokazuju da potražnja u energetskom sistemu raste više nego što se ranije mislilo kada se uzme u obzir ekstremna mikroklimata, na primer, s povećanjem potražnje za hlađenjem za 68% u Stokholmu i 43% u Madridu tokom njihovih najtoplijih dana u godini. Ukoliko se to ne uzme u obzir, može doći do netačnih procena energetskih potreba gradova, što može dovesti do nestašica električne energije, pa čak i do prekida napajanja.
„Postoji značajno odstupanje između zahteva za grejanjem i hlađenjem prikazanih u današnjim modelima urbane klime, u poređenju sa rezultatima naših proračuna kada su urbana morfologija i fizički dizajn gradova bili složeniji. Na primer, ako ne uvažimo urbansku klimu u Madridu, možemo potceniti potrebu njegovih građana za hlađenjem za oko 28% “, kaže Kavan Javanrudi.
Vahid Nik objašnjava i da je sve veći broj zemalja postao zainteresovan za pitanja ekstremnih vremenskih događaja, energetskih pitanja i njihovih uticaja na javno zdravlje. Istovremeno, ne postoje metode kvantifikacije efekata klimatskih promena i stoga je gotovo nemoguće planirati kako se njima prilagoditi, posebno kada je reč o ekstremnim vremenskim događajima i klimatskim varijacijama.
„Naši napori mogu doprineti tome da društva budu bolje pripremljena za efekte klimatskih promena. Buduća istraživanja trebala bi da se usmere na proučavanje veze između urbane gustine i klimatskih promena kada se prave energetske prognoze. Takođe, trebali bismo razviti inovativnije metode povećanja fleksibilnosti energetike i otpornosti na klimatske promene u gradovima, što je trenutno glavni fokus istraživanja našeg tima”, zaključio je Vahid Nik.
