Kako će klimatske promene uticati na zarazne bolesti?

Klimatske promene sa sobom nose očigledne posledice, kao što su ekstremne vremense prilike, koje definitivno već možemo da osetimo. Međutim, postavlja se pitanje kakve još uticaje nose klimatske promene koje nisu tako očigledne. Da li u neke od njih spada i uticaj na zarazne bolesti?

Nagle promene temperatura, toplotni talasi i ekstremni vremenski uslovi širom planete mogu različito uticati na širenje infekcija i ishod oboljenja uopšte. U studiji koju je objavio eLife stoji tvrdnja da sve zavisi od prosečne temperature i brzine kojom se ona u tom proseku menja.

Studija sugeriše da će iz godine u godinu biti sve teže predvideti posledice klimatskih promena na odnos patogena i njihovih domaćina, kako globalne temperature rastu i ekstremni vremenski uslovi bivaju sve učestaliji.

Zarazne bolesti ostavljaju dubinske ekološke posledice na ljude, poljoprivredu i divlji svet, i poznata je činjenica da su patogeni u svom potencijalu naročito osetljivi na promene temperatura. Ono što je manje poznato jeste šta se dešava u odnosu patogen-domaćin i kako na zaraznost utiču ekstremne varijacije u temperaturama u kratkim vremenskim periodima:

“Klimatskim promenama uvećaće se ne samo prosečne temperature, već i fluktuacije temperatura, učestalost i intenzitet ekstremnih meteoroloških događaja,” objašnjava ko-autor studije i predavač na dablinskom Trinity koledžu, Pepin Luiks. “Iako je u studijama izračunat efekat povećanja prosečnih temperatura na odnos patogen-domaćin, uticaj promenljivih meteoroloških režima kao što su toplotni talasi još uvek je umnogome nepoznat.”

Luiks i njegov tim istraživali su efekte različitih temperatura na osobine domaćinskog organizma, malog ljuskara pod imenom Daphnia magna (poznatog kao “vodena buva”) i njegovog crevnog parazita, Odospora colligata. Prenos ovog parazita je primer klasične prostorne transmisije, slične virusima kao što su SARS i kolera.

Tim je pratio ponašanje ovih organizama u tri različita temperaturna režima, jednim konstantnim i dva promenljiva – jedan sa dnevnim fluktuacijama od +/- 3 stepena Celzijusa i drugi sa trodnevnim toplotnim talasima od 6 stepeni Celzijusa preko standardne temperature. Mereno je samo trajanje života ljuskara, njegova plodnost, status infekcije i broj spora parazita prisutnih u digestivnom sistemu. Potom su podaci pretočeni u statistički model kako bi se poredili uticaji tri spomenuta temperaturna režima.

Otkriveno je da su dnevne fluktuacije u temperaturi smanjile zaraznost i opterećenje sporama parazita, u odnosu na jedinke pod režimom konstantne temperature. Međutim, u potpunom kontrastu, zaraznost parazita nakon toplotnog talasa bila je zapravo ista kao u konstantnom režimu. Štaviše, broj spora u ljuskaru-domaćinu rastao je nakon trodnevnog toplotnog talasa i temperature od 16 stepeni Celzijusa, da bi se ponovnim povećanjem temperature broj smanjio.

Ova otkrića sugerišu da su efekti promenljivih temperatura različiti u zavisnosti od prosečne temperature kao manje ili više optimalnog uslova za razvoj parazita.

Što se fizičkog stanja i plodnosti domaćina tiče, oba su generalno bila umanjena u slučajevima izloženosti sporama parazita ali i promenljivim temperaturama. Ova razlika u reakcijama domaćina i patogena mogla bi biti znak da u određenim uslovima paraziti bolje trpe nagle temperaturne promene od sopstvenih domaćina.

“Otkrili smo da varijacije u temperaturama menjaju ishod odnosa domaćin-patogen na veoma kompleksne načine. Ne samo da varijacije različito utiču na stanja domaćina i patogena, već je ključan sam tip varijacije i prosečna temperatura od koje se počinje,” zaključuje Luiks. “To znači da promene u klimatskim šablonima, sa fokusom na promene u temperaturi uzrokovane globalnim zagrevanjem, mogu imati dubinske i nepredvidive posledice na dinamiku zaraznih bolesti.”

Uz Luiksa, u istraživačkom timu radili su ko-autorka Šarlota Kunze (Uverziteti Carl von Ossietzky u Oldenburgu i Trinity u Dablinu), Endrju Džekson i Ian Donohju (Univerzitet Trinity u Dablinu). Studiju je finansirala Irska Fondacija za nauku i irski Istraživački savet.

Celu studiju možete pronaći na linku.

PODELITE
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Share

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin